Између спина и чињеница – Ре(програмирање) јавности

Почетком месеца (5. август) објављени су резултати истраживања јавног мњења о ставовима грађана о процесу европске интеграције Србије под називом: “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је Канцеларија за европске интеграције Владе Србије спровела крајем јуна 2014.[1] Истраживање према типу спада у континуирано теренско квантитативно истраживање рађено по методу интервјуа (лицем у лице) на случајном узорку од 1 015 пунолетних грађана Србије за период јун месец.[2]

Када о резултатима истраживања читате у утицајним медијима порука је да је 46 одсто грађана за ЕУ, док се 19 одсто изразило против[3]. С обзиром да се конзументи медијских садржаја углавном задржавају на насловној композицији, посао је добро обављен. Стекао се утисак да је значајан проценат јавности у Србији за чланство у ЕУ. Међутим, када консултујете директно истраживање, чињенице добијају потпуно друго светло. Наиме, на питање „Уколико би сутра био расписан референдум са питањем: Да ли подржавате учлањење наше земље у Европску унију?- како бисте гласали“: за би гласало 46 одсто испитаника; 19 одсто било би против; и следи наставак: не би гласало 20 одсто,док 15 одсто не зна. Дакле, 35 одсто или не би гласало или не зна одговор на питање. И то није мали проценат. У тих 35 одсто, могу се рачунати они који ће једнога дана изаћи на референдум и заокружити НЕ подједнако као и ДА. Што у преводу значи: следи агресивна кампања (ре)програмирања јавности или „сламања“ става у корист Брисела.

Како смо дошли до претходног закључка?

Да се, онда, позабавимо појединим деловима самог истраживања: прво, у делу Подршка чланства у ЕУ, на питање: (Ако бисте гласали) зашто бисте гласали против: наводе се неколико опционих одговора. Међу њима опцију: ЕУ нам не доноси ништа добро, Србији би било још горе гласало је 35 одсто испитаника; за „наметнуће нам своје услове и правила, контролисаће и искоришћавати Србију гласало је 13 одсто; а под друго (шта год то значило) спада 26 одсто испитаних грађана; друго, у делу Интересовање према Европској унији, на питање: који догађај у процесу приступања ЕУ је у последњих годину дана према вашем мишљењу био најзначајнији: Преговори о Косову, Бриселски споразум као опциони одговор определио је 13 одсто испитаника, борба против корупције и криминала определила је њих 11 одсто, док је читавих 48 одсто рекло не знам или није имало одговора! Треће, већ у делу Интересовање према Европској унији, на питање: као што знате, ЕУ очекује од Београда и Приштине да реше низ проблема у својим односима. Шта ви мислите, да ли би те проблеме у односима Београда и Приштине требало решавати без обзира на ЕУ? Шесдесетједан испитаник је одговорио: Да, те проблеме би требало решавати и независно од ЕУ; 22 одсто је одговорило: Не, са Приштином се не треба договарати о решењу било којих проблема сем статуса Косова. Док не зна или нема став 17 одсто испитаника.

Четврто, у делу Подршка чланству у ЕУ, на питање: Уопштено говорећи, да ли би чланство у ЕУ било: 1) добра ствар; 2) лоша ствар; 3) нити добра нити лоша ствар-за први одговор је гласало 35 одсто испитаника, за други 22 одсто. Док је за трећи одговор било опредељено 43 одсто испитаника! И коначно, пето, иако би спрам изнетог закључка сасвим сигурно могло да буда и прво, у делу Интересовање према Европској унији, на питање: За кога са ове листе бисте рекли да су највећи донатори Србије од 2000. године до сада: 47 одсто испитаника је одговорило Русија; за ЕУ се определило њих 28 одсто, док проценат оних који не знају је 31 одсто.[4] Док званична статистика поводом донација за период 2000-2013 бележи сасвим други редослед: ЕУ, САД, Немачка, Шведска, Италија, Норвешка, Швајцарска[5]… али јавност у Србији ниједну од ових земаља не препознаје на врху донатора, већ Русију! Овај податак тешко ћете пронаћи у меинстрим медијима, али је зато, сигурни смо, аларм за узбуну у Бриселу прегорео.

Дакле, слободним смо избором представили поједина питања и одговоре, јер у овом простору и не можемо да се бавимо целокупним истраживањем. Сматрамо довољним да се слика, која се јавности представља на потпуно другчији начин, употпуни. Та целина производи закључак да је јавност у Србији, спиновима који служе за краткорочну корист руководилаца агресивних кампања, потпуно слуђена, с једне стране. С друге стране, добар део јавности је потпуно незаинтересован за системске „грешке у корацима“. Они напросто траже кисеоник изван енормно загађене атмосфере према мери предаторских елита.

Уосталом, уколико се траже прави одговори онда треба постављати и права питања. Они до којих смо дошли упућују на претходно изнете закључке којима можемо придружити још један. У односу на перцепцију јавности према Русији (а у односу на Брисел), и с обзиром на природу лобистичког центра, првенствено али не и једино, америчких националних интереса (Брисел) сасвим смо сигурни да ће притисци за опредељење Србије ка спољној политици ЕУ (читај: увођење санкција Русији) бити све јачи и све агресивнији. Стога се намеће и закључак да нови превремени избори и не би требало да изненаде.

Оно што може да изненади, јесте да чињенице (ипак) победе спин. У Србији се све теже преживљава, све више системски стеже, док карика по карика, полако пуца. А кад почне да пуца, одговорност је прво што се тражи. Тако спин губи своју специфичну тежину док се множе питања…

Шта су услови и критеријуми ЕУ, а шта је домаћи (про)рачун: Прошли пут писали смо о озбиљној критици немачког синдикалисте Рајнера Хофмана упућеној ресорном министру (Вулин)[6], па тако и Влади Србије а онда су се полако намножили догађаји који у најмању руку збуњују и стварају утисак да најављене реформе и нису саставни део „приступања“ ЕУ, већ изражавају интересе крупног капитала упитног порекла и намера. Уколико смо сазнали: прво, да су делови Закона о раду у супротности са регулативом ЕУ и да поједине одредбе су у супротности са стандардима радног законодавства каква је примера ради одредба којом се рад на одређено време повећава са 12 на 24 месеца, па тако и незамисливе и неприхватљиве у земљама ЕУ[7]; друго, да је према речима Ренате Шредер, директорке Европске федерације новинара, медијска ситуација у Србији „права срамота“, јер се не поштује ни минимум норматива ЕУ, а то је медијски плурализам, равноправност и заступљеност јавних и приватних канала информисања, нема транспарентности власништва и пословања, а изостала је и регулатива и контрола медијске сцене што упућује на принцип „џунгле“[8].

Овоме треба додати (а већ смо писали о томе[9] и [10]) потпуни фијаско током лажне јавне расправе поводом усвајања сета медијских закона током које се показало да је фантомска Радна група радила на нацртима медијских закона а права иступила из процедуре. Затим су одржани скупови медијских организација како би се скренула пажња јавности на скандалозне реформске „процедуре“ у области информисања, па је дошла, реконструисана Влада, уследили су превремени избори-прашина се слегла. И, коначно, сет медијских закона је по хитном поступку ушао у скупштинску процедуру. Током расправе у парламенту, од појединих посланика владајуће коалиције чули смо да су медијска удружења подржала сет закона док је у реалности, оној прокуженој од стране утицајних медија, ствар била потпуно другачија. Синдикат новинара Србије (СИНОС) уочи расправе о медијским законима тражио је (уз подршку Европске федерације новинара) хитан састанак са премијером, упућивао отворена писма посланицима и председнику Србије тражећи да се закони не потпишу и врате у процедуру. Како сазнајемо од Драгане Чабаркапе председнице СИНОС-а, одговора није било. Напротив.

„Нема никакве потребе да држава изађе из власништва над државним медијима, те да се настави дивља приватизација која се показала неуспешна у 56 случајева“ рекла је председница СИНОС-а.[11] Коначно, координатор за медијску реформу СИНОС-а Милан Петковић изјавио је: „Ми сада не знамо како изгледају ти нацрти закона. Били смо потпуно искључени из целог тока израде медијских закона.“[12]

Епилог: Предлози закона тада, сада су већ закони усвојени по хитној процедури.

Када се овоме дода и треће, а то је лоша оцена коју је Влада Србије добила током скрининга за поглавља 23 и 24 а тичу се правде, слобода, људских права, стања правосуђа и препорука да се системски обрачуна са корупцијом (која „преовлађује у многим областима јавног живота и наставља да буде извор забринутости“[13]) уз обезбеђење системског разматрања препорука Савета за борбу против корпције и јачање улоге Омбудсмана. С посебним акцентом да је корупција „најпроблематичнији фактор за пословање у Србији“, а не како смо имали прилике да слушамо прекобројна и неефикасна радничка класа у мртвим јавним предузећима које може да оживи или тајкунски или страни капитал. Можемо сасвим одговорно да тврдимо да предаторска класа користи Брисел за поновну редистрибуцију друштвених ресурса искључиво и само у своје интересе.

Да није тако не би толико озбиљних критика долазило од стране европских струковних удружења (синдикати) која су на позив српске радничке класе стигла и у Београд; да није тако, „реформски“ закони имали би демократску процедуру, што значи јавне расправе док се дијалогом не усвоје закони који штите и промовишу стотину година раније крваво изборена радничка права. Овако, створена је основана сумња да Србија по хитном поступку срља у руке нових власника и ка времену поновне борбе за основна људска права. Наравно, сваку основану сумњу ваља добро и прецизно доказати и ми ћемо се на овом месту потрудити да доказни поступак буде јасан, прецизан и изнад свега објективан. А, онда остављамо јавности да закључи да ли је Србија опасно заглављена између спина и чињеница и да ли ће и даље гласати за већ припремљене изборе…или, коначно се определити да једном заувек расчисти с позицијом (додељеном у картелским кухињама) „корисних идиота“.

______________________________________________________

[1] http://www.seio.gov.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8.39.html?newsid=1775
[2] http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_mnjenja/mnjenje_jun_14.pdf
[3] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/485510/Istrazivanje-Za-EU-46-odsto-gradjana-19-odsto-protiv
[4] Подаципреузетиизистраживања:http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_mnjenja/mnjenje_jun_14.pdf
[5] исто
[6] http://srb.fondsk.ru/news/2014/08/01/nemachka-p-r-oziva-vulina.html
[7] http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/delovi_zakona_o_radu_u_suprotnosti_sa_regulativom_eu.4.html?news_id=286425
[8] http://www.sinos.rs/efj-medijska-dzungla-u-srbiji
[9] http://srb.fondsk.ru/news/2014/01/17/sezona-lova-na-srpski-mediiski-prostor.html
[10] http://srb.fondsk.ru/news/2013/10/25/set-nacrta-mediiskih-zakona-ovo-ie-lazhna-iavna-rasprava.html
[11] http://www.sinos.rs/efj-medijska-dzungla-u-srbiji
[12] исто
[13] http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/korupcija_i_politicki_pritisci_na_pravosudje_glavni_problemi.1118.html?news_id=286542

Извор: Фонд Стратешке Културе