Kraj ere CESID-a u noći Vučićeve pirove pobede

Uspeh i neuspeh relativna su stvar, baš kao i sve drugo na ovom svetu, a granicu između njih najčešće predstavlja cilj koji sebi postavljate. Tako Vam je svuda i u svemu – životu, sportu, pa i politici. Videlo se to na kiselom Vučićevom licu u noći, naizgled, nesumnjive izborne pobede.

Nije bio srećan. Nije bio zadovoljan. Nije zlobno likovao, kako obično ume. I ma koliko se trudio da to prikrije iz njega je izbijalo razočarenje i pritajeni strah. Isuviše mi je ličio na Tadića u onoj noći kada je CESID, a šta bi drugo, potvrdio Van Rompejovu čestitku Nikoliću na pola izbornog dana. Nije ni čudo. Izborna noć mu je poslala poruku koju je, izgleda, razumeo. On je bio pobednik koji nije uspeo u onome što je nameravao, pobednik koji gleda u klicu budućeg poraza, svestan da ju je sam posejao.

A sve je, za njega, počelo kako treba i kako je planirao. Potpuno osvajanje medija, superiorna izborna kampanja, neviđeno usitnjavanje patriotskog bloka, puna kontrola svih izbornih mehanizama. Ništa nije ostavljalo mesta sumnji da se neće ostvariti projektovana apsolutna pobeda na svim nivoima.

U samoj izbornoj noći težište manipulacije stavljeno je na CESID, navodno nevladinu organizaciju koja od peto-oktobarskog puča u potpunosti oblikuje, usmerava i kontroliše sve aspekte izbornog procesa u Srbiji, a posebno projekcije naručenog izbornog rezultata, u čemu do sada nisu imali konkurenciju. CESID je imao značajnu ulogu u manipulativnim procesima kojima su naprednjaci dovedeni na vlast, za šta je njihov tadašnji programski direktor, Marko Blagojević, od Vučića “nagrađen” mestom direktora Vladine kancelarije za obnovu koja je direktno upravljala ogromnim sredstvima i donacijama za postradale od poplava, otvoreno izbegavajući prethodno propisane procedure za takve situacije. Naravno, Blagojević je sam odabrao svog naslednika, Đorđa Vukovića, pa je bilo očekivano da će sa te strane Vučić imati vetar u leđa. Ali …

Po ustaljenim manipulativnim matricama CESID se, u izbornoj noći, prvi obratio javnosti i po svom uzorku (koji je inače čudo neviđeno!, budući da obično već u prvom satu posle izbora izdiktira izborni rezultat koji na kraju RIK obično samo potvrdi) izneo podatke koji su najavljivali ubedljivu pobedu koalicije okupljene oko naprednjaka, i još ubedljivije zaostajanje za cenzusom Radulovića, Tadićeve družine i koalicije Dveri-DSS. I to šepurenje CESID-a trajalo je negde do iza 22 časa kada se, nenadano, ali očigledno sa ciljem i po nečijem zadatku, oglasio Ipsos Stratedžik Marketing sa podacima koji su ukazivali da su Radulović, Tadić i Dveri-DSS prilično udobno iznad cenzuza. Bio je to popriličan šok, ali prava senzacija dogodila se kasnije kada je CESID postepeno, “da se Vlasi ne dosete”, počeo da svoje podatke prilagođava Ipsosovim. Iskreno, nisam mislio da ću tako nešto dočekati u “evropskoj Srbiji” – CESID koji se na kolenima povlači iz manipulacije u koju je krenuo!! 

Bio je to znak da se nešto ozbiljno menja u onome što je Vučić sa svojim nalogodavcima projektovao i dogovorio pre nego što je izbore i raspisao, kao i da mu ta promena sigurno neće prijati.

Videvši da mu kola ne klize, već se kotrljaju, niza stranu Vučić izlazi i proglašava pobedu, deleći packe i Ipsosu i CESIDU, ali tvrdeći da tri pomenuta učesnika u izbornoj utakmici nemaju cenzus, čime je još jednom pokazao svoju netaktičnost i odsustvo političke odmerenosti kada stvari krenu tokom koji mu se ne dopada. Jer, njegova izjava dodatno je potvrdila sumnje u manipulativne namere CESID-ovog delovanja, kao i to na čijoj je liniji zapravo delovao. 

Dodatnu nervozu i sumnju izazivalo je ne oglašavanje RIK-a, koje je inače razumljivo budući da RIK ne radi sa uzorcima već sa stvarno izbrojanim glasovima i da obično čeka bar 30 % obrađenog biračkog tela kako bi postigao kakvu-takvu reprezentativnost, što su njegovi predstavnici objasnili na konferenciji održanoj iza ponoći. Ali, u datom trenutku, kada je je “provaljeni” CESID  pokušavao da reterira i koliko-toliko prikrije očiglednu izbornu farsu, ćutanje RIK-a opoziciji je, prirodno, delovalo sumnjivo i preteće, pa su se oni pokupili, zaboravili na programske razlike i složno im zakucali na vrata. Još jedno Vučićevo “prvi put i istoriji”. Ali, stvarno. 

E P I L O G

Bez obzira da li su o tome odlučili usijani telefoni stranih ambasadora (koji su, nema sumnje od 23 časa do ponoći imali pune ruke posla i sa Vučićem i međusobno), opozicija u RIK-u, Ipsos, sam Vučić ili svi zajedno, tek RIK je objavio rezultate koji, na osnovu 97,45 % obrađenih biračkih mesta, potvrđuju projekcije Ipsosa, budući da su se sve tri liste, oko kojih su se lomila koplja, smestile u parlament. Ulazak u skupštinu većeg broja stranaka, smanjio je broj glasova stranaka koje nisu prešle cenzus, a koji se u ovom izbornom sistemu, po ključu parlamentarne zastupljenosti, pripajaju strankama koje su ga prešle. Otuda, iako je osvojio više glasova nego na prethodnim izborima SNS ima 27 mandata manje, a Vučiću se očigledno suzio politički prostor koji je mislio da proširi. 

Vučićev politički cunami, kako ga je nazvao Dačić, nije uspeo da sabije SPS koaliciju na ispod 10 %, što je bila očigledna Vučićeva namera, pa će i po tom osnovu pred Vučićem biti teška politička odluka. Ali, sve te prognoze i post-izborne kombinacije nisu tema ovog teksta, njih ćemo ostaviti za kasnije.

I POSLE EPILOGA

Uprkos svim polugama koje je držao u rukama i ubedljivoj pobedi, ovi izbori su razotkrili svu farsičnost izbornog procesa u Srbiji i ogolili činjenicu u kojoj meri je Vučićev režim produkt zapadnih manipulativnih mehanizama.

Posebno je važno što je evro-atlanski institut za kontrolu izbornog procesa, CESID, sam sebe razobličio pred srpskom javnošću. Neubedljivi pokušaj Bojana Klačara, člana CESID-ovog rukovodećeg tima, da pred novinarima objasni neshvatljive “promašaje” CESID-a u izbornoj noći više je produbio nego otklonio sumnje u njegovu stvarnu ulogu u izbornim procesima od osnivanja 1997. godine do danas, a činjenica da se njihovom sajtu ne može pristupiti zbog navodnog redizajna dovoljno govori sama za sebe.

A budućem mandataru, Aleksandru Vučiću, ostaje da razmišlja da li mu je ovakva pobeda uspeh ili neuspeh? I šta ga, tek, dalje čeka …?!

Izvor: Fond Strateške Kulture