Korupcija u Kijevu ili ko je pojeo zlatnu veknu?

Ako upitate učesnike kijevskog “Majdana” šta ih je to izvelo na ulice pre godinu dana, ogromna većina će najverovatnije odgovoriti: nepodnošljivo raširena korupcija. Od tada je prošlo dosta vremena, režim se promenio, ali korupcija u Ukrajini ne samo da se nije umanjila – ona je porasla i postala zaista totalna. Ukrajinska korupcija predstavlja pojavu koja nema analogiju u svetskoj istoriji. Na smenu starom jerarhijskom korupcionaškom sistemu koji je imao svoja pravila i ograničenja, došla je stihija koja ne poznaje nikakve granice, gde je već nemoguće razabrati se u tome ko, zašto i koliko uzima. Uzima svako ko može. Modernizacija korupcije je jedini tip modernizacije koji je ostvaren od strane novog ukrajinskog režima. I zbog nekog razloga, niko ne žuri da snimi reportažu vila novih vladara zemlje, koje izgledaju poput istinskih dvoraca na fonu rezidencije V. Janukoviča u Međugorju kojom su svima mazali oči, koja je bila velika ali bez stila i uopšte, u odnosu na te vile, izgledala je kao obična drvena koliba.

Britanski The Guardian u tekstu pod nazivom “Dobro došli u najkorumpiraniju državu u Evropi” piše da u skladu sa indeksom doživljavanja korupcije  Transparency International, Ukrajina zauzima 142 mesto, pored Ugande. A u poslednjem rangiranju zemlja je pala i ispod Nigerije. Ispod toga su samo plemena koja žive na nivou prvobitne zajednice. “Počevši od 1991. godine, činovnici, parlamentarni poslanici i biznismeni stvaraju složene i visokoprofitabilne šeme radi krađe državnog budžeta. Taj lopovluk je deformisao Ukrajinu. U trenutku sticanja nezavisnosti njena ekonomija nije bila slabija od Poljske, sada iznosi samo trećinu iste. Životni standard prosečnog Ukrajinca se ne menja, a šaka oligarha je stekla milijarde”.

Sergej Kaplin, narodni poslanik iz poslaničkog kluba “ Blok Petar Porošenko”, kaže da praktično u svakom ministarstvu postoje “posmatrači”. Ti “posmatrači” sakupljaju novac. Sačuvano je 80% svih korupcionaških šema koje su dejstvovale pri starom režimu. Poreske jame i dalje postoje (transfer novca sa računa u keš). Tome treba dodati nove manipulatorske lance u tolikom broju da ih je već nemoguće kontrolisati. Kaplin konstatuje: “Vlada Jacenjuka je prevazišla sve rekorde vlade Azarova u korupciji”.

Uz svu svoju tragičnost, rat predstavlja i ogromnu perionicu za pranje prljavog novca. Ako se udubite u ukrajinske vladine izveštaje o tome kolike su grandiozne količine borbene tehnike i materijalnih resursa upućene u zonu borbenih dejstava i ako ih uporedimo sa neprekidnim žalbama vojnika i oficira na žestoki nedostatak svega i svačega – onda je jasno da sve to negde nestaje. Možda je od samog početka poslato samo na papiru, a u stvari ostaje na skladištima ili se upućuje tamo gde se može ugodno prodati. O tome da su dovitljive posredničke firme uzimale besplatno sa vojnih skladišta rashodovanu tehniku i prodavali je volonterima po tri puta skupljoj ceni, pisano je više puta. Sa svoje strane kompanije „Ukrspeceksport„, „Ukrinmaš“ i dr., bave se iznudom od preduzeća tražeći od njih mito, plus 10% komisionog uvećanja za “konsultantske usluge”, i tako dalje.

Evo opet u Kijevu sa samog vrha stiže priča o uvećanju armije za trećinu, do 250 hiljada ljudi. Koliko se tu još novca može nakupiti! Izgleda da se u novim uslovima, samo u neizmerno većim razmerama, ponavlja afera besmrtnog Čičikova sa mrtvim dušama! U Gogoljevom zavičaju našli su se umešniji naslednici od autorovih književnih likova.

Glavni dobitnik koji žanje krvavu žetvu od rata, jeste državni koncern „Ukroboronprom„, koji objedinjuje više od 100 preduzeća i specijalizovanih kompanija. Njegov sadašnji rukovodilac, hersonski autodiler Roman Romanov, samo je “zic-predsednik”.[1] Pokrovitelj iz senke koncerna u stvari je Oleg Svinarčuk, vlasnik visokoprofitne korporacije “Bogdan”. Od njega se nit kontrole nad ukrajinskim vojno-industrijskim kompleksom penje naviše – ka kompanjonu i ličnom prijatelju Svinarčuka, koji mu je formalno predao kontrolni paket akcija “Bogdana”, predsedniku Ukrajine Petru Porošenku. U rezultatu sistemske provere koju je sprovelo tužilaštvo sredinom 2014. godine u 17 preduzeća „Ukroboronproma„, utvrđen je nedostatak 189 jedinica automobilske i blindirane tehnike i 440 demontiranih jedinica avijacijske, artiljerijske i druge tehnike. Krivci nisu pronađeni. Čudan utisak ostavlja i nedavna mnogoljudna poseta delegacije ukrajinskih radnika iz odbrambenog industrijskog sektora na čelu sa Porošenkom (lični interes?) na međunarodnu izložbu naoružanja u Abu Dabiju. Predsednik je obavestio da se on tamo navodno dogovorio o uvozu oružja iz UAE, neophodnog za “vođenje ATO”. Arapi su se veoma iznenadili i demantovali su tu izjavu, pošto su još uvek oni uvoznici, a nikako izvoznici takve tehnike. Rezonski je pretpostaviti da i ovaj put nije bilo govora o kupovini, nego o prodaji “viškova” nastalih tokom sprovođenja same ATO. Zbog čega bi drugo predsednik Ukrajine narušavao svoj preopterećeni raspored?

Još jedan senzacionalan uspeh „Ukroboronproma“ jeste kupovina značajne partije arhaičnih britanskih oklopnih transportera “Sakson”, uzorka iz 60-ih godina prošlog veka. “Saksoni” su apsolutno neprilagođeni za vođenje borbenih dejstava na otvorenim lokalitetima. Pored toga, njih uopšte niko nije ni primetio na frontu, dok su prilično značajne svote nekome otišle iz državnog budžeta, radi njihovog uvoza. Stručnjaci su uvereni da “Saksoni” još dugo neće stići na front – jer je sada potrebno još novca za njihovo dokompletiranje. I u “Ukrooboronpromu” ima ljudi koji se time bave, ne bez ličnog interesa.

Zauzvrat, pokroviteljima premijera Arsenija Jacenjuka smatraju se Andrej Ivančuk, koji ima interes u alkohol-vodka biznisu i Nikolaj Martinenko, koji ima razgranat biznis u enregetsko-toplotnom sektoru. Jacenjuk je naredio da se u korist prvog pivatizuje strateško preduzeće „Ukrspirt„, što može lišiti zemlju ozbiljnih poreskih prihoda. A već sa Martinenkom (koji evo već četvrti saziv zaredom ostaje nesmenjivi šef Komiteta Vrhovne Rade po pitanjima toplotno-energetskog kompleksa, nuklearne politike i nuklearne bezbednosti), Jacenjuk započinje stvari koje više ne prete samo velikim finansijskim gubicima, nego i tehnogenom katastrofom. Državni koncern  „Эnergoatom“ koji je pod kontrolom Martinenka krajem januara tekuće godine potpisao je u Briselu dokument o aneksu sporazuma za igradnju centralizovanog skladiša otpadnog nuklearnog goriva (CHOЯT) u zabranjenoj zoni Černobiljske nuklearne centrale. Uslovi ukrajinsko-američkog ugovora drže se u tajnosti. Poznata je samo njegova vrednost – 300 miliona dolara, koje ukrajinska preduzeća moraju da uplate kompaniji Holtec za dostavu opreme i tehnologije za otpadno nuklearno gorivo do 2020. godine. Kako su pojasnili novinari, vrednost ugovora je skoro uduplana, a uslovi ugovora – ne samo da su opterećujući, nego i ne garantuju Ukrajini bezbednost. Stručnjaci smatraju da iza ovoga sledi neizbežno povećanje cena električne energije za krajnjeg potrošača, a to će se “zamaskirati” zahtevima MMF-a za svođenjem tarifa za krajnje potrošače električne energije na tržišni nivo. I višemilionska afera o isporukama Ukrajini uglja iz Južne Afrike, ostala je da visi u vazduhu.

U Ukrajini postoji sijaset primera divlje i nemilosrdne korupcije. Jedna od najkarakterističnijih je “dobrovoljni” odlazak iz života jednog za drugim, rukovodilaca Fonda državne imovine Valentina Semenjuka i Mihaila Čečetova. Obojica su bila dobro upoznata sa šemama bogaćenja ukrajinskih činovnika i oligarha na račun državne imovine.

Ovome treba dodati ogroman uticaj stranaca u vladi Ukrajine na mnogim odgovornim mestima, povezanim sa imovinskim odnosima, uglavnom Gruzijaca i ljudi iz Pribaltika. Neki od njih su u svojim zemljama optuženi za korupciju. A Mihail Sakašvili za kojim je u Tbilisiju raspisana poternica zbog finansijskih malverzacija, smatra se jednim od pretendenata na mesto predsednika Nacionalnog antikorupcijskog biroa Ukrajine. Istovremeno, on je takođe i glavni lobista za kupovinu naoružanja za Ukrajinu u inostranstvu. I uopšte, šta u kabinetu Jacenjuka mogu učiniti stranci kada potpuno debalansirana ukrajinska ekonomija uopšte ne posluje po opšteprihvaćenim ekonomskim zakonima, nego u ručnom režimu koji zahteva poznavanje sive ekonomije? Sve na šta su sposobne ove pridošlice – to je pomoć da se u inostranstvu bolje sakriju ostaci nacionalnog bogatstva Ukrajine.

Poznati ukrajinski publicista Oles Buzina pita: “Pa radi čega je izginula “Nebesna sotna”? Za TO? Za uspešno sprovedenu oligarhijsku revoluciju, u rezultatu koje je umesto Donjeckog klana na vlast došao čistokrvni deo “borzaja”[2] Dnjepropetrovskog klana u vidu bradatog gospodina sa tri državljanstva, koji kontroliše dobru polovinu parlamenta? I gde je, uzgred, zlatna vekna[3] Janukoviča, kojom je “nezavisna štampa” hranila gledaoce pre godinu dana? Ko je pojeo?

_____________________________

Pojašnjenja:

[1] Zicpredsedatelь – eufemizam za nominalnog direktora. Izraz nastao posle romana-socijalne satire “Zlatno tele” Iljfe i Petrova (1931) u kome se opisuju nominalni rukovodioci “jednodnevnih firmi”, koji malo odleže i u zatvoru, a posle izlaska iz njega dobijaju duplu nagradu (primedba prevodioca).

[2] Borzoй – Lovački pas posebne vrste, sa dugačkom njuškom, žilav, tankih nogu (prim. prev.).

[3] “Zlatna vekna”, navodni zlatni poklon u obliku vekne hleba koji je dobio na poklon bivši predsednik Janukovič i koji je navodno nađen u njegovoj vili u Međugorju, što se koristilo u propagandne svrhe prilikom učvršćivanja nove vlasti (prim. prev.)

Izvor: Fond Strateške Kulture