Lažov Li iz „duboke države“

Pazite sad ovo!!! „U BIH, naročito RS, postoji snažan interes i pokušaji Rusije da pojača uticaj na vlasti u RS i to putem finansijskih, ali i političkih sredstava. Maligni uticaj Rusije, posebno se ogleda u ohrabrivanju secesionističkih planova i koraka određenih političara u RS. Ruska federacija to čini i javno, a možemo zamisliti koliko tek to čini tajno. Odvajanje od Bosne i Hercegovine bilo bi kršenje Dejtonskog sporazuma i bilo užasno destabilizujuće. Vratilo bi unazad dugogodišnje napore i rad na stabilizovanju BiH i njen put ka EU i NATO-u, ako se na to odluče”.

Bio je to fragment izvještaja koji je pred potkomitetom za spoljne poslove Kongresa SAD nedavno podneo Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara (šefa Stejt departmenta) Reksa Tilersona. Da vidimo, stav po stav, šta je to Ji ispričao kongresmenima!

– Ji kaže da je uticaj Rusije maligan, što znači da ga poredi sa zloćudnim tumorom koji se smrtonosno širi. Istina je, međutim, da je NATO, pod komandom američkog generala, sipao bombe sa osiromašenim uranijumom. A to je, pored direktnih žrtava, izazvalo i epidemiju malignih oboljenja u delovima Srbije i Srpske od kojih će umirati nekoliko narednih generacija. Rusija to nikad nije učinila.

– Ji zatim prekorno kaže da to Rusi čine „putem finansijskih, ali i preko političkih sredstava“. Ali, istim sredstvima uticaja služe se i Amerikanci, i to mnogo duže i uz neuporedivo veća ulaganja. Rusi su tek od nedavno počeli da koriste „meku moć“, sa relativno skromnim sredstvima i sa apsolutno boljim rezultatima. Razlika je u tome što SAD koriste i „tvrdu moć“ oružja, a Rusija – ne.

– Ji onda veli da „Rusi ohrabruju secesionističke planove i poteze određenih političara u RS“. On, međutim, ignoriše demokratsko opredeljenje srpskog naroda. Sve sondaže javnog mnjenja, pa i američke, pokazuju da velika većina Srba ne želi da živi u BiH nego u suverenoj RS. Samim tim inkriminisana ohrabrenja od strane Rusije nisu neophodna. A „određeni srpski političari“ naprosto slede volju naroda koji im za to daje izbornu podršku već nekoliko mandata zaredom.

– Ji dalje tvrdi da bi „secesija bila kršenje Dejtonskog sporazuma i da bi bila užasno destabilizujuća“. Ali, OHR je bio taj koji je pod mentorstvom SAD i EU izvršio drastično kršenje Dejtona (brojne otete nadležnosti i nametnuti zakoni), dok se RS tome grčevito opirala. Elem „užasna destabilizacija“ je „made in USA“, a nije proizvod rusko-srpske kooperacije.

– Ji takođe smatra da od Rusa podstaknuti secesionistički potezi političara u RS znače „nazadovanje na putu u NATO i EU“. Međutim, narod u RS se nikada referendumom nije izjasnio da hoće u EU. Naprotiv sve ankete pokazuju da većinom neće. Što se pak tiče NATO-a, koji je izvršio vazdušnu agresiju na RS, pogotovo listom neće.

Sve u svemu, Ji doslovno u svakoj od citiranih rečenica izmišlja, prećutkuje, konstruiše, falsifikuje i tako obmanjuje članove američkog Kongresa. Sve sa očiglednim ciljem da ocrni RS kao faktor nestabilnosti u regionu, koji, što je najgore, deluje po, „što javnim, što tajnim malignim uticajem Rusije“. To Jiu lako prolazi zato što kongresmeni o RS, BiH i Balkanu znaju manje nego prosečan čitalac „Njujorka tajmsa“, lista koji se opet poziva na izjave Jia.

Društvance republikanaca i demokrata iz Odbora za spoljne poslove Kongresa, zajedno sa predsednikom supersile, odlučuje o ratu i miru u svetu, a Ji ih direktno huška na intervenciju protiv RS, a indirektno na sukob protiv arhineprijatelja – Rusije. Elem, lažov Ji je čovek opasnih namera po svetski mir koji gura Srbe na „liniju vatre“ konfrontacije SAD sa Rusijom.

Ko je, u stvari, Ji, koji poslednih meseci svojim izjavama kreše šibice po balkanskom buretu baruta? Iako titulom „zamjenik pomoćnika“ ne ostavlja veliki utisak, on u Stejt departmentu pokriva široko područje Evrope i Evroazije, koje uključuje i Zapadni Balkan. Dodatnu težinu dobio je režiranim produženjem prelaznog perioda između dve administracije. Bojkot imenovanja najvažnijih funkcionera u novom predsedničkom kabinetu zbog navodnih veza sa ruskom ambasadom, stvorio je interregnum u kome je kontinuitet vlasti preuzela „duboka država“. Ji je jedan od njenih najvažnijih eksponenata u Stejt departmentu koji imaju zadatak ne samo da sabotiraju Trampovu najavljenu politiku saradnje sa Putinom nego da odnose Vašington – Moskva nepovratno pokvare. A Balkan je po tradiciji među najpogodnijim lokacijama za takve ujdurme.

Da ne bi bilo sumnje da je jedan od aktivista „duboke države“, Ji je u izlaganju kongresmenima naglasio da se za četiri meseca nijednom nije susreo sa Tilersonom. U prevodu to znači da ne haje za to što se Tramp vjerovatno ne bi složio sa njegovim mešanjem u unutrašnje stvari zemalja u regionu (Makedonija, Albanija, Crna Gora, Srbija/Kosovo, BiH/RS). Odnosno, da, sa podređenim diplomatskim personalom u regionu, barem privremeno deluje kao otuđeni centar moći u ime duboke i one još dublje i mnogo moćnije „države“. Rani balkanski simptomi sukoba između novog predsednika i „duboke države“ ispoljili su se baš u RS.

Tek u svetlu novijih događaja moguće je rekonstruisati već zaboravljeni bizarni incident vezan za poziv Dodiku na Trampovu predsedničku inauguraciju. Izgledalo je svima neverovatno da ambasadorka SAD u Sarajevu može da se usudi da uskrati vizu gostu novoizabranog predsednika svoje države. Toliko neverovatno da su već mnogi bili posumnjali da je poziv uopšte i stigao u Banjaluku. Međutim, za razliku od američkih amabasadora u regionu, pa i šefova balkanskih država, koji su diskretno širili ruke favorizovanoj Hilari Klinton, Dodik je otvoreno navijao za Trampa kao kandidata koji je najavio da će okončati američki intervencionizam, što bi značilo i kraj pritisaka na RS. Bilo je, dakle, logično da jedino on bude pozvan na svečanost.

Naposletku, Dodik ne samo da nije dobio vizu nego je, kooperacijom Morin Kormak u amabasadi u Sarajevu i Hojta Brajana Jia u Stejt departmentu, fasovao svojevrsne sankcije. Bila je to prva pobeda „duboke države“ pre nego što je ta sintagma ušla u opticaj. Osokoljeni Ji sada, pred kongresmenima, ponovo negativno aludira na predsednika RS („Maligni uticaj Rusije, posebno se ogleda u ohrabrivanju secesionističkih planova i koraka određenih političara u RS), bez dokaza i protiv Rusa i protiv Dodika.

Ni Tramp, međutim, ne odustaje od velikih predsedničkih ovlašćenja. Grupa njemu naklonjenih konzervativnih kongresmena, pokrenula je inicijativu za preispitivanje aktivnosti Stejt departmenta u mandatu Obame i Klintonove. Pri tome je stavila poseban akcenat na mešanje u unutrašnje poslove suverenih država i na ulogu Soroša, koji je u te svrhe, preko USAID-a, koristio novac poreskih obveznika. Ima zaista mnogo osnova da čistka kadrova, zaostalih u Stejt departmentu iz prethodne demokratske administracije, počne baš od Jia i Kormakove. Od činovnika koji su se među prvima drznuli da rade po svome mimo predsjednika, da vrše selekciju zvanica na njegovoj inauguraciji i da, njemu uprkos, nastave da se bave rušenjem režima u RS.

Izvor: Fond Strateške Kulture