Kako je Tadić rešio Bodrum

Da li se sećate Bodruma leta Gospodnjeg 2003? Preformulisaću pitanje – sećate li se afere „Bodrum“? Ni ove, izborne 2014. godine ne znamo ko je pre jedanaest godina tokom glasanja u Skupštini Srbije zloupotrebio (elektronsku) karticu poslanika Demokratske stranke Nede Arnerić. Medijski prostor naše zemlje su, u međuvremenu, zaposele priče o daleko krupnijim aferama, stoga „Bodrum“[1] izgleda kao bezazlena dečja igra i gotovo je izbledeo u mislima „običnih smrtnika“.

Ovom prilikom se prisećamo „Bodruma“ upravo da potcrtamo kako se spinovanjem negativne stvari „preslikavaju“ u pozitivne; što će reći, kako je očiglednu prevaru moguće pretvoriti u politički dobitak.

Dok je glumica i poslanik Neda Arnerić pristala da te 2003. u ime „viših“ stranačkih interesa mudro oćuti svoju ulogu, drugi su u njeno ime i ime stranke govorili. U odbrani časti stranke i parlamentarne većine učestvovao je i Bojan Pajtić (u to vreme predsednik poslaničke grupe DOS – reforme Srbije), koji je pred novinarima mahao nekim papirima koji je trebalo da liče na taksi račun Bodrum-Istanbul i avionsku kartu Istanbul-Beograd, kao „krunski dokaz“ da je Neda Arnerić prekinula letovanje u turskom letovalištu Bodrumu da bi glasala u Skupštini Srbije.

Preokret je nastao onog trenutka kada je nosilac republičke liste Demokratske stranke Boris Tadić, gostujući na televiziji BK u emisiji „Nije srpski ćutati“ od 14. decembra 2003. godine, priznao da je bilo zloupotreba poslaničkih kartica i obećao razrešenje čitave afere, u smislu da će akteri iz stranke biti pozvani na odgovornost.

Naposletku, afera je imala i sudski epilog u kojem je postradao tadašnji poslanik Demokratske stranke Alen Selimović, jer je u vreme glasanja o guverneru Narodne banke Kori Udovički zloupotrebio poslaničku karticu Nataše Milojević (u to vreme poslanika Socijaldemokratske partije).[2]Ovaj čin zasigurno nije smeo da sprovede bez usmenog odobrenja nadređenih, iliti šefova. Međutim, kao vojnik partije na sudu se opredelio da škrtari na rečima (da ne upotrebimo izraz „zavet ćutanja“) i nije odao nikog. Ko je zloupotrebio karticu Nede Arnerić (ali i ostale kartice), ostala je tajna.

Novi preokret se dogodio u emisiji „Utisak nedelje“ na TV B92 od 11. marta 2012. godine, kada je režiser Aleksandar Mandić, koji je za parlamentarne izbore 2003. godine osmislio kampanju Demokratske stranke, bacio svetlo na čitavu aferu iz pomalo neočekivanog ugla. Drugim rečima, opisao je da je „priznavanje krivice“ režirano:

„Mi smo već počeli da radimo kampanju zajedno i zaista nam je loše išlo. To je bilo neposredno posle svađe u Demokratskoj stranci. Boris (Tadić) još nije bio poznat, bio je relativno nov čovek. O njemu su bile male vesti u novinama. (…) I ja sam se jednog dana prilikom džogiranja dosetio da mora da prizna aferu ,Bodrum‘ (…), da je to adut koji može da nas odmah dovede u pobedničku situaciju. (…)

On je bio jako iznenađen. Rekao sam mu – ,Borise, to je tvoja odluka, tvoja koža je u pitanju, jako je krupna stvar, mnogo ljudi iz Demokratske stranke je umešano‘. On je dugo šetao po sobi i na kraju pristao. Bili smo kod Nede (Arnerić) i ona je bila zatečena. (…)

Zatim smo režirali kako to da izvedemo. Dogovorili smo se kako on to treba da kaže – ne na sva zvona, već da saopšti prirodno, jednostavno tokom neke od rečenica (…) i on je to spontano plasirao u emisiji ,Nije srpski ćutati‘ kod (Dragana Bujoševića) Bujketa. (…)

To je imalo fantastičan efekat. Sutradan je u svim novinama na naslovnim stranama pisalo – ,Boris priznao Bodrum‘. Za njega lično to je mnogo značilo i kasnije – pogotovo na predsedničkim izborima (2004). On se prosto instalirao kao jedan pošten čovek koji neće da laže i koji stoji iza toga. To je bilo prvi put u našoj politici, da ja znam, da neko kaže – ,Jeste, pogrešili smo‘!“

Naravoučenije: Čitajte političare između redova, ma kojih stranačkih boja bili.

———————————————————————-

[1] Prilikom izbora guvernera Narodne banke Srbije Kori Udovički, dana 23. jula 2003. godine u Skupštini Srbije, zloupotrebljene su (elektronske) kartice više poslanika. U kasnijoj ispovesti, Neda Arnerić je navela da je zloupotrebljeno jedanaest poslaničkih kartica, odnosno da su njih jedanaest poslanika „iskoristile“ stranačke kolege. Dokaze o prevari sa glasanjem (video snimci, zapisnici sa skupštinskih zasedanja itd.) dograbili su politički protivnici tada vladajuće Demokratske stranke i obilato ih eksploatisali u medijima. U tome je naročito prednjačila stranka G17+ Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića. Podsećamo da je „sveže“ zamenjeni guverner centralne banke Mlađan Dinkić i te kako imao lični razlog da se obračunava sa Demokratskom strankom, koja mu se tih vrelih julskih dana zahvalila na saradnji.

Afera je potpomogla da vladajuća Demokratska stranka i njeni koalicioni partneri izgube parlamentarnu većinu, tako da je predsednik Skupštine Srbije Nataša Mićić, kao v.d. predsednika Republike, raspisala parlamentarne izbore za 28. decembar 2003. godine.

„Kraj nedovršene afere“, „Politika“ od 11. juna 2013. godine,

Neda Arnerić: „Ja sam spasla Tadića!“, „Pres“ od 23. januara 2013. godine

[2] Dopisaćemo nekoliko činjenica. Alen Selimović je osuđen „na kaznu od 14 meseci zatvora, uslovno na pet godina, zbog zloupotrebe položaja“, pravosnažnom presudom iz juna 2013. godine. Prethodno se posvetio privatnom biznisu, napustio Demokratsku stranku i postao aktivni član Socijalističke partije Srbije.

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/t40014.sr.html

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/346765/Alen-Selimovic-osudjen-zbog-afere-Bodrum-presao-iz-DS-u-SPS-i-ozenio-se-ruskom-manekenkom

Izvor: Stanje stvari