Koncentracioni logori za stanovništvo Donbasa?

Narod Ukrajine će ove godine, u septembru, da pominje jedan tužan datum: tačno pre 100 godina u Evropi su prvi put formirani koncentracioni logori – Terezin i Talerhof. Oni su osnovani za Rusine – proruski nastrojeno stanovništvo austrougarske Galicije. Hiljade Rusina su poginule samo zato što su osećale simpatije prema Rusiji i što su želele da sačuvaju svoje istorijsko ime tako što su odbijale da za sebe kažu da su Ukrajinci, kako su to od njih zahtevale austrougarske vlasti.

Smeštaj zarobljenika je bio užasan. Posebno u Talerhofu, gde su ljudi držani napolju, bez ikakve zaštite od nepogoda. Prve barake su bile sagrađene tek početkom 1915.godine, a dotle su ljudi spavali na goloj zemlji, pod otvorenim nebom. Jedini uslov za oslobođenje je bilo odustajanje od svog rusinskog porekla. A najciničnije vređanje je predstavljala činjenica da su za nadzornike zatvorenicima postavljani takođe stanovnici Galicije, ali oni koji su sebe nazivali „Ukrajinci“. Upravo su se oni, koji su se odrekli svog rusinskog imena, bavili ubijanjem „rusofila“. Njihovi zločini su zauvek ostali zapisani u „Talerhofskom almanahu“ koji je Komitet zarobljenika Talerhofa izdao dvadesetih godina 20.veka.

Mržnju ukrajinskih nacionalista prema svemu što je rusko koristili su i nemački nacisti u toku okupacije sovjetske Ukrajine. Ukrajinski nacionalisti su u mnogobrojnim koncentracionim logorima bili članovi kaznenih odreda, a postavljani su i za nadzornike. Kada su sovjetske jedinice opkoljene kod Kijeva, hitlerovci su zarobili skoro 700 hiljada crvenoarmejaca, među kojima je bilo mnogo etničkih Ukrajinaca. Samo su se u gradiću Brovari u blizini Kijeva nalazila dva logora, čije su zatvorenike, kako se sećaju lokalni stanovnici, streljali u blizini sela Bikovnja, i to ne samo Nemci, već i ukrajinski policajci. „Ponosim se“ – izjavio je u intervjuu novinama „Kiivskij visnik“ poslanik Rovnenskog gradskog saveta M.Škurjatjuk, – „što je među 1500 izvršilaca kazni u Babjem Jaru bilo 1200 policajaca iz Organizacije ukrajinskih nacionalista i samo 300 Nemaca“. Malo ko se seća da su među prvim žrtvama Babjeg Jara, još pre početka masovnog ubijanja kijevskih Jevreja, bili Ukrajinci koji su držani u Sireckom „filtracionom“ logoru i koji su se zajedno sa Rusima borili pritv Hitlera.

U februaru 2014.godine na vlast u Ukrajini su došli isti takvi „škurjatjuci“ – naslednici i poštovaoci nacista. Skandal u vezi s podrškom ukrajinskih neonacista Sjedinjenim Državama i evropskim liderima izazvao je odjek čak i u parlamentu Nemačke. Potpredsednik frakcije Partije levih u Bundestagu Sara Vagenkneht je okrivila kancelarku Angelu Merkel da obmanjuje narod Nemačke kada govori o stvarnoj situaciji u Ukrajini i zato je zahtevala: „Pritisnite Porošenka da zaustavi rat protiv sopstvenog naroda“.

Sara Vagenkneht je ukazala na činjenicu da je među članovima Kabineta ministara Ukrajine četiri predstavnika neonacističke partije koji gaje mržnju prema Jevrejima i Rusima. Reč je o partiji „Sloboda“ Olega Tjagniboka koja je do 2004.godine imala naziv Socijal-nacionalistička partija, i to samo zato što je pri njenom osnivanju Ministarstvo pravde Ukrajine odbilo da je registruje kao nacional-socijalističku partiju. Na izvoru te i još nekoliko neonacističkih političkih snaga stajao je sadašnji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Andrej Parubij. Međutim, spisak neonacista u ukrajinskoj vladi se ne ograničava na četiri osobe. Uz one koji kriju svoje simpatije za nacizam ima i onih koji se otvoreno ponose zbog svojih nacističkih pogleda. Na primer, Sergej Kvit, ministar obrazovanja koji je u svoje vreme bio rukovodilac prestižnog univerziteta – Kijevo-Mogiljanske akademije, koji je izdao zabranu da se na tom univerzitetu koristi ruski jezik.

Ali, sve simpatizere nacizma među najvišim ukrajinskim rukovodiocima prevazišao je vršilac dužnosti ministra odbrane Mihail Kovalj. On je pričao o planovima vlade kada za predsednika bude izabran Petro Porošenko i izjavio je da će svi punoletni stanovnici Donjecke i Luganske oblasti, uključivši tu i žene, biti smešteni u „filtracione“ logore, posle čega će ih raseliti u različite delove Ukrajine. „Sprovešće se potpuno filtriranje ljudi. Vršiće se posebne mere filtriranja, gledaće se da među ljudima, tu spadaju i žene, ne bude onih koji imaju veze sa separatizmom“ – izjavio je taj ministar.

Tako se u planovima novog ukrajinskog predsednika i njegovom oficirskom sastavu našlo i formiranje koncentracionih logora, uporedivih sa onima koji su postojali u vreme Hitlerove okupacije Evrope… Stanovništvo pobunjeničkog Donbasa ima šest i po miliona ljudi. Jedan njihov deo treba da se iseli iz svojih staništa, da bude smešten u logore i posle toga da bude na silu raseljen po različitim delovima Ukrajine. I to, u najboljem slučaju, ukoliko uspeju da pri „filtriranju“ dokažu da nisu imali nikakve veze sa otporom neonacistima. Za one koji su se ovako ili onako suprotstavljali masovnim ubistvima mirnog stanovništva koje je vršila ukrajinska armija, novi predsednik Ukrajine je odredio drugačiju kaznu: njima će se suditi.

Tako sveobuhvatne projekte diskriminacije i nasilnog raseljavanja stanovništva čitavih regiona savremena Evropa do sada nije upoznala. Da li su Sjedinjene Države i glavni evropski političari spremni da podrže ukrajinske vlasti i onda, kada one počnu da izvršavaju svoje planove koji potpadaju pod član II (c) Konvencije UN „Upozoravanje o činjenju genocida i kazne za to“?

Izvor: Fond Strateške Kulture