„Пребројали смо се – и колико ловаца имамо, и колико младих људи, и колико имамо инструктора на дроновима итд.”, изјавио је ономад Бакир Изетбеговић поводом Шмитове најаве да ће променити Изборни закон. Чак је и америчка амбасада ову изјаву превела као ратоборну и укорила га. Но, независно од „запаљиве реторике” бошњачког лидера, која се обично везује за Додика, хајде да видимо шта је Изетбеговић хтeо да поручи urbi et orbi.

Пре свега, он не спомиње регуларне Оружане снаге БиХ у које су интегрисане три националне компоненте, него само бошњачке младиће, ловце и инструкторе, што ће рећи неке паравојне формације. Није их још назвао Зеленим береткама и Патриотском лигом, чији ветерани се већ окупљају око Бихаћа. Ваљда рачуна да би се сви они заједно, по шеми из ’90-их, накнадно укључили у јединствени борбени фронт који се у оно време звао АБиХ.

Но, пођимо од прве полуреченице „Пребројавамо се!”. Бошњачки лидер очито алудира на резултат последњег пописа из 2013, по коме су његови сународници постали натполовична већина. Али, тај попис није признат јер су, да би добацили до 51%, урачунали и сународнике са трајним боравком у иностранству који у БиХ навраћају о рамазанском и курбан бајраму. Када би се, рецимо, Македонци, са рекордно великом дијаспором, пописивали по Бакировој методологији, испоставило би се да их у Сјеверној Македонији живи више него двоструко више.

Све и да је Бошњака заиста преко 50%, зашто Бакир на томе тријумфалистички инсистира, као да би то променило националне односе у БиХ? Бројчано стање нације представља статистичку, а не политичку категорију, те бошњачка натполовична већина не значи да би тиме Срби и Хрвати изгубили статус конститутивних народа и постали националне мањине.

Када би се равнало према Бакировој логици, Бошњаци би и као само релативно већински били најравноправнији, мање бројни Срби били би мање равноправни, а најмање бројни Хрвати били би најмање равноправни. То што бошњачки пук ових дана гневно коментарише: „Шта хоће ти Хрвати, нема их ни шака јада!”, није се чудити, али када њихов лидер каже: „Хрвати су ионако натпредстављени!”, онда то говори о елементарном незнању о суштини дејтонског поретка консоцијативне демократије.

Међутим, пошто Изетбеговић „пребројавамо се” повезује са ловцима, младићима и инструкторима на дроновима, постаје јасно да бошњачка натполовична већина треба да послужи у војне сврхе. Против кога би се ти бројни бошњачки младићи, ловци и инструктори борили – бранили или нападали?

Бакир Изетбеговић – Фото: АП/Дарко Војиновић

У земљи у којој се олако прети – нико, ама баш нико и никада, није запретио да би напао четири и по бошњачка кантона у ФБиХ, нити је ико из суседства исказао територијалне претензије на ту четвртину бх. територије. Елем, Бошњаци немају од кога да се бране. Преостаје једино да Изетбеговић млађи прети да ће да нападне.

Напад на суседе Хрватску и Србију делује самоубилачки јер је једна чланица НАТО, а друга вишеструко надмоћна. Но и пре него би стигли до граница на Дрини и Уни, што је ономад запјетио Џаферовић, сударили би се са локалним Србима и Хрватима, који би били прва линија одбране „матица”. Као једина, бар наизглед реална мета остају Херцег-Босна и Република Српска. А разлог би био што се одупиру бошњачким амбицијама да унитаризују БиХ да би у њој доминирали.

Конкретно, Хрвати неће да им Бошњаци бирају представника у заједничком Председништву БиХ, а Срби хоће да врате изворне дејтонске ентитетске надлежности. И, као последње решење, Срби нуде миран разлаз, а Хрвати траже трећи ентитет којег су се на превару били одрекли.

Али, како би то ови бошњачки младићи, ловци и инструктори спречили? Да ли хеликоптерским десантом да затворе границе БиХ на Дрини и Уни које углавном иду рубом територије РС и ХБ? Не могу, јер бошњачки младићи не лете, а дронови не служе у те сврхе. Једино би могли да протерају Србе и Хрвате у Србију и Хрватску како би им остала цела БиХ. Али, ту сада опет имају проблем што матице не би егзодус својих сународника посматрале скрштених руку.

Погрешно су се пребројали јер су пропустили да на број Хрвата и Срба у БиХ додају оне у матицама који неће голуруки стићи у помоћ браћи у „дијаспори”, макар и као драговољци и добровољци или бар позадинска подршка. То што су најпре Хрватска, па онда и Србија признале границе већ почетком грађанског рата у БиХ, није спречило конкретне манифестације солидарности. Уосталом, сами Бошњаци често тај рат и називају спољном агресијом, а сада су заборавили на седам милиона Срба у Србији и четири милиона Хрвата у Хрватској. Да и не говоримо да би све почело сукобом између три националне компоненте унутар Оружаних снага БиХ.

Све у свему, Бошњаци нит имају од кога да се бране нити могу било кога победоносно да нападну а, реално гледајући, једина права мета би им био Кристијан Шмит, јер је променио Изборни закон у корист Хрвата. Пошто је Додик одмах јасно и гласно рекао да овај немачки грађанин није високи председник јер га није изабрао једино за то надлежни Савет безбедности УН, и то негативним гласовима амбасадора две од три суперсиле, муслиманско Сарајево се наивно обрадовало да је мрски српски члан Председништва најзад зарадио смену по бонским овлашћењима.

Нису схватили да је Шмит у БиХ дошао првенствено за то да би променио Изборни закон. Заборавили су да је немачки католик Геншер у Мастрихту прогурао признање Хрватске мимо САД и негативне оцене Бадинтерове комисије. Превидели су знаковит ред повезаних чињеница: да су херцеговачки фрањевци потиснули пробосанске из Босне Сребрене, да Ватикан није продужио мандат пробосанском кардиналу Пуљићу, да у Загребу нико неће да прими Жељка Комшића, да им председник Хрватске Милановић препоручује „прво сапун па онда парфем”…

Алија и Бакир Изетбеговић – Фото извор: Факти

Е сада, пошто је Бакиру стигло из дупета у главу, Бошњаци су, уз подсмех неутралних посматрача, лармом у Сарајеву и преко дијаспоре, практично стали уз Додика у непослуху према одлукама г. Шмита. И опет наивно тријумфују што је лажни в.п. промену Изборног закона одложио за неколико недеља, таман као да је и дефинитивно одустао.

Најзад, у знак извињења Шмиту и америчком амбасадору што ратним покличима дестабилизује БиХ, Изетбеговић је подвикнуо на Москву и Београд: „Као што Русија разара Украјину, Србија је разарала Балкан”. Тек толико да у Вашингтону и Бриселу рачунају да у ризичном глобалном надметању са Русијом и Кином, имају моћног савезника у четири и по кантона у ФБиХ, те да узврате већом бригом за Бошњаке.

На почетку цитирана Бакирова изјава јесте неозбиљна, али и Алија је ушао у рат са два јача противника те, и поред увоза главосеча из више арапских земаља, изгубио. Док је бабо му, макар и погрешно, рачунао на подршку тада једине суперсиле, у кога син му може да се узда?

Да не буде заиста само у младиће, ловце, инструкторе, и са све муџахединима, вехабијама, шеицима и исиловцима као политичким комесарима, који позиве Абу Изатовог наследника можда нису схватили само као предизборну демагогију и мегаломанију. Штавише, лидер СДА је изложио и ратни план: „Варнице код Брчког, па ватра дуж ентитетских линија, у финишу балкански рат”.


Извор: Све о Српској

Оставите коментар

Оставите коментар на Коме и зашто Бакир прети ратом?

* Обавезна поља