Ко је неразумaн, Путин или ми?

Владимир Путин је изгубио осећај за реалност, наводно је Бараку Обами саопштила Ангела Меркел после разговора са руским председником. Он је, каже, у „другом свету“. „Слажем се са изјавом Ангеле Меркел… да је он у неком другом свету“, јавила се Мадлен Олбрајт, „ово нема никаквог смисла“. Џон Кери је свој допринос теорији Путиновог лудила дао поређењем са Наполеоном: „Не можете се у 21. веку понашати као у 19. веку и нападати другу државу на основу потпуно лажног разлога“.

Сад, кад је Путин заузео Крим без испаљеног метка, а 95 одсто кримских бирача је у недељу гласало за уједињење са Русијом, да ли се његови поступци још увек чине неразумним? Зар није било предвидиво да ће се Русија, велика сила која је посматрала како пуч са подршком САД у Кијеву отима ову суседну земљу из њене орбите, ангажовати да заштити стратешки црноморски положај, који држи већ два века?

ЗАШТИТНИК РУСИЈЕ

Збигњев Бжежински тврди да Путин жели да обнови руско царство. Други кажу да Путин намерава да обнови Совјетски Савез. Али зашто би Русија, која и данас крвари у сукобу са муслиманским терористима и сепаратистима у севернокавкаским провинцијама Чеченији, Дагестану и Ингушетији, хтела да освоји и присвоји огромни Казахстан или неке друге муслиманске републике бившег СССР? Тиме би само изазвала џихад и рат без краја и конца.

Ако Америка жели излаз из Авганистана, зашто би Путин хтео Узбекистан? Зашто би хтео Западну Украјину, где мржња према Русима датира од присилне глади из Стаљиновог времена? Инвазија и окупација целе Украјине значила би велики трошак у новцу и животима за Москву, непријатељство Европе и САД. Зашто би Русија, чије се становништво смањује за пола милиона сваке године, хтела да своје војнике врати у Варшаву?

Али, ако Путин није руским империјалиста, и не жели да обнови руску власт над неруским народима, шта је онда он?

По мојој процени, Владимир Путин је класични етнонационалиста крви и тла, олтара и престола, који себе види као заштитника Русије и на Русе у иностранству гледа као Израелци на Јевреје широм света, народ чија је безбедност његов легитимни интерес. Сетите се шта је Путин видео када је преузео власт после деценије Јељцина. Видео је Мајку Русију, коју су опљачкали олигарси и кварни западни капиталисти, међу којима и Американци. Видео је милионе Руса напуштене и остављене на милост и немилост нових држава, од Балтика до Казахстана. Видео је САД које су дале реч да неће ширити НАТО на исток Европе ако се Црвена армија повуче – а онда погазиле обећање и искористиле слабост Русије да прошире НАТО до њених улазних врата.

КОЛИКО НАМ ВРЕДЕ РУСИ?

Да су неоконзервативци у Америци победили, у НАТО-савез основан да се бори против Русије ушле би не само земље бившег Варшавског уговора већ и пет република некадашњег СССР, међу којима и Украјина и Грузија.

Шта смо добили уласком Естоније и Летоније у НАТО што вреди више од пријатељства и сарадње са Русијом, које је Роналд Реган успоставио крајем Хладног рата? Изгубили смо Русију, али смо добили Румунију. Ко је овде луд?

Зар ми, Американци, који смо Монроовом доктрином прогласили целу западну полулопту забрањеном зоном за европске империјалисте, и поручили им „останите са своје стране Атлантика!“, нисмо способни да схватимо како би руски националиста попут Путина могао да реагује на наше авионе и ракете у источном Балтику? Године 1999. смо бомбардовали Србију 78 дана упркос протестима Русије, која је због Србије ушла у рат 1914. Злоупотребили смо резолуцију СБ УН, која нам је дозволила заштиту угрожених Либијаца у Бенгазију, да покренемо рат за рушење либијског режима. Пружили смо војну помоћ сиријским побуњеницима и позвали на рушење власти у Сирији, која је већ деценијама савезник Русије.

На крају Хладног рата, пише бивши амбасадор у Москви Џек Метлок (Jack Matlock), 80 одсто Руса повољно је мислило о САД. Десет година касније, 80 одсто Руса било је антиамерички расположено. То је било пре Путина, којег данас подржава 72 одсто Руса јер сматрају да се он супротставио Американцима и на наш кијевски пуч одговорио противударом на Криму.

Америка и Русија су данас на путу у сукоб око нечега што ниједан председник током хладног рата, од Трумана до Регана, не би сматрао нашим интересом: чија ће застава да се вијори над којим делом Украјине. Ако народ Источне Украјине жели да озваничи своје историјске, културне и етничке споне са Русијом, а народ Западне Украјине жели да пресече све везе са Москвом и уђе у Европску унију, зашто то не решимо политички, дипломатски и демократски – гласачком кутијом?

Аутор је политички коментатор и писац. Био председнички кандидат и саветник три америчка председника – Ричарда Никсона, Џералда Форда и Роналда Регана

Извор: Townhall