Kako poraziti Srbiju

Srbija kao geopolitički “eksperiment”

Devedestih godina prošlog veka analitičar Dejvid Gompart u uglednom američkom časopisu ”Spoljni poslovi ”u tekstu“ Kako poraziti Srbiju” piše o metodi ekonomskog iscrpljivanja Srbije kroz sankcije, izolaciju ali i upotrebu vojne sile. Nakon 1999 godine SAD kontinuirano, bez obzira ko je predsednik SAD i da li vladaju demokrate ili republikanci, primenjuje koncept “ hladnog rata” prema Srbiji. Taj “Hladni rat” je zbir političkih predrasruda o Srbiji kao državi odgovornoj za ratove na Balkanu koja u dužem vremenskom periodu treba da bude “pod kontrolom” i kažnjena.

SAD su nakon pada Miloševića taktički “omekšale” svoju politiku prema Srbiji sa namerom da u dubini vlasti u Srbiji uvedu “meku moć” u vid političkog protektorata nad Srbijom. SAD određuju kada i da li će Srbija biti u EU i kakvu polititku EU treba da vodi prema Srbiji. Ni jedna država u EU nema snage da protivreči SAD kada je reč o geopolitičkim “igrama” u Evropi, posebno na Balkanu. Srbija neće postati član EU dok ne bude bila članica NATO-a, to je politički postulat vladavine SAD u Evropi. Sada je Srbija u “mekoj moći” NATO-a u projektu “Partnerstva za mir”. Srbija prvo treba da postane članica NATO pa tek onda EU.

Strateška matrica je jasna. Srbija kao vitalna zona američkih interesa na Balkanu i kao “poražena država” moraće da se odrekne neutralnosti i strateških veza sa Ruskom federacijom. Na političkoj sceni Srbije samo DSS je za političku neutralnost, ostale partije ili su za ulazak u NATO ili vešto “prikrivaju” svoje prave orjentacije prema evro-atlantizmu. Srbija u strateškom “porazu” pored odricanja od Ruskih strateških interesa i pristupanja NATO u doglednoj budućnosti od pet godina treba da se „državotvorno distancira” od Kosova i Metohije na način kako se od nje traži briselskim sporazumom.

Dakle SAD ne očekuju odmah da Srbija prizna status Kosova, već da “demisionira” sa Kosova posebno sa severa Kosova i da sama odbaci Rezoluciju 1244 SBUN i prihvati model EU, koji je pod kontrolom SAD i NATO. Srbija sama sebe u ime svojih interesa treba da “amputira” sa Kosova, i da prelaznom formom prihvati model EU za upravljanje Kosovom definisan u Briselu, a onda nastupa politička surova pragmatika, pod vođstvom SAD, pune integracije severa Kosova pod vlašću Prištine.

“Samoodricanje” Srbije od Kosova

Dag Bendou, istaknuti saradnik Kejto instituta i stručnjak za spoljnu politiku i građanske slobode koji je bio specijalni savetnik predsednika SAD Ronalda Regana i urednik političkog magazina “Inkvajeri”, kaže: “Oko 120.000 Srba ostalo je na Kosovu, pri čemu je oko polovine ovog broja skoncentrisano u četiri okruga oko grada Mitrovice, severno od reke Ibra. Trebalo bi da im bude dopušteno da ostanu u Srbiji, ali EU je bila užasnuta ovakvim predlogom. Umesto toga, Brisel je zapretio da će usporiti, a možda čak i sasvim onemogućiti težnje Beograda da uđe u EU, ukoliko ovaj ne pristane na ponuđene uslove.

Srbija je pristala na nominalni kompromis, koji Srbima sa Kosova obećava ograničenu autonomiju, u zamenu za nešto što izgleda da će na kraju biti puno priznanje Kosova. Naravno, ta odluka je na Beogradu, koji je izložen velikom pritisku da popusti. ”Strategijski ciljevi SAD i NATO je da sama državna vlast obezglavi i obeshrabri Srbe na Kosovu, posebno na severu, da sebe definišu kao politički narod i traže adekvatnu autonomiju. Cilj SAD je da preko vlade Srbije utiču na slamanje svakog ozbiljnijeg otpora i samobitnosti i da “korak po korak “ prihvate real-politiku nezavisnog Kosova i njenih institucija. Dag Bendou dalje kaže: “Srbi s Kosova, međutim, možda neće otići u tišini. Lično smatram da bi bilo bolje da se Srbima ponudi isto pravo na samoopredeljenje koje je dato drugima“

Američka  “Domino strategija” dominacije

Jasno je da Dag Bendou govori o vidu otpora Srba na severu Kosova i da je tu zadatak vlade Srbije da ih “urazumi” na sve moguće načine kako Srbija nebi bila “taoc” takve politike. SAD i NATO se pribojavaju da bi mogli da sa vlastima u Prištini upotrebe silu protiv Srba sa severa, i tako da dođe do nove “Kosovske oluje” uz međunarodne inplikacije i konfliktnost na čitavom Balkanu pre svega na jugu Srbije ili u Makedoniji. Svako nasilje nad Srbima na severu Kosova otvorilo bi oštar odgovor građana Srbije na jugu Srbije u Preševu, Medveđi ili Bujanovcu ili bi to bio signal za sukobe u Zapadnoj Makedoniji koja insistira na federalizaciji BJR Makedonije.

Ovo bi bila opasna “Balkanska Odiseja” koja bi poremetila odnose ne samo na Balkanu, već i u odnosima SAD i Ruske federacije. Pošto se SAD i NATO čvrste drže da nema “promene granica” potrebno je da Srbija sama sebe ukida na Kosovu i Metohiji. SAD smatraju da Srbija sama mora da preseče “Kosovski čvor” uz njenu pomoć kako se ne bi otvorila “Pandorina kutija” u BIH sa statusom da se RS izdvoji iz BIH postane samostalna kao država ili se u bliskoj budućnosti od 10-tak godina integriše sa Srbijom.

Dag Bendou kaže “ Prekasno je da se popravi geopolitički i humanitarni haos koji je napravljen. Ali ako Evropljani žele stabilno rešenje, trebalo bi da ohrabre istinske pregovore između novih balkanskih zemalja, Srbije i preostalih nezadovoljnih manjina. Razumna promena granica predstavlja jedino sredstvo kojim može da se obezbedi mir. Dalje suzbijanje težnji Srba širom Balkana nosi u sebi rizik od novog sukoba”. Trajniji i dugročniji mir na Balkanu nije uspostavljen, već je Balkan u “kontrolisanoj krizi” ili doziranom haosu.
Čitava piramida američke politike na Balkanu je “domino strategija” koja se zasniva na kontroli država i vlada ali i “upravljanju” krizom u zavisnosti od globalne igre i namera da se Evropa i EU preko Balkana, ili ekonomske krize na jugu Evrope, drži u tz “sukobu niskog inteziteta”, mešavini etničkih ograničenih konflikata, terorizma, organizovanog kriminala i ekonomskih kriza. SAD pritiskaju Srbiju i njenu vlast na odricanje ili suspenziju ovlašćenja na kosovu i Metohiji, a dotle se već uveliko gradi novi ekonomski ali i politički oblik “Velike Albanije” i oblikovanje pretkumanovske Srbije.

Izvor: Vidovdan