О неким питањима у раду Хашког трибунала

Летњи распуст у МТБЈ формално ће трајати до краја следеће недеље, али ће се судски процеси реално обновити тек 19. августа 2014. године, када се наставља унакрсно испитивање Горана Хаџића. Распарава у предмету генерала Р. Младића наставиће се тек 25. августа.

Истовремено, пред почетак распуста низ оптужених су поставили интересантна питања које МТБЈ и његов близанац МРМКТ[1]треба да реше у скорије време.

Као прво, бивши председник Републике Српске Радован Караџић је затражио спровођење истраге према тужилаштву МТБЈ због кршења поретка приликом утврђивања истине (contemptofthecourt). То није прва жалба Радована Караџића којом покреће такву истрагу. Суд је већ два пута одбацио његове претходне тужбе. Међутим, сваки пут постаје све теже то чинити. Све је очигледније да суд делује по принципу “рука руку мије”. Како је и могло бити другачије када је трибунал од почетка устројен на дефектном принципу: “Трибунал се састоји из Судског већа, Тужилаштва и Секретаријата” (Члан 11. Статута). На тај начин, тешко је замислити да ће једна рука нанети штету другој руци! Све до сада, судије које су разматрале тужбе Караџића тврдиле су да нису надлежне да донесу коначну одлуку. Но, овај пут жалбу Р. Караџића разматра нови судија из МРМКТ који је донео одлуку да он има јурисдикцију над овим, али да прво о томе треба да се изјасни Претресно веће.

Сваки пут је све теже смислити аргументацију. Премда Трибунал, изгледа уопште не брине о аргументима. Тако је Тужилаштво истакло следећи “аргумент”: захтев треба одбацити јер нема основе да се Тужилаштво призна кривим за кршење поретка приликом утврђивања истине. А сама тужба се и тицала питања да ли треба поставити специјалног тужиоца за разматрање тог питања. Значи, Тужилаштво је одговорило на потпуно друго питање, а не на оно које је било задато.

Још један важан захтев Радована Караџића јесте захтев о спровођењу новог судског процеса или обнављања дела изношења одбране.

Прво о алтернативном захтеву. Ради се о томе да је пре неколико недеља Библиотека В. Клинтона опубликовала неколико хиљада нових, до сада тајних докумената, који се тичу рата у Босни и Херцеговини 1993-1995. године. Тако је на пример Радован Караџић открио тајну поруку бригадира Џонса у којој се саопштава о састанку на коме су пружени докази тога да је сва штета која је нанета УНПРОФОРУ, заправо нанета од стране босанско-херцеговачких муслимана. Слична врста докумената има огроман значај за одбрану Р. Караџића и његов захтев за обнову дела процеса са изношењем доказа одбране је апсолутно оправдан.

Међутим, главни захтев председника Републике Српске тиче се новог судског процеса. Чињеница да је током читавог процеса Тужилаштво стално кршило своје обавезе по питању пружања докумената на увид, посебно оних који су садржали информацију важну за одбрану оптуженог.

Пред почетак заштитног дела процеса (октобар 2009. године) Тужилаштво је ставило на увид Р. Караџићу 1625 сведочења сведока што износи скоро четврт милиона страница текста. Међутим, пред крај заштитног дела процеса (мај 2012. године) испоставило се да је Тужилаштво имало скоро још петсто исказа различитих сведока, у којима су садржане информација које оправдавају Караџића. То је износило више од 335 хиљада страница текста. Међутим, већ је било немогуће искористити те материјале, јер је истекло време предвиђено за заштиту Караџића.

Међутим, током процеса Р. Караџић је непрекидно скретао пажњу Претресном већу на то да Тужилаштво не испуњава своје обавезе по питању пружања докумената на увид. Укупно је одбрана поднела близу сто тужби за захтевом суду да примени власт и натера Тужилаштво да извршава своје обавезе. Међутим, суд се практично увек стављао на страну Тужилаштва. Чак и тада кад није било могуће не признати кршења од стране Тужилаштва, судије су примењивале нову теорију како утврђена нарушавања не би повукла никакве санкције према починиоцу (уколико је починиоц било тужилаштво). Судије су смислиле следећу формулацију: “Да, било је нарушавања, али оно није значило суштинско кршење права оптуженог”! Можемо се само дивити бесчашћу оваквих судија!

Судбина овог захтева Р. Караџића са једне стране је изгледа већ предодређена. Када би овај захтев разматрале друге судије, тада би постојале теоретске шансе да судски процес који је вођен уз кршење људских права оптуженог буде проглашен неважећим и буде именован нови процес. Међутим, у овом случају – када ће питање о проглашењу процеса неважећим разматрати те исте судије које су свих претходних пет година, без обзира на све, упорно тврдиле да је све добро – таква одлука би била одлука против њих самих.

Можда се Р. Караџић нада да ће, примивши одбијање Претресног већа, он моћи да се обрати Жалбеном већу, где ће шансе на именовање новог процеса бити веће.

Међутим, постоји још један разлог који може имати кључну улогу у томе да нови процес по предмету Р. Караџића, буде назначен. И то управо од стране Претресног већа. Ради се о томе да је рад судија – угодна ствар. То је добар бизнис и нико од тог бизниса неће добровољно одустати.Низ судија МТБЈ такође су изабрани за судије МРМКТ (Т. Мерон, К. Фљуге, А. Ори, Дех. Молото, К. Агиус Ли Дакин, П. Робинсон и Б. Хол). Та господа се у односу на друге осећа толико сигурно да ће они наставити да добијају своју плату и после затварања МТБЈ. Међутим, друге судије МТБЈ које нису избарали у МРМКТ се не осећају толико сигурно: њихова пуномоћја су одавно истекла, као што је одавно истекло и пуномоћје самог МТБЈ. Недавно су чланови Претресног већа у предмету Р. Караџића били принуђени да објашњавају ту чињеницу зашто и даље носе судске мантије без обзира што је истекао рок њиховог пуномоћја. И судије су смислиле следећи аргумент: “Ми морамо разматрано дело размотрити до краја, у супротном ће то представљати кршење Ваших права господине Караџићу!”

Занимљиво је у вези са тим напоменути да нико од чланова Претресног већа у предмету Р. Караџића (О-Гон Квон, Х. Морисон, М. Баирд и Ф. Латанци) није изабран у састав МРМКТ-а и они се по окончању предмета Р. Караџића морају лишити својих гигантских примања. Међутим, постоји излаз – утврдити да је Тужилаштво безнадежно упропастило судски процес и ради заштите права господина Р. Караџића је неопходан нови процес! Наравно, дозволивши да су права Р. Караџића нарушена, то дело већ неће препустити другом, јер “рука руку мије” и друго пријатељско судско веће ће такође назначити нови судски процес (на пример, случај Прлић или предмет Станишића и Жупљанина). Тако ће судије међусобно разменити места. Тако ће себи обезбедити посао (тачније плате) водеће судије данашњице. Па не могу њихови таленти тек тако да пропадну на врхунцу њихове независности и непристрасности!

____________________________________

[1] Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале (Meханизам за међународнeкривичне судове)

Извор: Фонд Стратешке Културе