Karl Marks i priča o nečistoj savesti

U svetu se, sa više ili manje pompe, obeležava važan civilizacijski jubilej — 200 godina od rođenja Karla Marksa. Na ovim prostorima (dosad, a sigurno ne ni posad) ovom događaju neće biti posvećena institucionalna pažnja.

Veličinu i značaj dela Karla Marksa, kao i njegov uticaj na tadašnje i kasnije svetske prilike, ne osporava niko ko je zainteresovan i obrazovan za društvena kretanja. Karl Marks, nesumnjivo, pripada maloj grupi mislilaca koji su obeležili istoriju čovječanstva i ličnosti čije su ideje doslovno preoblikovale dotadašnji svet.

Drugo je pitanje odnos onih koji njegov doprinos hvale i onih koji ga kritikuju, smatrajući ga delom univerzalnog zla. U prethodnih sto pedeset godina bilo je mnogo i jednih i drugih, a njihov broj po pripadnosti određenom taboru i vatrenost sa kojom su izlagali uverenja „za i protiv“, menjali se zavisno od istorijskih prilika i geografskih odrednica.

Na ovim prostorima, kao uostalom u sveukupnom donedavnom socijalističkom svetu, Karl Marks je bio izdignut na nivo ikone. Do devedesetih godina prošlog veka na njegovoj doktrini je bila zasnovana svaka društvena nauka na svim nivoima obrazovanja. Bilo je nezamislivo da se ijedna visoka akademska titula stekne osporavanjem Marksa u domenu njegove socioekonomske teorije. Zaključci koji bi u naučnim radovima eventualno dokazivali suprotno nisu bili prihvatljivi, pa ih nije ni bilo. Makar ne na javnoj naučnoj sceni.

Tada je, dakle, Marks bio obavezan pa nije mogao biti „moderan“. Citati iz njegovih dela zauzimali su značajne delove doktorskih disertacija, čak i onda kada ne bi imali neposredne veze sa njihovim sadržajem. Ili, što je opet bio čest slučaj, kada bi njihovi autori (nesvesno) pokazivali da ni sami nisu razumeli smisao sadržan u navodima ovog grandioznog mislioca.

Uistinu, složenost i dubina učenja Karla Marksa je takva da je nije lako shvatiti čak i kada joj se posveti najozbiljnija i dugogodišnja pažnja. Naročito je to nemoguće kada se ovom poslu pristupa „po moranju“ i sa ciljem da se posao otalja.

Ovo se naročito odnosilo na akademske ekonomiste kod kojih su Marksove teorije bile obavezne, ali koji ih nikada istinski nisu shvatili i stoga su jedva čekali priliku da mu se „osvete“. Dočekali su je sa dolaskom „slobode i demokratije“, kako je nazvano rušenje socijalističkih država i nesumnjiva pobeda kapitalizma. I to ne bilo kojeg, već liberalnog sa svetinjom tržišta u svom epicentru.

Mnogi od onih koji su doktorirali na Marksu, odrekli su se njegovog učenja, ali su zadržali titule i postali „eksperti“ za oblasti o kojima su do tada znali malo ili ništa. Samo spominjanje Karla Marksa bi kod njih aktiviralo osjećaj nečiste savesti, pa je sve za dugi niz godina bilo prekriveno ćutanjem. Čak i onda kada se svet, početkom tekuće svetske ekonomske krize, vratio Marksu, a njegov „Kapital“ ponovo postao svetski bestseler. Kod nas nije trebalo kupovati ovu knjigu. Bilo je dovoljno izvaditi je iz skrovišta i oduvati prašinu sa nje. Malo ko je to uradio.

Razume se da Marksova teorija ne može objasniti poslovanje u vremenu u kojem informacija obiđe svet u trenu, gde roboti trguju na berzama, a trgovina traje stalno i u svakom kutku planete. S druge strane, bez Marksove analize finansijskog kapitala nije moguće shvatiti ni deo tog sveta koji se stalno menja, da bi uvek ostao isti — u bezgraničnoj pohlepi za novcem. Nekada su se koristili brodovi i mazge, danas kompjuteri i roboti, ali priroda lihvara i prevaranata ostala je ista. I danas oni, možda perfidnije nego ikada, iz senke vladaju modernim „demokratskim“ svetom. Bogateći se do bestijalnih granica, oni svađaju i sukobljavaju siromašne i obespravljene građane i nacije, dovodeći svet do ivice globalnog sukoba.

Suočen sa brojnim nevoljama, jedan je stariji Crnogorac nedavno izjavio: „Ovo kako je danas ne valja ništa. A kako bi trebalo drugačije — to ne znam!“

Za njega je možda kasno da se sa novim iskustvima vrati Marksu. Za mlađe je to uslov opstanka.

Izvor: Sputnjik