Jednačine bez nepoznatih

Jedno je jasno, iz pozicije gomile koja je hrlila i radovala se da bude obmanuta Srbi sa severa Republike i njenog centralnog dela su počeli da se pretvraju u ozbiljan deo nacije koji se lagano približava stavovima sudržavljana na severu Kosmeta i sunarodnika u Srpskoj, dakle u deo nacije koji je, i ako poslednji, ipak počeo, ako ne baš da računa, onda da kalkuliše šta se još može uraditi u opštem srpskom interesu koji su tokom evro zanosa dobrano ignorisali.

Naravno da se to ne događa zbog pameti ministara Krstića, Radulovića, Mihajlovićke, visprenosti premijera Dačića i cinične ozbiljnosti prvog potpredsednika vlade Vučića. U pitanju je dame i gospodo za vjek vjekova najveća slabost i ljubav Srba – Rusija.

Nakon zapanjenosti izbombardovanog i izranjavanog srpstva situacijom da NATO zaista uvlači bodlje i savija rep kod Sirije sledilo je Snoudenovo mirno uhlebljenje u Moskvi te se „tresak“ Južnog toka čuo jače nego što se očekivalo pa je onda Iran „neočekivano“ odlično prošao na pregovorima o atomskom programu, na kraju je stiglo i otrežnjenje nakon svršetka predmeta „Ukrajina i EU“ sa u srce Brisela tačno odapetim ukrajinskim njet od kojeg je duša najviše zabolela Vašington.

Ako smo i mislili da su isti postupci prema EU od strane Belorusa i Jermena (koji su njet EU rekli još odavno) prirodni i nešto što se moglo očekivati, post-narandžasta Ukrajina kojom smo mislili da vladaju „ni njihovi ni naši ali više njihovi“ je pravo osveženje za srpske nade da izlaz iz ropskog položaja postoji, položaja koji Brisel i Vašington krste raznim predpristupnim, pristupnim, postpristupnim fondovima, agendama, evropskim vrednostima a što su u stvari sve sinonimi za – eto nas sa našim proizvodima, uslugama bez carina i apsolutnom kontrolom nad vašim tržištem i resursima i vojnim bazama a vi dokle preživite.

Ukrajina je sabirala i oduzimala a ne promenila gospodara kako to sada sirovo pokušavaju da predstave neoliberalni banditi. Sve EU predpristupno, pristupno i postpristupno vredi toliko i toliko, sve rusko plus evroazijsko vredi toliko i toliko. Ukrajina je uradila ono što EU i USA i kod kuće i na svim novozaposednutim prostorima rade odavno, surovo je računala.

Od okamaćenih kamata na kamatu glavnice, Ukrajina se okrenula tamo gde neće biti da je sve bez ikakve ali ipak normalne kamate i ružičasto ali će biti fer, bez ponižavanja, bez pretnji da će biti rasparčana i na kraju krajeva, tamo gde i prirodno pripada.

Do sada smo bili svedoci brzog, užasnog i na satanski način izvedenog kažnjavanja svakog otpora koji je pružan bilo kojem vidu evroatlantske agresije. Sada smo, hvala Bogu, svedoci da evroatlantisti u novom vremenu mogu biti uspešno odvraćeni od daljih agresija mirnim putem.

Kina, koja je u Bukureštu na ekonomskom forumu takođe na jasan način poručila predstavnicima šesnaest država da i one treba da počnu da računaju poput Ukrajine i Rusija sa nizom diplomatskih pobeda nisu započele konflikt Velikih sila ili imperija, one su jednostavno u njega uvučene i primorane na reakciju nakon agresivnih nasrtaja Vašingtona i EU ali sa jednom razlikom – i Kina i Rusija prema svojim partnerima nisu nastupile sa imperijalnih pozicija već sa pozicija ponuđača normalnih, ekonomskih veoma prihvatljivih i u kratkom roku ostvarivih projekata a u interesu svih zainteresovanih strana.

Evropski tronovi i vašingtonska vojno-ekonomska klika su uzdrmani ali oni tu uzdrmanost ne objašnjavaju iskrenom brigom za svoje geopolitičke pozicije u „drangu nah“ nova ropska tržišta i gotovo besplatno eksploatisanje prirodnih bogastva država koje na svaki mogući način pokušavaju da anektiraju u svoje orbite već tzv. brigom za politička prava svakog pojedinca u ciljanim državama i njihov opšti ekonomski napredak koji je moguć jedino putem bespogovornog primenjivanja evroatlanstkih „vrednosti“ od kojih se u poslednje vreme najviše ističu fašizam u Hrvatskoj, progon Cigana u Francuskoj, namerno prevrtanje brodova sa izbeglicama ispred italijanskih obala a potom potraga i „spasavanje“ preživelih, rumunsko svojatanje Vlaha, mađarsko vaskrsavanje borbe protiv Trijanona, američko državno ubijanje obojenih klinaca, engleska zabrana krsta na vratovima zaposlenih, banksterska okupacija Grčke, zatvaranje suvozemnih granica za ratne izbeglice….

Kao nekada kada je iz srca Evrope slata poruka da ko nije u stanju da dokaže svoje arijevsko poreklo nije se mogao nadati lepom i dugom životu tako i danas, ko nije u mogućnosti da dokaže svoju evroatlantsku privrženost nema mnogo šansi da prosperira.
Izgleda da je Srpstvo to počelo, ako ne baš i da shvata, onda makar da nazire i da ga zbog takvih poruka obuzima jeza. U tom smislu su iskoraci Rusije i Kine prema nama ne znak da počnemo da po kućama krijući šijemo njihove zastavice u nameri da ih kao srećni gubitnici dočekamo na trgovima, već da sa svojih zastava skinemo paučinu i visoko ih podignemo, najviše što možemo, da ti ljudi jasno vide da zaista imaju posla sa jednom starom i poštovanja vrednom nacijom i civilizacijom.

Ako neko baš među nama i nije toliko zaljubljen u Rusiju kao većina našeg naroda, ne mora ni da bude, nega samo počne da računa i biće mu sve jasno.

Izvor: Vidovdan