Katalonija ukratko

Pošto je Pavić u svom tekstu već mnogo toga objasnio na ubedljiv način, ovo treba čitati samo kao dopunu svega navedenog, iz još jednog ugla.

Nesporno je da su međunarodno priznati i suverenitet i samoopredeljenje.

Nesporno je da su to dva suprotstavljena principa. To nije retko u pravu.

Nesporno je da se u svakom konkretnom slučaju mora odmeravati značaj i jednog (suvereniteta) i drugog (samoopredeljenja) principa. I u tom smilsu je svaki slučaj sui generis, a ne samo secesija Kosova i Metohije.

Nesporno je da je u primeni međunarodnog prava prednost data principu samoopredeljenja samo u navedenim slučajevima: oslobađanja kolinija i borba protiv aparthejda. U svim drugim slučajevima prednost je data suverenitetu države.

Može se postaviti pitanje da li se prednost samoopredeljnju može dati u još nekim slučajevima, ili ne. Ali takvo razmatranje može doći u obzir samo: a) ako centralna vlast na dramatičan način krši prava nacije i b) to isključivo u slučajevima kada oni koji se pozivaju na samoopredeljenje nisu za primenu sile dali bilo kakav povod koji bi se mogao smatrati opravdanim. Pa tek posle neizazvane ogromne represije, uopšte može da se razmatra pitanje da li je to možda slučaj u kome bi se odstupilo od dosadašnjeg priznanja jačeg prava države na poštovanje njenog suvereniteta nad priznanjem prava na samoopredeljenje.

U slučaju Osetije i Abhazije, stručnjaci koje je angažovala EU su smatrali da čak ni vojni napad centralnih vlasti, dakle ničim izazvano vojno pustošenje i ubijanje civilnog stanovništva, nije dovoljan razlog da se da prednost pravu na samoopredeljenje.

Kod secesije Kosova i Metohije, Beograd ne da nije primenjivao represiju prema Albancima, nego je vlast bila u rukama međunarodne zajednice! Prema tome, Albanci su mogli da traže da se ta vlast međunarodne zajednice ukloni kao represivna (bilo bi zabavno gledati dokazivanje Albanaca kako su SAD zlikovci), a nikako nisu mogli da imaju bilo kakav povod za korišćenje prava na samoopredeljenje u odnosu na Srbiju.

Problem je i to što nije bilo referenduma, na šta se u javnosti često ukazuje. Ali je nepremostivi problem u tome što se u slučaju Kosova i Metohije pravo na samoopredeljenje ne može nikako upotrebiti 2008. godine, obzirom da Albnaci nisu bili uopšte pod faktičkom vlašću Srbije, nego direktno pod međunarodnom upravom.

Ponovo treba istaći da su sve činjenice odnosa vlasti i Albanaca do juna 1999. godine apsorbovane rezolucijom SB UN 1244 i da se i tada stalo na stanovište da pravo na samoopredeljenje nema nadmoć u konkretnom slučaju u odnosu na pravo na suverenitet Srbije. I to se više ne može osporavati ni dovoditi u pitanje u međunarodnom pravu. Pa dakle ne može uopšte biti predmet suvisle rasprave.

Dakle, KiM jeste poseban slučaj, ali samo u tom smislu da su države koje su priznale secesiju tzv. Kosova postupale potpuno izvan svakog mogućeg poimanja međunarodnog prava.

Katalonija nema nikakvih šansi da stvori „slučaj“ od svog zahteva za secesijom. Nikakve represije centralnih vlasti nije bilo pre nego što se pristupilo nelegalnim postupcima kojima se ugrožava suverenitet Španije. Kao što smo videli na primeru Abhazije i Osetije, ni vojna intervencija prema civilnom stanovništvu nije dovoljna da bi se prednost dala pravu na samoopredeljenje, a ne pitanja da li su ovlašćenja koje Katalonija ima po ustavu odgovarajuća ili nisu.

Ustav Španije inače daje mogućnost vladi da oduzme autonomna prava svakome ko ih zloupotrebljava. Tako da centralna vlast itekako ima zakonite poluge dalje borbe protiv secesionista.

Produbljivanje podela u društvu sasvim odgovara Narodnoj partiji, koja je suštinski naslednik frankističkih snaga Španije. Njihov uticaj raste i to u trenutku kada su bili svedeni na nivo da jedva opstaju na vlasti. I ja uopšte ne sumnjam da će oni iskoristiti priliku koja im se ukazala da znatno prošire svoj uticaj.

Ukratko, još jedan primer kako EU ne počiva na bilo kakvim principima i da članstvo u EU ne rešava bilo koji društveni ili državni problem.

A koliko puta nam je rečeno da „treba progutati i gorke pilule“ ali da onda ulaskom u EU prestaju svi bitni problemi. Mnogo puta. Ali ipak manje od onoga „da u EU granice nisu važne“! Kako se niko iz EU nije setio da Španiji kaže: ma granice nisu važne, kakve veze ima secesija.

Katalonija nije svetlo na kraju tunela, ali jeste svetlo koje obasjava ovaj tunel u kome se nalazimo, da makar malo manje udaramo o zidove, i upozorava na tunel u koji Španija ulazi na krilima secesije.

Izvor: Fond Strateške Kulture