Исламска држава, Велика Албанија и глобализација

Финансијска и интелектуална елита, увезана на глобалном нивоу, преко извршилаца инсталираних у светским организацијама, владама, невладиним организацијама и различитим фондацијама, а користећи најјаче медије, делујe отворено и без скрупула у намери да овладају најважнијим светским ресурсима. Глобализација је идеологија која се користи да би неоколонијализам био наметнут већем делу светa. Тајна друштва више нису тајна, јер су чланови Билдерберга, Трилатералне комисије и америчког Савета за иностране односе углавном познати. Основна идеја је да изабрана елита влада светом преко светске владе, али не у смислу извршне власти коју би неко изабрао. Финансијска елита је сама себе одредила за владаре света. Група Билдерберг име је добила по месту првог састанка, хотелу Билдерберг код Остербрека. Наиме, први састанак ове групе, а приличнији је рећи покрета, одржан је од 29. до 31. маја 1954. године на иницијативу холандског принца Бернхарта, који је породично близак енглеској круни. Управни одбор има 39 чланова.

С обзиром да је Русија зауставила глобализацију, Путин је означен као главна препрека, а коју треба по сваку цену уклонити. Каспаров, члан Билдерберга, иако у медијима даје изјаве да се никад неће вратити у Русију и да не мисли да учествује у обојеним револуцијама, према неким назнакама, уз Ходоровског би могао бити носилац превратничких активности у Русији. Билдерберг је, свакако, централна организација, а Савет за иностране односе, Трилатералну комисију, НАТО, па и УН, можемо третирати као извршна тела Билдербершке групе. Трилатерална комисија основана је 1973. године с циљем да уједини, координише и контролише светске економије. Први, односно конститутивни састанак Трилатералне комисије одржан је 23. и 24. јула 1973. године на имању Дејвида Рокфелера, иначе председавајућег Савета за иностране односе. Рокфелер је глобални финансијер, а контролише Комисију која се састоји од економских дивова: САД, ЕУ и Јапана. На идеју о оснивању Трилатерале Рокфелер је дошао читајући књигу Збигњева Бжежинског Између два доба (Between two Ages) у којој се предлагао савез САД, ЕУ и Јапана. Чланови Трилатералне комисије су Пол Волфович, Марио Монти, Кисинџер, приличан број Немаца и Јапанаца. Савет за иностране односе издаје часопис Foreign Affairs. Рокфелер контролише и ову организацију. Чланови савета за иностране односе могу бити само Американци и Канађани, а они активно раде на стварању светске, односно глобалне владе. То и јесте основа сукоба са Немачком, јер су Немци искључени из процеса доношења најважнијих одлука, те се противе намери САД да управља са ЕУ. Рокфелер заједно са Ротшилдом ради у Билдербергу, а Ротшилд је мецена и духовни отац Џорџа Сороша. Он му је дао и капитал помоћу којег је Сорош почео с пословима на берзама. Иако у позним годинама, Сорош је веома активан и посвећен Балкану и Русији. Сорош је лично инструментализовао Каспарова и Ходоровског, као и опозицију у Русији. Тренутно има огроман утицај на америчког председника Обаму.

Развој догађаја демантује хипотезу да би ЕУ, или бар Немачка и Француска могли бити у колизији по неким ставовима са САД. У том смислу више не треба имати илузије. Путин је заједнички непријатељ, од кога стварају сублимат свих до сада свијету познатих диктатора и по том питању ЕУ и САД су јединствени као никад раније. О Путину се по опробаном рецепту у медијима ствара слика посљедњег диктатора, који намерава напасти Балтичке земље, Пољску, а затим Немачку. Наравно, по истом наративу, НАТО је спасилац а Русија сво зло овог свијета.

Креастори новог светског поретка сматрају да државе, означене као непријатељске, треба фрагментирати како би се лакше интегрисале у нови поредак. Стога се пузајућом тактиком, изолацијом, сатанизацијом руске елите, разним субверзијама, информационим и технолошким активностима настоји постићи фрагментирање Русије. Санкције никада неће бити укинуте, Русију ће опкољавати трупама и ракетама, а план је вишегодишњи, односно дугорочан. Приоритет је да се изнутра „изједе“ власт и створи незадовољство у ширим структурама, што треба да доведе до немира. Југославија, Србија, и бројне друге државе, нападане су изнутра, преко сарадника на високим политичким, обавештајним и војним нивоима, уз незаобилазно коришћење мреже невладиних организација.[1] Ако успу да са власти уклоне Путина, моментално би уследио конвенционални сукоб на Балтику и Закавказју, јер је општа процена да једино Путин има одважности да „притисне“ тастер којим би се испалиле ракете са нуклеарним бојевим главама.

У антируским активностима запажену улогу има тзв. Исламска држава (ИДИЛ). Пред ИДИЛ-ом се налази дужи списак задатака како би „заслужио“ велику државу сунита са верским предзнаком. ИДИЛ није избио на Средоземље да би њихове јединице војне операције наставиле на тлу Шпаније или Италије, што декларативно тврде, већ због планираних операција на Либан тј. Хамас, као и због запоседања Дамаска, што ће убудуће логистички да подржи Турска. Асад, свјестан погоршања војне ситуације, јавно је Русији понудио сиријске луке за војне базе, чиме је убрзао операције које ИДИЛ води против његове државе. ИДИЛ спроводи „Балканизацију“ Блиског истока, а тренутни приоритет је запоседање Сирије, а глобални, поред потискивања Руса из базе у Тартусу, прогон шиита, односно искорењивање иранског утицаја у исламском свијету. Шиити су означени као дестабилизирајући фактор на Блиском истоку и једна од препрека стварању велике сунитске државе.

Улога ИДИЛ-а на Блиском истоку може се поредити са улогом коју велика Албанија треба да има на Балкану, с тим што су умјесто шиита, православни народи тај, дестабилизирајући фактор. У Македонији се чека само „легитимни детаљ“, односно акција македонске полиције против терориста који су, примера ради, напали полицијску патролу или испалили нову гранату на зграду Владе Македоније, па да дође до ширих оружаних сукоба. То би дало повод ОВК да са територије Косова пређе македонску границу како би „заштитила“ сународнике. Пад Дамаска би створио реалне могућности и да ИДИЛ, за годину или две, уђе дубоко на Балкан. Већ имају камп у Албанији, на што је упозорила италијанска полиција.[2] Међутим, крајње одредиште ИДИЛ-а је Закавказје.

__________________________________

[1]http://fakti.org/rossiya/zapad-u-rusiji-finansira-4108-nvo-eksperti-smatraju-da-vecina-njih-sprema-ruski-majdan

[2]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1870906/Italijanska+policija%3A+Kamp+Islamske+dr%C5%BEave+%E2%80%93+u+Albaniji.html

Извор: Фонд Стратешке Културе