Između spina i činjenica – Re(programiranje) javnosti

Početkom meseca (5. avgust) objavljeni su rezultati istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o procesu evropske integracije Srbije pod nazivom: “Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi”, koje je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije sprovela krajem juna 2014.[1] Istraživanje prema tipu spada u kontinuirano terensko kvantitativno istraživanje rađeno po metodu intervjua (licem u lice) na slučajnom uzorku od 1 015 punoletnih građana Srbije za period jun mesec.[2]

Kada o rezultatima istraživanja čitate u uticajnim medijima poruka je da je 46 odsto građana za EU, dok se 19 odsto izrazilo protiv[3]. S obzirom da se konzumenti medijskih sadržaja uglavnom zadržavaju na naslovnoj kompoziciji, posao je dobro obavljen. Stekao se utisak da je značajan procenat javnosti u Srbiji za članstvo u EU. Međutim, kada konsultujete direktno istraživanje, činjenice dobijaju potpuno drugo svetlo. Naime, na pitanje „Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem: Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u Evropsku uniju?- kako biste glasali“: za bi glasalo 46 odsto ispitanika; 19 odsto bilo bi protiv; i sledi nastavak: ne bi glasalo 20 odsto,dok 15 odsto ne zna. Dakle, 35 odsto ili ne bi glasalo ili ne zna odgovor na pitanje. I to nije mali procenat. U tih 35 odsto, mogu se računati oni koji će jednoga dana izaći na referendum i zaokružiti NE podjednako kao i DA. Što u prevodu znači: sledi agresivna kampanja (re)programiranja javnosti ili „slamanja“ stava u korist Brisela.

Kako smo došli do prethodnog zaključka?

Da se, onda, pozabavimo pojedinim delovima samog istraživanja: prvo, u delu Podrška članstva u EU, na pitanje: (Ako biste glasali) zašto biste glasali protiv: navode se nekoliko opcionih odgovora. Među njima opciju: EU nam ne donosi ništa dobro, Srbiji bi bilo još gore glasalo je 35 odsto ispitanika; za „nametnuće nam svoje uslove i pravila, kontrolisaće i iskorišćavati Srbiju glasalo je 13 odsto; a pod drugo (šta god to značilo) spada 26 odsto ispitanih građana; drugo, u delu Interesovanje prema Evropskoj uniji, na pitanje: koji događaj u procesu pristupanja EU je u poslednjih godinu dana prema vašem mišljenju bio najznačajniji: Pregovori o Kosovu, Briselski sporazum kao opcioni odgovor opredelio je 13 odsto ispitanika, borba protiv korupcije i kriminala opredelila je njih 11 odsto, dok je čitavih 48 odsto reklo ne znam ili nije imalo odgovora! Treće, već u delu Interesovanje prema Evropskoj uniji, na pitanje: kao što znate, EU očekuje od Beograda i Prištine da reše niz problema u svojim odnosima. Šta vi mislite, da li bi te probleme u odnosima Beograda i Prištine trebalo rešavati bez obzira na EU? Šesdesetjedan ispitanik je odgovorio: Da, te probleme bi trebalo rešavati i nezavisno od EU; 22 odsto je odgovorilo: Ne, sa Prištinom se ne treba dogovarati o rešenju bilo kojih problema sem statusa Kosova. Dok ne zna ili nema stav 17 odsto ispitanika.

Četvrto, u delu Podrška članstvu u EU, na pitanje: Uopšteno govoreći, da li bi članstvo u EU bilo: 1) dobra stvar; 2) loša stvar; 3) niti dobra niti loša stvar-za prvi odgovor je glasalo 35 odsto ispitanika, za drugi 22 odsto. Dok je za treći odgovor bilo opredeljeno 43 odsto ispitanika! I konačno, peto, iako bi spram iznetog zaključka sasvim sigurno moglo da buda i prvo, u delu Interesovanje prema Evropskoj uniji, na pitanje: Za koga sa ove liste biste rekli da su najveći donatori Srbije od 2000. godine do sada: 47 odsto ispitanika je odgovorilo Rusija; za EU se opredelilo njih 28 odsto, dok procenat onih koji ne znaju je 31 odsto.[4] Dok zvanična statistika povodom donacija za period 2000-2013 beleži sasvim drugi redosled: EU, SAD, Nemačka, Švedska, Italija, Norveška, Švajcarska[5]… ali javnost u Srbiji nijednu od ovih zemalja ne prepoznaje na vrhu donatora, već Rusiju! Ovaj podatak teško ćete pronaći u meinstrim medijima, ali je zato, sigurni smo, alarm za uzbunu u Briselu pregoreo.

Dakle, slobodnim smo izborom predstavili pojedina pitanja i odgovore, jer u ovom prostoru i ne možemo da se bavimo celokupnim istraživanjem. Smatramo dovoljnim da se slika, koja se javnosti predstavlja na potpuno drugčiji način, upotpuni. Ta celina proizvodi zaključak da je javnost u Srbiji, spinovima koji služe za kratkoročnu korist rukovodilaca agresivnih kampanja, potpuno sluđena, s jedne strane. S druge strane, dobar deo javnosti je potpuno nezainteresovan za sistemske „greške u koracima“. Oni naprosto traže kiseonik izvan enormno zagađene atmosfere prema meri predatorskih elita.

Uostalom, ukoliko se traže pravi odgovori onda treba postavljati i prava pitanja. Oni do kojih smo došli upućuju na prethodno iznete zaključke kojima možemo pridružiti još jedan. U odnosu na percepciju javnosti prema Rusiji (a u odnosu na Brisel), i s obzirom na prirodu lobističkog centra, prvenstveno ali ne i jedino, američkih nacionalnih interesa (Brisel) sasvim smo sigurni da će pritisci za opredeljenje Srbije ka spoljnoj politici EU (čitaj: uvođenje sankcija Rusiji) biti sve jači i sve agresivniji. Stoga se nameće i zaključak da novi prevremeni izbori i ne bi trebalo da iznenade.

Ono što može da iznenadi, jeste da činjenice (ipak) pobede spin. U Srbiji se sve teže preživljava, sve više sistemski steže, dok karika po karika, polako puca. A kad počne da puca, odgovornost je prvo što se traži. Tako spin gubi svoju specifičnu težinu dok se množe pitanja…

Šta su uslovi i kriterijumi EU, a šta je domaći (pro)račun: Prošli put pisali smo o ozbiljnoj kritici nemačkog sindikaliste Rajnera Hofmana upućenoj resornom ministru (Vulin)[6], pa tako i Vladi Srbije a onda su se polako namnožili događaji koji u najmanju ruku zbunjuju i stvaraju utisak da najavljene reforme i nisu sastavni deo „pristupanja“ EU, već izražavaju interese krupnog kapitala upitnog porekla i namera. Ukoliko smo saznali: prvo, da su delovi Zakona o radu u suprotnosti sa regulativom EU i da pojedine odredbe su u suprotnosti sa standardima radnog zakonodavstva kakva je primera radi odredba kojom se rad na određeno vreme povećava sa 12 na 24 meseca, pa tako i nezamislive i neprihvatljive u zemljama EU[7]; drugo, da je prema rečima Renate Šreder, direktorke Evropske federacije novinara, medijska situacija u Srbiji „prava sramota“, jer se ne poštuje ni minimum normativa EU, a to je medijski pluralizam, ravnopravnost i zastupljenost javnih i privatnih kanala informisanja, nema transparentnosti vlasništva i poslovanja, a izostala je i regulativa i kontrola medijske scene što upućuje na princip „džungle“[8].

Ovome treba dodati (a već smo pisali o tome[9] i [10]) potpuni fijasko tokom lažne javne rasprave povodom usvajanja seta medijskih zakona tokom koje se pokazalo da je fantomska Radna grupa radila na nacrtima medijskih zakona a prava istupila iz procedure. Zatim su održani skupovi medijskih organizacija kako bi se skrenula pažnja javnosti na skandalozne reformske „procedure“ u oblasti informisanja, pa je došla, rekonstruisana Vlada, usledili su prevremeni izbori-prašina se slegla. I, konačno, set medijskih zakona je po hitnom postupku ušao u skupštinsku proceduru. Tokom rasprave u parlamentu, od pojedinih poslanika vladajuće koalicije čuli smo da su medijska udruženja podržala set zakona dok je u realnosti, onoj prokuženoj od strane uticajnih medija, stvar bila potpuno drugačija. Sindikat novinara Srbije (SINOS) uoči rasprave o medijskim zakonima tražio je (uz podršku Evropske federacije novinara) hitan sastanak sa premijerom, upućivao otvorena pisma poslanicima i predsedniku Srbije tražeći da se zakoni ne potpišu i vrate u proceduru. Kako saznajemo od Dragane Čabarkape predsednice SINOS-a, odgovora nije bilo. Naprotiv.

„Nema nikakve potrebe da država izađe iz vlasništva nad državnim medijima, te da se nastavi divlja privatizacija koja se pokazala neuspešna u 56 slučajeva“ rekla je predsednica SINOS-a.[11] Konačno, koordinator za medijsku reformu SINOS-a Milan Petković izjavio je: „Mi sada ne znamo kako izgledaju ti nacrti zakona. Bili smo potpuno isključeni iz celog toka izrade medijskih zakona.“[12]

Epilog: Predlozi zakona tada, sada su već zakoni usvojeni po hitnoj proceduri.

Kada se ovome doda i treće, a to je loša ocena koju je Vlada Srbije dobila tokom skrininga za poglavlja 23 i 24 a tiču se pravde, sloboda, ljudskih prava, stanja pravosuđa i preporuka da se sistemski obračuna sa korupcijom (koja „preovlađuje u mnogim oblastima javnog života i nastavlja da bude izvor zabrinutosti“[13]) uz obezbeđenje sistemskog razmatranja preporuka Saveta za borbu protiv korpcije i jačanje uloge Ombudsmana. S posebnim akcentom da je korupcija „najproblematičniji faktor za poslovanje u Srbiji“, a ne kako smo imali prilike da slušamo prekobrojna i neefikasna radnička klasa u mrtvim javnim preduzećima koje može da oživi ili tajkunski ili strani kapital. Možemo sasvim odgovorno da tvrdimo da predatorska klasa koristi Brisel za ponovnu redistribuciju društvenih resursa isključivo i samo u svoje interese.

Da nije tako ne bi toliko ozbiljnih kritika dolazilo od strane evropskih strukovnih udruženja (sindikati) koja su na poziv srpske radničke klase stigla i u Beograd; da nije tako, „reformski“ zakoni imali bi demokratsku proceduru, što znači javne rasprave dok se dijalogom ne usvoje zakoni koji štite i promovišu stotinu godina ranije krvavo izborena radnička prava. Ovako, stvorena je osnovana sumnja da Srbija po hitnom postupku srlja u ruke novih vlasnika i ka vremenu ponovne borbe za osnovna ljudska prava. Naravno, svaku osnovanu sumnju valja dobro i precizno dokazati i mi ćemo se na ovom mestu potruditi da dokazni postupak bude jasan, precizan i iznad svega objektivan. A, onda ostavljamo javnosti da zaključi da li je Srbija opasno zaglavljena između spina i činjenica i da li će i dalje glasati za već pripremljene izbore…ili, konačno se opredeliti da jednom zauvek rasčisti s pozicijom (dodeljenom u kartelskim kuhinjama) „korisnih idiota“.

______________________________________________________

[1] http://www.seio.gov.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8.39.html?newsid=1775
[2] http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_mnjenja/mnjenje_jun_14.pdf
[3] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/485510/Istrazivanje-Za-EU-46-odsto-gradjana-19-odsto-protiv
[4] Podacipreuzetiizistraživanja:http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_mnjenja/mnjenje_jun_14.pdf
[5] isto
[6] http://srb.fondsk.ru/news/2014/08/01/nemachka-p-r-oziva-vulina.html
[7] http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/delovi_zakona_o_radu_u_suprotnosti_sa_regulativom_eu.4.html?news_id=286425
[8] http://www.sinos.rs/efj-medijska-dzungla-u-srbiji
[9] http://srb.fondsk.ru/news/2014/01/17/sezona-lova-na-srpski-mediiski-prostor.html
[10] http://srb.fondsk.ru/news/2013/10/25/set-nacrta-mediiskih-zakona-ovo-ie-lazhna-iavna-rasprava.html
[11] http://www.sinos.rs/efj-medijska-dzungla-u-srbiji
[12] isto
[13] http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/korupcija_i_politicki_pritisci_na_pravosudje_glavni_problemi.1118.html?news_id=286542

Izvor: Fond Strateške Kulture