Kako je, zapravo, trebalo da glasi Vučićev inauguralni govor

Dobro došli prispeli gosti iz inostranstva i dragi gosti iz Srbije!

Drago mi je što ste došli u tako velikom broju i znam da želite da čujete što imam da kažem. Lider sam zemlje iza kojeg stoji većina naroda što je u više navrata potvrđeno izborima. Zbog toga ne mogu i ne smem razočarati one koji su me izabrali, a to je srpski narod i čiji su osnovni moralni, politički i geostrateški principi svima poznati.

Odmah da kažem. Srbija želi mir i stabilnost u regionu. Želi saradnju sa svima na osnovama međusobnog uvažavanja. Srbija želi da počnemo zaboravljati prošlost i da se okrenemo budućnosti, kooperaciji na zdravim moralnim i ekonomskim odnosima. Srbija želi da demokratski principi, uključujući i univerzalna ljudska prava, zamene zaostale feudalne odnose i ratnohuškačke povike. Srbija želi mir, ali ne po cenu vlastitog ponižavanja i propadanja.

Ne treba da vas podsećam, da je Srbija vekovima bila brana turskim osvajanjima u Evropi, da je u Prvom svetskom ratu branila demokratsku Evropu od Centralnih, agresivnih, sila, da je u Drugom svetskom ratu ustala i borila se protiv nacističkog totalitarizma, da je, u okviru Jugoslavije, vodila višedecenijsku politiku nesvrstavanja i miroljubive koegzistencije. Ko može ove činjenice da ospori? Srbija, po svom biću, pripada demokratiji i ljudskim pravima i uvek je spremna da se za njih bori i da ih svim srcem implementira u miru. Ako Evropa postoji ujedinjena, u današnjem, demokratskom obliku, Srbija za to ima neke, neponištive zasluge.

Nažalost, ta hrabra, demokratska i suverena zemlja, a njena državnost traje dva stoleća, je u zadnje dve decenije, medijski pretvorena u zemlju varvara, koja se ucenjivala, bombardovala i kojoj je otkinut značajan deo teritorije na kojem je Srbija nastala i izrasla, i koji je, potom, priznat kao nezavisna država. To nije lepo, ni pravedno, niti bi ko od vas, u vašoj zemlji, dozvolio tako nešto. Veći deo vas prisutnih koji predstavljate vaše države, vi ste pomagali i priznali tu samoproklamovanu državu. Želim, pritom, da vam nešto kažem povodom toga, kako ne bi bilo zabune u namerama Srbije.

Mi nikada nećemo priznati tu neprirodnu tvorevinu koja je, i ostaće, srpska zemlja. Nikada nećemo dati ni pedlja te zemlje. Nećemo je nikada priznati. Nećemo nikada dozvoliti da uđe u Ujedinjene Nacije. Nećemo nikada dozvoliti da se o tim osnovnim principima koji su utkani u ustav Srbije, diskutuje i pregovara. Možda su sile koje u ovom času stoje iza takozvane Republike Kosova, za nas prejake. Ali i Rimska imperija koja je rasterala Jevreje po svetu, bila je tada prejaka, a danas su Jevreji ponovo u svojoj državi.

A svi oni koji imaju ambicije da dalje mute što se tiče Preševske doline, Raške i Vojvodine, neka znaju da će Srbija znati osigurati svoj teritorijalni integritet na svaki mogući način. Stvar je jednostavna i može se svesti na sledeće: „Tuđe nećemo, svoje ne damo!“

Što se tiče spoljne politike Srbije, mi smo svesni da se u svetu vodi novi hladni rat između Zapada i Rusije. Mi smo i tu principijelni. Sačuvaćemo našu neutralnost i miroljubive odnose sa svima. Nikome nećemo uvoditi sankcije. Trgovaćemo sa svima i svaka strana investicija nam je dobrodošla. Pritom zahvaljujem Kini koja ima puno razumevanje za ovakvu našu poziciju. Nećemo postati dio nikakvog vojnog saveza, ni zapadnog, ni istočnog.

Naravno, da hoćemo da budemo dio Evropske Unije, jer smo geografski, istorijski i civilizacijski deo Evrope. Osnovni principi Unije su racionalni, demokratski i zasnovani na solidarnosti članica. Bili bi nenormalni kada bi bili protiv toga. Svakoj zemlji ta pozitivna racionalnost je nužna i dobrodošla. Ali to ne znači da ćemo ono evropsko, apsolutno pozitivno, prihvatiti po cenu ucena gde ćemo se odreći našeg bića, naše suverenosti i teritorijalnog integriteta.

Pritom žalimo:

• Što zemlje koje su 1999., napale Jugoslaviju bez ikakvog razloga, što se nisu izvinile i predložile odštetu za ekonomska razaranja i civilne žrtve od kojih je najviše stradao srpski narod.
• Što sadašnja Crna Gora tretira Srbe kao najljuće neprijatelje.
• Što nema nikakvog značajnog pomaka u vraćanju srpskih izbeglica iz Hrvatske.
• Što se vodi nesmanjeni politički i psihološki rat prema Republici Srpskoj u BiH.
• Što zapadno sudstvo oslobađa okrivljene za zločine prema srpskom narodu bez obzira na neospornu težinu i uverljivost dokaza.

Nadam se, prispeli gosti, da ste shvatili, iz ovog kratkog izlaganja, koliko je Srbija proevropska, prodemokratska, miroljubiva i pravoljubiva. Vi nama često, i s pravom, govorite kako se moramo suočiti sa prošlošću, barem onom neposrednom. Nema nikakvog razloga da i vi to ne uradite. Uvek sam spreman da se nađemo bilo gde i da o tome razgovaramo na osnovama međusobne tolerancije i razumevanja.

Ali, nema smisla da i dalje dužim. Hvala vam što ste došli da saznate što je Srbija i što će zauvek biti. Srbija je danas vaša kuća i srdačno vas pozdravlja.

Živela Srbija!

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kako je, zapravo, trebalo da glasi Vučićev inauguralni govor