Krađa identiteta i promena mentaliteta

„Kakav sam baksuz, da su meni ukrali identitet, kao što su ukrali Vučićevom bratu, mene bi odmah uhvatila policija, i ja bih umesto tog lopova ležao u zatvoru za proneveru i krađu države, a taj bi se lopov slatko nauživao sa tim „mojim“ parama. Kad malo razmislim, ipak je bolje ovako, jer kad maznu identitet premijerovom bratu, onda njemu se još zbog toga i predsednik države izvini, a za lopova se niko i ne sekira, i ne bere brigu! Koga briga, posle toliko godina, što se taj lopov sit nauživao naših para! Da ne bi onog lažnog vinogradara, ne bi se ni znala prava istina!“

Seljak podno planine Nikoljača,
selo Rudno, 27.10.2014

Sreća u nesreći, kaže naš narod! Ova teška nesreća, koja je snašla rođenog, najrođenijeg, jedinog brata našeg premijera, otkrila je i neke mnogo teže zločine u našoj državi Srbiji! To što je „neko“ pre 4 godine ukrao identitet našeg premijera, nije ništa strašno, u odnosu na ono što nas, po svoj prilici, čeka!

Zamislite, da je neko bilo kome od vas ukrao identitet, i na to vaše časno i pošteno ime i prezime, koje jedino i imate vredno u životu, registrovao neku firmu, za koju i ne znate čime se tačno bavi?!

Zamislite, da je taj „neko“, još otišao u banku, i na to vaše ime digao veliki kredit, a potom krenuo naoružan „vašim imenom i prezimenom i vašim novcem“ da pravi raznorazne finansijske malverzacije i mućke sa porezom! I zamislite, da taj neko fakturiše raznoraznu robu, možda i akciznu, i ko zna još kakvu, i istu krade i preprodaje na crno, nemajući ni zapošljene ljude, ni sedište, ni adresu!

Zamislite, kako „neke“ firme, šalju fakture ili robu tom preduzeću, i time čine finansijska zaduženja na vaše ime! Zamislite te silne kompanije, koje „rade“ sa „vašim“ preduzećem i zgrću pravo bogatstvo! Zamislite, kako se dogovaraju za raznorazne finansijske transakcije, čuju se telefonom, i završavaju najprljavije poslove! I zamislite, kako vi to u jednom trenutku otkrivate, i to baš na najgori način, tako što vas pozovu iz Poreske Uprave na „informativni reazgovor“, da vide šta se to dešava sa vašom firmom, i šta vi to radite!

I zamislite kako se, nakon kratkog informativnog razgovora, stvar brzo razjašnjava, i zbog toga vam se izvini i predsednik države lično, kao i njegov glavni čovek za bezbednost (koordinator rada bezbedonosnih službi Republike Srbije!) a vi odete bezbrižno svojoj kući, da slatko i mirno spavate i nastavite da živite, siromašno i normalno, kao i do tada!

Isto tako, sasvim bezbrižno ode da spava i vaš brat, u to vreme predsednik najveće opozicione stranke u državi, verovatno vrlo srećan i zadovoljan, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što mu se izvinuo lično predsednik države, njemu, pretedentu na vlast, hej!

I zamislite, da predsednik, takve naše države, države Srbije, isto tako nakon toga (baš kao i njegov stranački saradnik, glavni čovek za bezbednost i prisluškivanje svega i svakoga u Srbiji), ode da bezbrižno spava, olakšan saznanjem da rođeni brat njegovog najvećeg opozicionog protivnika, ipak, nije „prevarant i lopov“, već je to ipak „neko“ drugi! Kako mu je samo pao kamen sa srca, i kako je lepo zaspao!

Zamislite! Zamislite samo! Zamislite, da nikome od vas, ni vama lično, ni vašem bratu, sada tako uglednom i slavom ovenčanom borcu za pravdu i poštenje (a tada drugom čoveku najveće opozicione stranke), kao ni predsedniku države, NIJE BILO STALO DA SAZNAJU KO JE UOPŠTE TAJ „NEKO“, TAJ  FALSIFIKATOR KOJI VARA I POTKRADA DRŽAVU SRBIJU!

Nikome od njih, samom vrhu naše ondašnje, a boga mi, i ovdašnje države, nije bilo do Srbije, ni do nas, ni do vas!

Jadni mi i jadna država! U šta i u koga de se uzdamo!? Kome od njih da verujemo!

Znam! Znam šta hoćete da kažete! Znam bre!!!

Kao ni ja, tako ni svako od vas ne bi se smirio u opisanim okolnostima, dok se ne bi saznalo ko je taj „neko“! Ako ne zbog Srbije (jer ko smo mi, do obični bedni mali ljudi, da brinemo državne brige), a ono zbog sebe, zbog svoje časti, zbog svog imena i prezimena, zbog svoje porodice i svojih prijatelja! Znam da se ne bi smirili, dok ne bi otkrili ko je taj „neko“! Ali avaj! To bi tako uradili vi, jer ste jadni, bedni, omalovaženi, i nikakvi! I zato i jeste takvi! Niste vi kao taj „neko“, pa da znate kako treba da se radi sa državom i njenom imovinom! Vi ste niko, a taj je „neko“! Vi ste taj, koji mora da trpi, da plaća poreze, da spašava državu od finansijske propasti, pri čemu vas niko ništa nikada i nije pitao! Vi ste taj koji treba da brani ovu državu, i bez reči u njeno ime položi i svoj život! Država u tom slučaju, veoma računa na vas! Da čudo bude veće, nakon toga, država ovakva kakva je, ne može da vam garantuje, da vas neće zbog te iste spremnosti da poginete za ovu državu, kad sve prođe, isporučiti vašim neprijateljima, da se nad vama seire i iživljavaju! Vi ste ti, od koga se ništa drugo i ne traži – sem da umrete kad treba! A vi niste ti koji će odlučiti ni kada to treba! Od vas se još samo traži, i da povremeno glasate!

A mesec pre zadnjih izbora ja napisah, i dušu spasih svoju:
“ Birači Srbije, poješće vas vaša sopstvena sebičnost, gramzivost, alavost, samoživost, vaša želja da samo vama bude dobro, a na uštrb svih onih hiljada i miliona drugih sa kojima živite – vaših prijatelja, vaših komšija, vaših sugrađana i građana ove zemlje. Tako to biva kada gomila nesretnih, gladnih, bednih, obespravljenih, očajnih ljudi, naviklih da nemaju ništa, u želji da konačno i oni postanu neko i nešto, tu svoju nemoć, glasanjem, pretvori u moć onog, koji će i da ih tom istom snagom, snagom proisteklom iz njih samih, satre…

Eto, Jadni mali blesavi čoveče!

A šta ako stvari uopšte ne stoje, ovako kako sam vam upravo opisao!? Šta ako su neke moje najcrnje i najdublje sumnje tačne! Šta ako je istina potpuno drugačija!? Šta ako sve stoji mnogo gore nego što izgleda! Pa zar može biti gore, pitate se?! Da, mali bedni čoveče, može, i te kako može!

I sada ću, isprovociran ovim „identitetskim“ dešavanjima, tu slutnju crnu, po prvi put podeliti sa vama!

A šta ako su našem Vučiću, i našem Dačiću, i našem Vulinu, i našem Palmi, i našem Krkobabiću mlađem, i našem Vuku Draškoviću, i našem Koštunici, i svima drugima na političkoj sceni Srbije, ukrali odjednom, na veliko, identitet?! Nemojte se smejati, molim vas!! Stvar je ozbiljna, jer ja za tu tvrdnju imam i neke, po meni, vrlo ubedive dokaze!

Zar mislite, da bi onaj „pravi“ Vučić, kako onaj od pre 15, tako i onaj od još samo pre 6-7 godina govorio kao „ovaj“ što danas govori?! On da se izvinjava za lažne zločine Srbije, on da se rukuje sa krvnikom Tačijem, on da u kasne sati leži po hodnicima zgrade EU u Briselu, on da potpisuje sa Kosovom kao lažnom državom ugovore, onda im daje matične i katastarske knjige države Srbije (kao poklon novoj državi Kosovo, da bi uopšte imala makar neke podatke o tome ko su i šta su, i da bi snažno, kao što svako “mrtvorođenče“ čini, zakoračila u svoju tamnu nepostojeću budućnost!). Zar on da se odrekne svog rođenog kuma i ostavi ga da umire u zatvoru, ne čineći ništa da mu makar muke junačke olakša, zar on da ostavi svoju porodicu, zar on može da javno govori kako se plaši i boji, zar on koji je uvek bio nesutrašiv i pred bombama i belosvetskim zlikovcima….

Zar mislite da bi „pravi“ Dačić, ikada ostavio svog predsednika stranke Miloševića da čami u zatvoru u Hagu, i da ga on u to vreme smeni sa funkcije predsednika, dok se on sam u četiri zida, bori za istinu o Srbiji i njenoj pravednoj borbi protiv laži i tuđih interesa?! Zar bi pravi Dačić prepustio radnike Srbije surovoj sudbini pljačkaške privatizacije, zar on da se grli sa Hašimom Tačijem…?

Zar mislite da bi „pravi“ Vulin pozivao socijalne slučajeve da rade za svoju socijalnu pomoć (jer oni koji rade je već primaju pod nazivom „lični dohodak“!), zar on da prizna državu Kosovo (a znate kako se hrabro držao za vreme bombardovanja i odbrane Srbije od agresije), zar on…

Zar pravi Palma može da se „trpa“, pardon „trpi paradu ponosa“ u Srbiji, kao kulturno-istorijsku manifestaciju budućnosti, koja se tradicionalno ima da održava u nas svake godine, zar pravi Palma može da izjavi kako se „patriotizam ne sipa u traktore“- izjednačavajući patriotizam na taj način sa običnom cenom naftinih derivata?!

Zar bi „pravi“ M. Krkobabić ikada dozvolio da se ovako unišatavaju penzije i penzioneri, zar se ne sećate kako pre samo nekoliko godina, nije hteo da uđe u ponuđenu koaliciju, jer mu nisu mogli garantovati usklađivanje rasta penzija sa platama, zar bi „pravi“ Krkobabić mogao sada da radio ovo…

Zar bi se „pravi“ Vuk Drašković ikada pretvorio u „ovo“ sada, za šta ni ljudi od svog zanata, najveći stručnjaci za ljudske duše i ličnosti u Srbiji, još uvek nemaju ni adekvatnu reč, ni termin… (kažu da na to u šta se Vuk pretvorio, nauka tek ima da smisli o čemu se radi, ali u budućnosti… )

Zar bi „pravi“ Koštunica mogao da ne prizna regularne rezultate poštenih i fer izbora, pogotovu u njegovoj sopstvenoj stranci, i da ljut na takve poštene rezultate napusti istu, i čak besan pokuša da sopstvenu stranku pocepa …

Ali moja sumnja se ne završava ovde, sada ide ono najgore! Ja sumnjam da je svima njima jedna te ista osoba ili organizacija uzela identitet! To je organizovan zločin protiv našeg političkog vrha, protiv političkog „krema“ Srbije (neki taj krem proglašavaju lažnim i zovu ga mnogo smrdljivije!)!

Ja sumnjam i da sada pomoću ovih trenutno prisutnih „lažnjaka“ na njihovim mestima, oni pokušavaju da nam „ukradu“, ili kako oni to kažu, „da nam svima promene mentalitet“. U tom slučaju, sve je jasno: oni sa ukradenim „identitetom“, pokušavaju da nam sada svima ukradu naše pojedinačne identitet odjednom, koji bi se kao „kolektivan identitet“ mogao zvati i mentalitet! To je ono najgore! To je ono što nas može zaviti u crno! Da svi odjednom, zahvaljujući tim „nekim“ lopovima identiteta našeg političkog vođstva, izgubimo sami sebe! I to zauvek!

PS. Sada nam svi ovi „lažnjaci“, tvrde kako „stolica u UN za Kosovo, nije uslov za otvaranje poglavlja 35 u pregovorima sa EU“, a ja bih dodao „da u isto vreme ne negiraju da će nam to biti poslednji uslov za prijem u EU“!

Dragi moji, svi vi gore nabrojani, bilo „lažni“, bilo „pravi“, to me više kao pojedinca i ne zanima, mogu da vam garantujem, da vam Srbija vau vezi „stolice Kosova u UN“, poručuje samo jedno:

Ta stolica nije ni kosovska ni stolica UN, to je stolica Nemanjića, to je stolica kralja Stefana, kralja Milutina i cara Dušana, to je stolica carskoga Prizrena, to je stolica kojom smo se domogli svoga sopstvenog Gospoda! To je stolica, kojom smo se kao deca nevina dok kradu slatko sa najviše police, prikrali tronu nebeskom, i pokušali da Boga nasmejemo i umilostivimo, zbog svih naših grehova nekadašnjih!

To je stolica, na koju mi živi i nemamo nekakvo posebno pravo – jer njom upravljaju, kao što su i uvek do sada, svi oni koji su svoje živote dali da bi mi danas bili to što danas jesmo, a ovi „lažnjaci“ tvrde da nismo:

Narod neutešan, sa sudbinom svetom, da ga njegove „lažne“ vođe, ne pitajući ga pri tom ništa (već samo njegove neprijatelje), teraju da ode i uđe tamo, gde on ići i ući nikada neće! U suprotnom, svi nabrojani „lažnjaci“ će u jedinoj preostaloj neuništenoj srpskoj narodnoj instituciji, kafani, (iako se i to sada pokušava), po dobrom starom običaju, dobiti neku, mekanu, rasklimatanu strolicu, preko leđa!

Usput, kad već pomenuh kafanu, prva zemlja, koja je u 20.veku, zabranila pušenje u restoranima, hotelima, na javnim mestima, u javnim institucijama, kao i sredstvima javnog prevoza, je bila Nemačka, i to 1938.godine! Da, Hitlerova Nemačka, je vodila u budućnost! Nekoliko godina kasnije, sve savezničke armije su delile sledovanja duvana svim svojim vojnicima, svima bez razlike, i ko puši i ko ne puši! To bi otprilike i bila suština današnjih „kafanskih“ vremena!

Izvor: CEOPOM-Istina