Izoštravanje

1) Nedopustivo je da RTS iz Alepa izveštava samo na osnovu zapadnih medija koji obrađuju tu temu; 2) dovoljan mi je stav DJB koji je Stevanović izneo na njihovoj konferenciji za medije o pristupanju EU da ocenim da oni nisu kvalifikovani da vode državne poslove; i 3) sasvim su mi dovoljni stavovi Vučića i Jankovića u poslednjim izjavama da mogu sa sigurnošću da tvrdim šta je ispravno, a šta nije. Krenimo redom.

1. Ako ste u četvrtak, 15.12.2016. godine ušli na sajt RTS-a, videli biste da je glavni izveštaj o događajima iz Alepa onaj koji je preuzet od BBC, a koji govori o nekim rečenicma koje su u Savetu bezbednosti UN razmenili ambasadori SAD i Rusije. Naravo, daleko više prostora je dato Samanti Pauel, koja po ko zna koji put iznosi seriju potpuno izmišljenih događaja o stradanjima civila.

Ovakvo izveštavanje RTS-a je nedopustivo. Iz Alepa se ne koristi apsolutno nijedan izvor koji ima svoje ljude tamo na terenu, nego se prenose vesti velikih zapadnih medija, gde i sam BBC kaže u jednom delu rečenice, da uopšte niko od njih nije u stanju da proveri navode koje iznosi Samanta Pauel – zato što u istočnom Alepu nema ni predstavnika UN ni bilo kog izveštača većeg zapadnog medija. Svi oni koji su prisutni na terenu, uključujući i novinarke iz Britanije i Kanade, govore sasvim suprotno od onoga što se na našem RTS-u prenosi. Govore ono što svako zdravog razuma vidi i sam, da je reč o oslobađanju istočnog Alepa od terorista i da civili napokon mogu da odahnu jer su se spasli džihadista.

Stvarni izvori informacija su sasvim dostupni, ali ih naš RTS ne koristi. To je sramota. Zašto tako izveštavaju zapadni vodeći mediji, to je sasvim razumljivo, zato što su deo spoljne politike SAD i ni mrvu više od toga. Ali zašto mi učestvujemo, šireći njihove lažne vesti kao istinite, u programima uništavanja drugih država i naroda za račun neoliberalnog i neokonzervativnog establišmenta SAD, to je prosto skandalozno.

Naravno, ovo tužno postupanje javnog servisa nije i nelogično. Upravo tako i izveštava svaki vodeći mediji u neokolonizovanoj zemlji. Naše je da se ne mirimo sa takvim stanjem i da sve novinare RTS-a, ali i drugih medija sa pravom korišćenja nacionalne frekvencije, neprekidno držimo pod lupom javnosti.

2. Sasvim je dovoljno istupanje g. Aleksandra Stevanovića u ime DJB da bi se sagledala potpuna konfuzija te političke opcije i njena nesposobnost da vodi državne poslove.

Govoreći o EU, DJB ne spori da je to dobar put za Srbiju, ali ga treba odložiti. Istovremeno se kao željeni cilj postavljaju uređenja u Danskoj, Švedskoj, Nemačkoj i Holandiji. Kontradiktornost je očigledna: ako je EU garant izgradnje dobrih institucija, onda bi sve članice EU morale da imaju približno isti kvalitet tih istih institucija, što izvesno nije slučaj. A ako EU nije uopšte odlučujuća za izgradnju institucija, nego su to nacionalne države, zašto bi bilo dobro ulaziti u EU?

Pozivanje na najrazvijenije države članice EU je suštinski identičan stav Vučićevom, da se želi da imamo standard najrazvijenih zemalja – a istovremeno se izražava kritički stav prema Vučiću. Kao, ovo njihovo je „nauka“, a ono Vučićevo je demagogija.

Onda se iskazuje stav da institucije Kine nisu dobre. A činjenica je da su se institucije Kine pokazale kao najbolje na svetu. DJB govori o „impresivnom ekonomskom napretku“ Kine, ali odatle ne izvodi zaključak da to bez impresivnih institucija nije moguće.

Naime, reč je o tome da Kina u poslednjih 30 godina ima prosečan rast 9% svake godine. I to bez korišćenja mera monetarne politike usmerene na rast privrede, koji je potpuno primenjen na zapadu od 2009. godine do danas. U Kini nema „naduvanih“ rezultata. Pored toga, ne postoji nijedan veći problem u Kini koji nije razmotren i za koji nisu sprovedene i predviđene mere do 2020. godine, kako će se ti problemi rešiti ili smanjiti. Ništa od toga ne postoji u vodećim zapadnim državama. Zapadne institucije su sasvim nesposobne za strateška razmišljanja i planove. Bezbednosno, Kina dostiže nivo koji garanuje stabilnost i u najsloženijim uslovima. U međunarodnim odnosima Kina bitno povećava svoj uticaj, što je sve potpuno suprotno u državama EU.

Naravno, institucije Danske i Nemačke su bile bolje od institucija Srbije mnogo pre nastanka EU, pa opet nisu bile u stanju da spreče nacizam. Kao što i danas nisu u stanju da spreče učestvovanje u razaranju mnogih država i naroda. Standard tih zemalja u mogome se zasnivao i danas se zasniva na nesreći drugih naroda koje su kolonizovali, odnosno danas neokolonizovali.

I to je upravo suština stava DJB. Ono što je potrebno jeste da učinimo sve kako bismo što više ličili na kolonizatora. Ni slučajno da se oslobodimo kolonizovanog položaja. Tako kolonizatori, u njihovom tumačenju, nemaju bilo kakvog uticaja na loše stanje u našoj zemlji. A ako negde neko i jeste odgovoran, onda je to EU, a ne nikako Nemačka. A i ta EU, ona greši kod nereagovanja na neke nepravilnosti u Srbiji, ali nema reči o tome da greši kada je u pitanju Sirija, juče Irak i Libija, pa tako sve do 1999. godine i napada na nas. Kad su to institucije Danske, Švedske i Nemačke priznale da je Račak, kao povod za bombardovanje, bila ordinarna laž? Kada su se okomili na one koji su ih lagali i kada su to iskustvo ugradili u svoja postupanja da im se više ne ponove? Nikad, naravno. Pa kakve su to institucije na koje treba da se ugledamo?

I to DJB govori kada je opozicija, a mogu samo da zamislim šta bi bilo kada bi bili vlast. Dosta mi je i ovo.

3. Vučić zaista nije smeo da zaštitnika građana stavi u kontekst nekoga ko je „apriori protiv svog naroda i države“, zato što nije bilo nikakvog povoda za tako nešto i zato što to jeste zastrašivanje. Normalno je da ombudsman nije omiljen vladajućoj grupaciji, jer mu je to i posao – da ih stalno upozorava šta u njihovom radu nije dobro kada je reč o zaštiti ljudskih prava. I vlast to mora sa uvažavanjem da prihvata, a ne da pokušava da u javnosti uništi ombudsmana. Kada se na taj način ponaša prema instituciji zaštitika građana, onda objektivno šalje poruku svim građanima da se nikakvo protivljenje vlastima neće trpeti i da će u slučaju suprotstavljanja biti primenjene sankcije. To Vučić radi neprekidno i tu je Janković sasvim u pravu. Kao što je nedopustivo da RTS nema emisiju sa Jankovićem o temama koje pokreće. Takvo ponašanje je još gore od onoga što radi Vučić.

Međutim, mi zaista imamo u našem javnom mnjenju ljude koji su protiv svog naroda i države. Kod nas postoji autošovinizam. Problem je u tome što kada ste predsednik vlade, onda se protiv tih pojava borite boljom informativnom, obrazovnom i kulturnom politikom, a ne tako što napadate pojedince po nekom svom odabiru.

Ono gde je Janković u svom otvorenom pismu pogrešio, odnosi se na nabrajanje stavova koje je Vučića u svojoj dugoj političkoj karijeri promenio. To nije posao ombudsmana. Političar koji menja stavove odgovara politički na izborima, pa ga građani zbog toga kazne ili nagrade. Ali to nije nešto o čemu zaštitnik građana treba, niti sme da se izjašnjava. Kao što vlast mora da uvažava ombudsmana, šta god mislila o njegovom radu, i kao što mediji moraju da mu obezbeđuju odgovarajući prostor, tako i ombudsman mora hladnokrvno da trpi napade i da drži i u takvim uslovima principijelni nivo svog javnog komuniciranja.

Ukazivanje, inače tačno, da klizimo ka totalitarizmu u mnogome gubi na snazi i ubedljivosti, kada se pomešaju sa stavovima koji ne priliče ombudsmanu.

Izvor: Fond Strateške Kulture