Lažne vesti i laži istinske partije rata

„Posedujem tajnu mapu, proizvedenu u Nemačkoj od strane Hitlerove vlade – od planera Novog svetskog poretka,“ saopštio je Frenklin Delano Ruzvelt u svom obraćanju američkoj naciji na Dan mornarice, 27. oktobra 1941.

„To je mapa Južne Amerike, koju Hitler namerava da reorganizuje. Međutim, geografski stručnjaci u Berlinu su nemilosrdno izbrisali sve postojeće granice… da bi ceo kontinent stavili pod svoju dominaciju,“ rekao je Ruzvelt. „Ova mapa jasno pokazuje da nacistički plan nije uperen samo protiv Južne Amerike, već i protiv Sjedinjenih Država.“

Naš vođa je posedovao još jedan zastrašujući tajni dokument, „proizveden u Nemačkoj, od strane Hitlerove vlasti…

„To je plan za ukidanje svih postojećih religija – protestantske, katoličke, muhamedanske, hinduističke, budističke, i jevrejske podjednako… Na mestu hramova naše civilizacije, biće uspostavljena međunarodna Nacistička crkva… Umesto Biblije, reči iz Majn kampfa biće nametnute i ustanovljene kao Sveto pismo. A Hristov krst će biti zamenjen sa dva simbola – svastikom i golim mačem… Bog krvi i železa će zameniti Boga ljubavi i milosrđa.“

Šta je bio izvor ovih zaprepašćujućih nacističkih planova?

To su bile izmišljotine koje su proizveli britanski agenti u Njujorku, pod vođstvom Vilijama Stivensona, Čerčilovog „Čoveka zvanog hrabrost“, čiji je zadatak bio da uradi sve što treba kako bi uvukao SAD u britanski rat.

Ruzvelt je započeo svoje obraćanje opisom napada dve nemačke podmornice na američke razarače „Grir“ i „Kerni“, u kojem je ovaj drugi potopljen uz gubitak 11 američkih života.

Prema Ruzveltu: „Nastojali smo da izbegnemo pucanje. Ali pucanje je počelo. I istorija je zabeležila ko je prvi pucao“.

Istina je, međutim, bila sledeća: „Grir“ i „Kerni“ su lovili nemačke podmorice za račun britanskih aviona koji su ih gađali dubinskim bombama.

Ruzvelt je očajnički želeo rat protiv Nemačke, dok je, pored svih svojih zločina, Hitler očajnički želeo da izbegne rat protiv Sjedinjenih Država.

Po rečima kongresmenke Kler But Lus, Ruzvelt „nas je lažima uvukao u rat pošto nije imao političku hrabrost da nas povede u njega“.

Do kraja 1941. većina Amerikanaca je još uvek bila protiv ulaska u rat. Oni su verovali da nas je „lažljiva britanska propaganda“ o belgijskim bebama koje su Nemci bacali u vazduh i dočekivali vrhovima svojih bajoneta uvukla u Prvi svetski rat, na ogromnu korist Britanskog carstva.

Ove epizode padaju na pamet zbog talasa negodovanja koji je preplavio američku prestonicu zbog „lažnih vesti“ koje su navodno proizveli stari pajtosi Vladimira Putina iz KGB-a, da bi ih zatim reciklirale razne američke ličnosti, sajtovi i časopisi koji su anti-intervencionistički i antiratno orijentisani.

Senator iz Ohaja Rob Portmen kaže da je „opasnost od propagande i dezinformacija“ uperenih protiv Amerike stvarna, i da joj moramo „parirati i suprotstaviti se“. S tim u vezi, Kongres sprema program vredan 160 miliona dolara za potrebe Stejt dempartmenta.

Naravno, Amerikanci treba da budu na oprezu kada je reč o „lažnim vestima“ i pokušajima stranog uplitanja u američke izbore.

Međutim, često su baš naši saveznici, poput Britanaca, ali i naše vođe ti koji nas lažima i obmanama uvlače u bespotrebne ratove. I nije li uplitanje u unutrašnje stvari, uključujući i izbore, režima koji nam nisu po volji, zapravo opis posla CIA i Nacionalne zadužbine za demokratiju?

Istorija nas upozorava da je naša Partija rata ta na koju treba obratiti pažnju.

Razmotrimo operaciju „Iračka sloboda“ (američki kodni naziv za napad na Irak u martu 2003. i potonju okupaciju – prim. prev.).

Ko je obmanjivao, varao i lagao u vezi Sadamovog oružja za masovno uništenje, ko je proizveo „lažne vesti“ koje su nas uvukle u jednu od naših najvećih nacionalnih strateških brljotina?

Ko je godinama lagao o iranskom programu nuklearnog naoružanja, i zamalo nas uvukao u rat, pre nego što je svih 16 američkih obaveštajnih agencija raskrinkalo tu propagandu 2007. i 2011. godine?

Uprkos tome, i dalje ima onih, i u Americi i u inostranstvu, koji insistiraju na tome da Iran ima tajni program nuklearnog naoružanja. Njihov cilj je rat protiv Irana.

Da li nam je rečena puna istina o incidentu iz avgusta 1964. između severnovijetnamskih patrolnih čamaca i američkih razarača „Medoks“ i „C. Turner Džoj“, na osnovu kog je Kongres munjevito, skoro jednoglasno izglasao rezoluciju koja nas je uvukla u osmogodišnji rat u jugoistočnoj Aziji?

A možemo da se vratimo još dalje u američku istoriju.

Tadašnji kongresmen Abraham Linkoln sumnjao je u tvrdnju predsednika Polka da je meksička vojska prešla Rio Grande i „prolila američku krv na američkom tlu“. U rezoluciji koju je predložio (1847.g. – prim. prev.), Linkoln je zahtevao da se objavi na kom se tačno mestu desio pomenuti zločin, koji je dao povod da američka vojska umaršira u Meksiko Siti i otme polovinu meksičke teritorije.

Da li nam je tadašnji pomoćnik ministra mornarice Teodor Ruzvelt govorio istinu kada je, u vezi dizanja u vazduh naše topovnjače „Mejn“ (15.2.1898 – prim. prev.), izjavio da je „Mejn potopljen aktom prljavog verolomstva Španaca“?

Niko nikad nije dokazao da su Španci bili vinovnici eksplozije.

Ipak, Amerika je iz rata koji je usledio dobila ono što je Ruzvelt hteo – Portoriko, Guam i Filipine, odnosno našu sopstvenu imperiju.

„U ratu je istina toliko dragocena da je uvek mora čuvati telesna garda laži“.

Tako je rekao Vinston Čerčil, velemajstor lažnih vesti.

Prevod i obrada-Fond Strateške Kulture

Izvor: Bjukeen blg/Fond Strateške Kulture