Ko se zapravo odlučio za „crveni karton“ Dinkiću?

Plan za „šut kartu“ ili „crveni karton“ lideru URS-a Mlađena Dinkića dugo je „krčkan“ i donet je kao „preporuka“ iz EU i SAD, a realizovan kao politički sukob premijera Dačića sa ucenjivačkom politikom Mlađena Dinkića. Dinkić je već duže vreme na posmatranju antikorupcijskih struktura EU kao i SAD ali i Ruske Federacije. Iz više centara političke i ekonomske moći došle su „preporuke“ za uklanjanje Dinkića iz vlade. To zna i sam Dinkić i zbog toga ga je uhvatio strah, pa je čitavu priču prebacio kao strah Ivice Dačića od prevremenih izbora i straha Dačića od Aleksandra Vučića.

Lider URS-a već duži niz godina uvezan je raznim saglasnostima, odlukama i papirima za niz veoma štetnih poslova oko Poštanske štedionice sa Božidarm Đelićem i dr Labusom, kao i sa veoma štetnim privatizacijama. Dinkić je na „tapetu“ i ruskih tajnih službi oko transfera novca i sumnjivih poslova u nekim ruskim poslovnim bankama, pre svega u Veksim banci. Najveće tajne Dinkić po mišljenju eksperata ima oko kiparskih „milijardi,“ ali i „reformi“ i uništavanju i gašenju najmoćnijih srpskih banaka koje su imale, iako ugašene, veliki novac na računima van Srbije u raznim „poreskim rajevima“. Dinkić je direktono uvezan u aferu „Mobtel“ sa dr Labusom i prodaju „Telenoru“, kao i „mutnim poslovima“ u Agrobanci i Razvojnoj banci u Novom Sadu.

Dinkićeva strategija je bila da bude deo vlasti i moćni kormilar nacionalnih finansija i ekonomije pokušavajući da bude kopija predratnog ekonomiste i predsednika vlade dr Milana Stojadinovića sa regionalnim konceptom razvoja okrenutim prema Nemačkoj. Svi elementi su se sklopili tako da je Ivica Dačić imao formalno „težak“ zadatak da operacionalizuje „preporuke“ iz EU oko smene Mlađena Dinkića iz vlasti. Dačiću je kao argument išla i politička arogancija i „zaigranost“ Dinkića sa modelom da svojom spinovanom pričom može srušiti, kompromitovati ili devastirti vladu Srbije na štetu svojih saradnika iz URS-a koji su bili u vladi.

Dinkić je na srpskoj političkoj sceni razvio model Miloševićeve „ekonomije destrukcije“ unapredivši je sa modelom neoliberalnog pljačkanja Čikaških i Harvardskih „pitomaca“ – naslednika Milotona Fridmana. Dinkić je „projektovani“ igrač ekonomske „doktrine šoka“ koja je iz ekonomije premeštena u vrh vlasti i vlade Srbije. Dinkićev model vladavine od 2000.godine uvek je bio isti. Tesne veze, uticaj i kontorola NBS kao guverner, finansija i privrede kao ministar u tri vlade i kao lobista stranih kompanija koje je dovodio da otvaraju fabrike uz nagradu od po 10 000 evera po radnom mestuu oligarhijama kompanija.

Tako je Dinkić zapravo kupovao državnim parama svoj uticaj kod stranih kompanija. Dinkić je pod svojom vlašću držao najveće poluge moći a to su banke, poreske službe, NBS i guvernere, ali i uticaj u priverednim komorama i osiguravajućim društvima i Agenciji za procenu kapitala i Agencije za privatizaciju. Maske polako padaju. Mlađen Dinkić je blizu da, sa teškim suočavanjem, plati ceh 13 godina vladavine finansijama u Srbiji i pogrešnim privrednim potezima zasnovanim na koruptivnim hipotezama koje su osiromašile Srbiju i Dinkiću dale šansu da vlada.

Izvor: Vidovdan

Komentari

Jedan komentar na Ko se zapravo odlučio za „crveni karton“ Dinkiću?