Sinisa-Ljepojevic-216x300Федерацију Босне и Херцеговине, тачније њен муслимански део, су неколико минулих дана потресли протести незадовољних грађана. У почетку су протести личили на социјалну побуну осиромашених и унесрећених радника, али су потом врло брзо истакнути и политички захтеви. Протести у основи нису масовни у оном смислу шта реч масовни значи, али њима је доминирало насиље па су зато и изазвали велику медијску пажњу у целом региону бивше Југославије. Утисак је да је та велика регионална медијска пажња у великој мери оркестрирана како би се створио шири амбијент протеста. Још увек није јасно да ли су протести наговештај почетка нових немирних времена у Босни и Херцеговини.

Економска ситуација је у целој Босни и Херцеговини веома тешка а у муслиманском делу Федерације БиХ је, реално говорећи, катастрофална. У таквим околностима огромног незадовољства и безнађа није никакав проблем искористити ту нагомилану негативну енергију и извести народ на улицу. Али барем у досадашњој историји не постоје спонтани протести, не постоји бунт сам од себе. Неко увек мора да организује протесте, неко ко има своје циљеве а незадовољство народа само користи као згодну околност. Тако је и овога пута у Босни, па је кључно питање ко је организатор и зашто. Медијски се намеће да је организатор извесни Алдин Ширановић из Тузле, који је на друштвеној мрежи Фејсбук оформио групу Удар а он лично тврди да се на то одлучио јер више „није могао да гледа неправду“ и зато што је његова супруга незапослена.

То је већ виђени модел подметања Фејсбука као инспиратора „борбе против неправде“. Требало би, међутим, имати на уму да је друштвена мрежа Фејсбук амерички државни пројекат и да баш није једноставно организовати побуне преко те мреже. То неко мора да одобри и организује. Запад је прочитана књига и нема нових идеја, па је његов рукопис, било где у свету, лако препознатљив. По начину организације протеста у Босни и очигледно добро утегнутој и широкој мрежи активиста у свим већим градовима, све подсећа на технологију Муслиманске браће из Египта и других земаља такозваног Арапског пролећа.

Готово класична формула рада Муслиманске браће без обзира што се та мрежа настоји прикрити призивањем београдског Отпора и његовог знака стиснуте песнице. Веома је важно подсетити да је уочи протеста у Босни јавности представљено како је избио дипломатски „скандал“ између Египта и Босне и Херцеговине. Египатске власти су биле бесне и тражиле су објашњење зашто је члан колективног Председноштва БиХ Бакир Изетбеговић наводно на једном скупу поздравио присутне са четири прста што је симбол Муслиманске браће. Тврдило се да ће египатске власти позвати на објашњење отправника послова Босанске амбасаде у Каиру, али није познато да ли је он уопште позван и да ли ће бити. Истовремено је веома занимљиво да је један од ретких људи који није изненађен протестима и који се превише не узбуђује управо Изетбеговић, који је само изјавио да су ванредни избори излаз из актуелне кризе. Намеће се питање зашто би Изетбеговић, као политичар једне у основи безначајне земље, баш толико наљутио египатске власти да се створи „дипломатски скандал“. Сумња би пре могла да буде да је реч о поруци у светлу онога што се касније у Босни догодило, значи протеста. Ништа мање важно није ни питање ко је ту поруку послао и зашто су египатске власти пристале на ту услугу мада им то вероватно није тешко пало јер су Муслиманска браћа непријатељи онима који сада владају у Каиру.

Јавности се већ годинама пласира прича како су у муслиманском делу највећи исламски проблем вехабије, саудијска секта која се бори за „чист“ ислам и на њеном удару су муслимани за које верују да не следе „изворну“ веру. Вехабије нису непознате у Босни, али оне уствари нису кључни проблем. Иза јавне сцене повике на вехабије Муслиманска браћа већ годинама развијају своју мрежу и свој систем „завођења“. У Босни већ годинама постоји неколико десетина малих средина, махом села, организованих по класичном моделу Муслиманске браће. Организована је здравствена и социјална заштита, нека врста локалног правног система, међусобна финансијска и социјална помоћ и стипендије за школовање младих људи. У условима економске пропасти и распада социјалног ткива, тај модел организације локалних средина је веома привлачан и ефикасан.

bosna-nemiri

Тако је, у сенци повике на вехабије, у Босни и Херцеговини створена ефикасна мрежа Муслиманске браће, о чему готово да нико није ни водио рачуна. Чак су и они који су све то видели и знали веровали да је реч о вехабијама, а не о Муслиманској браћи, за које су вехабије у смислу организованости и ефикасности аматерско културно-уметничко друштво. То, међутим, све кошта, то је велики новац, па је сасвим логична сумња да онај ко финансира има и своје јасно одређене циљеве.

Покрет Муслиманске браће су још 1928. године у Египту основали Британци као инструмент борбе против секуларних бораца за независност. После државног удара 1952. и доласка на власт пуковника Насера Браћа су практично нестала са сцене, али их оживљавају Американци крајем седамдесетих година прошлог века као своју ударну снагу у Авганистану. Од тада Муслиманска браћа су под контролом Америке а Британија уз Француску има функцију логистике. Недавно је председник Барак Обама у Белој кући примио високу делегацију Муслиманске браће, у којој су били и лидери огранака тог покрета у неколико западних земаља. Временом Америка је у многима земљама основала огранке Муслиманске браће и под различитим именима, а најактивнији су у Палестини, тачније Гази, Сирији и Турској. Све то много кошта па је Америка преко својих савезника, пре свега Саудијске Арабије, Катара и Уједињених Арапских Емирата организовала прилив огромне количине новца. У преводу, да се вратимо на Босну, и босанска мрежа Муслиманске браће не би могла да функционише без Америке и њене сагласности. Па тако ни актуелни протести.

БЕЗ ИЗГЛЕДА НА УСПЕХ О западној организацији сугерише и брзо покретање прозападне мреже у читавом региону. Ни један догађај у Босни у скорије време није изазвао толико пажње. Огласио се и стари савезник бивши председник Хрватске Стипе Месић, и то саопштењем у којем тврди да је за све, за беду и пљачку, крив Дејтонски споразум. А актуелни председник владе Хрватске Зоран Милановић је отишао у Мостар да „умирује Хрвате“. У истом дану је председник владе Србије Ивица Дачић у Вашингтону оценио да су протести у Босни доказ „колико је мир у региону крхка творевина и колико је мало довољно да дође до дестабилизације“. Али пре њих, када протести нису били ни наговештени, бивши немачки министар иностраних послова Јошка Фишер је упозорио да је „Балкан и даље ризик за светски мир“. Да ли стварно релативно малобројни протести, без обзира колико били насилни, могу да угрозе мир, утолико пре што су, наводно, узроковани економском ситуацијом?

Једно од кључних питања је зашто су протести баш сада потребни и шта би могла бити њихова амбиција. Јер економска и социјална ситуација су већ годинама катастрофалне, па ипак није било не само оваквих протеста него никад нису имали толику медијску регионалну пажњу. Занимљиво је такође да су протести кренули из Тузле, која економски боље стоји од других делова Федерације. Процена је очигледно да већ сада ваља кренути са припремама избора у Босни, који треба да буду у октобру ове године. Према ономе што се до сада могло протумачити, један од циљева је да се кроз социјално незадовољство у муслиманском делу Босне оснажи исламска политичка струја, која је последњих година почела да слаби, све је више муслиманских политичара који нису довољно на исламској линији. Затим, очекује се да ће под изговором одржавања стабилности и саме Босне бити створен амбијент за промену Устава БиХ и основних принципа Дејтонског споразума. Јер нико не може бити против стабилности, а наводно њен услов је управо промена Дејтона.

tuzla_neredi_6_main

У том светлу је и стара амбиција муслиманског дела Босне да се укину ентитети и тиме Република Српска. Та амбиција је врло брзо постала јасна јер се на протестима почело са социјалним захтевима а потом прешло на старе политичке захтеве. На протестима се поред оставки тражи и да се јавно призна да је реч о „бунту народа“, што би онда тим захтевима и променама Дејтона дало неку врсту легитимитета. Запад, тачније Америка, је уз то заинтересован за генерисање нестабилности на Балкану а Босна је згодан инструмент. Високи представник Валентин Инцко је чак открио да би у помоћ могле доћи и војне снаге Европске уније. Има ту још нешто. Муслиманска браћа су доживела поразе у Египту, Либији и Сирији, а ближе се поразу и у Турској, па је неопходно пронаћи неко место за одржавање те организације, неки успех.

Да ли ће протести донети неки резултат? Мало је вероватно да ће од свега тога у скорије време нешто и бити, да ће се десити неке значајније промене. Основни проблем евентуалних промена је у чињеници да су протести ипак само унутар муслиманске заједнице и да се идеја протеста није запатила у друга два народа иако је и међу њима тешка економска и социјална ситуација. Исувише је то етнички обележено, и то је основна грешка у процени оних који су инспиратори протеста. Не помаже ни то што је Запад покушао да активира своју мрежу сарадника и међу Србима и Хрватима, и у Србији и Хрватској. Сумњу буди и то што се они који се представљају као организатори обраћају на погрешну адресу. Локални политичари јесу, наравно, одговорни, по дефиницији, али нису они права адреса. Босна и Херцеговина, посебно и највише њен муслимански део, је западна колонија, па је Запад једина права адреса за протесте. Ни један муслимански политичар не може бити на изборима ако пре тога није прошао проверу у огромној западној машинерији у Сарајеву. Затим, Запад је, као и другима у бившој Југославији, наметнуо модел друштва и економије који је пљачкашки, и у таквом моделу не треба да чуди што је Босна опљачкана. Пљачка се дешавала под заштитом Запада. Ал нико на протестима не говори о томе, него се чак као решење кризе нуди учлањење у НАТО пакт и Европску унију. Утисак је да ипак све слути на још једну превару.


Извор: Нови Стандард

Коментари

Један коментар на Слутња на превару или протести у Босни и њихове поруке

Оставите коментар

Оставите коментар на Слутња на превару или протести у Босни и њихове поруке

* Обавезна поља