Lokalni izbori na Kosovu – analiza straha od izdaje

U V O D

Nekoliko dana nakon završetka lokalnih izbora na „Kosovu“, najnovijih podataka tzv. „CIK-a Kosova“ datih posle prijema izbornih materijala iz svih opština i novinarskih izveštaja sa terena možemo se upustiti u ozbiljniju analizu izbornih rezultata.

Prvo nekoliko opštih stvari. Da krenemo od činjenice da je i na ovim izborima broj upisanih birača (1.890.952) bio veći od broja stanovnika Kosova, koji prema poslednjem objavljenom podatku iznosi 1 739 825 (podatak 20.09.2012 iznela  Kosovska komisija za statistiku)(1). Istina, ovo je cifa bez stanovnika srpskih opština sa Severa, ali to bitno ne menja iznetu činjenicu. Jasno je da ovo nije moguće, kao i da ostavlja mogućnost tehničkih manipulacija u izbornom procesu, ali je nejasno kako preko ovog podatka prelaze i nigde ga kao ozbiljnu zamerku ne pominju strani posmatrači koji navodno brinu o demokratičnosti i transparentnosti izbora.

U takvim uslovima izlaznost od 43,68 odsto registrovanog biračkog tela koji na svom sajtu iznosi „CIK Kosova“ svakako predstavlja solidan odziv. Centralna izborna komisija 26.10.2017. objavila je odluku o ponovnom prebrojavanju 24 glasačke kutije, od kojih je 21 za odborničke kandidate za skupštine opština i tri za gradonačelnike.(2) Kao razlog navedeni su tehnički problemi u prvom brojanju, a ovo je inače znatno manje od broja ponovnih prebrojavanja na nedavnim parlamentarnim izborima.

Komisija je objavila i podatke o glasanju poštom. Tokom perioda glasanja za birače koji nisu na Kosovu, od 26. septembra do 20. oktobra, poslato je 7.621 glasačkih listića, od čega je odobreno 6.300 glasova. Bez obzira na sumnje koje su prilikom parlamentarnih izbora iznošene u vezi sa ovim vidom glasanja, jasno je da broj ovako pristiglih glasova ne može bitno uticati na izborne rezultate.

U izbornoj utakmici učestvovao je ukupno 91 politički učesnik – jedna koalicija, 35 političkih partija, 30 građanskih inicijativa, kao i 25 nezavisnih kandidata. Osamnaest subjekata je iz Srpske zajednice, a Srbi su glasali ukupno u 21 opštini, od kojih u 10 imaju većinu.(3)

Drugi krug izbora biće održan 19.11.2017., a prema operativnom planu tzv. “CIK”-a za njihovu organizaciju, objavljenom 26.10.2017., period glasanja poštom biće od 4. do 17. novembra, a izborna kampanja za političke teme od 13. do 17. novembra.

REZULTATI U ALBANSKIM OPŠTINAMA

Izbore u opštinama koje se mogu okarakterisati kao čisto ili većinski albanske karakteriše činjenica da će najveći broj gradonačelnike dobiti u drugom krugu, kao i slab rezultat “Alijanse za budućnost Kosova” Ramuša Haredinaja, a dobar Mustafinog “Demokratskog saveza Kosova (DSK)”. Ostalo je bilo u domenu očekivanog.

Mustafini kandidati odneli su pobedu u većini opština sa albanskom većinom u kojima su izbori okončani u prvom krugu i to u značajnim opštinama poput Kosova Polja, Peći, Vitine i Ljipljana, dok je kandidat Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova pobedio samo u opštini Junik, najmanjoj izbornoj jedinici sa šiptarskim stanovništvom, dok su nezavisni kandidati izabrani za gradonačelnike Đeneral Jankovića i Srbice, što je više nego zanimljivo, s obzirom da se radi o etnički čistim albanskim opštinama, gde je svojevremeno UĆK imao jaka uporišta. Shodno etničkom sastavu stanovništva, kandidat Turske demokratske partije Kosova pobedio je u opštini Mamuša.(4)

Prema najnovijim podacima u drugi krug ide se u 20 opština među kojima su i one najveće i najznačajnije – Priština, Prizren, Južna Mitrovica i Đakovica, ali i Gnjilane, Dragaš, Istok, Kačanik, Klina, Kamenica, Obilić, Orahovac, Podujevo, Glogovac, Štimlje, Suva Reka, Uroševac, Vučitrn, Dečani i Mališevo.(5)

I u većini ovih opština kandidati Mustafinog DSK su odlično prošli, a uz njih su Veseljijeva (Tačijeva) DPK i Kurtijevo “Samoopredeljenje”, kao i poneki nezavisni kandidat, dok Haredinajeva “Alijansa” vodi samo u Dečanima, Đakovici i Suvoj Reci.

Strateški, ekonomski i demografski centar Priština, gde je izlaznost bila 47,36 odsto(6), biraće gradonačelnika između Špenda Ahmetija iz “Samoopredeljenja” koji je i do sada obavljao tu funkciju, i Arbana Abrašija iz DSK. U drugi krug Ahmeti ulazi sa izvesnom prednošću budući da je osvojio 37.572 glasa (ili 43,32 odsto) izašlih, dok je njegov protiv-kandidat Abraši osvojio 31.126 glasova (35,89 odsto). Zanimljivo da je Haredinajev kandidat u Prištini osvojio 3,23 odsto, a Veseljijev (Tačijev) 5,86 odsto izašlog biračkog tela.(7)

S obzirom na to da je Priština, kao administrativni centar, za Kosovo oduvek značila ono što, recimo, Beograd znači za Srbiju, onda ovako loše rezultate stranaka koje čine vladajuću parlamentarnu većinu treba smatrati jasnim proročanstvom njihove političke budućnosti i još jednom potvrdom da su te stranke i njihovi lideri zapadna, pre svega američka tvorevina, koja potvrđuje da je tzv. “nezavisno Kosovo” talac njihove politike i interesa.

Naravno, to ne znači da druge šiptarske partije, pre svega Mustafin DSK i “Samoopredeljenje”, nisu pod šapom evroatlantizma, već hoću da kažem da su Tači i Haredinaj zapadne zmijske košuljice koje postaju tesne i da će biti odbačene u ne tako dalekom roku.

REZULTATI U SRPSKIM SREDINAMA

Srbi su na ovim izborima glasali u 21 opštini, od kojih su u 10 imali većinu. Na izbore je izašlo čak 18. srpskih političkih opcija od kojih je samo jedna, Srpska lista, imala otvorenu i vrlo neprincipijelnu podršku režima u Beogradu. Upravo ta opcija, jedino i organizovana kao stranka koja deluje u svim srpskim sredinama (čak i tamo gde nisu većina) odnela je ubedljivu pobedu u srpskim opštinama. No ta pobeda nije bez mrlja.

Da i ovde krenemo od cifara. U devet od deset srpskih opština  (Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić, Zubin Potok, Novo Brdo, Štrpce, Gračanica, Ranilug i Parteš) kandidati Srpske liste pobedili su u prvom krugu, dok se za opštinu Klokot još uvek ne zna da li će biti drugog kruga, ali i u njoj vodi kandidat Srpske.

Zanimljivo je pogledati i izlaznost. Prema podacima sa sajta „CIK-a Kosova“ u strateški najznačajnijoj srpskoj sredini, Severnoj Mitrovici, zabeležena je najniža izlaznost od 37,94 odsto, dok je najveća izlaznost zabeležena u Klokotu 63,15 odsto, s tim što valja imati u vidu da se radi o najmanjoj izbornoj jedinici na Kosovu koja ima upisanih svega 3.742 birača. U preostale tri opštine na Severu (Zvečan, Leposavić, Zubin Potok) izlasnost se razlikuje u promilima i iznosi nešto više od 46 odsto. Novo Brdo, Ranilug i Štrpce imaju izlaznost nešto iznad 55 odsto, a Gračanica jedva 40 odsto.

Gledano prosečno za kandidate Srpske je glasalo nešto više od 72 odsto izašlih na izbore u srpskim sredinama. Najmanji procenat imao je Svetislav Ivanović u opštini Novo Brdo (58,65 odsto), a najveći Srđan Popović u Gračanici (čak 87,90 odsto). Šef Srpske liste, Goran Rakić ostaje gradonačelnik Severne Mitrovice sa nešto više od 67 odsto glasova, Stevan Vulović u Zubinom Potoku osvojio je preko 80 odsto, Vučina Janković u Zvečanu 69,26 odsto i tako redom.

Na prvi pogled, reklo bi da se pobedi Srpske liste, koja je po ustaljenom scenariju, proslavljena paradom Včićevskog političkog kiča, uz šampanjac i trubače, nema šta da se prigovori, ali nije tako.

Počeću od žalosne činjenice da je najveći broj nepravilnosti pre i tokom izbornog procesa na ovim lokalnim izborima bio vezan za opštine u srpskim sredinama, i da su njihovi vinovnici uglavnom bili aktivisti Srpske liste, tolerisani od zvanične Prištine, a otvoreno potpomognuti režimskim Beogradom. Sumnjiva paljenja automobila i molotovljevi kokteli na kuće političkih protivnika, direktni pritisci i ucene na aktiviste drugih srpskih izbornih opcija ali i birače, izvođenja glasača na birališta u organizovanim grupama kao da su đaci a ne slobodni građani, samo su neka od dešavanja koja bacaju senku na inače jasne rezultate. Agresivnu i prljavu kampanju prema ostalim srpskim opcijama da i ne pominjem.

Ovakav pristup doprineo je do širenja atmosfere nesigurnosti, čak i straha kod Srba na Kosmetu da će ideja kolaboracije sa šiptarskim zločincima i prihvatanja nezavisnog Kosova biti nametana silom i to od strane pripadnika sopstvenog naroda, kao i da će u slučaju nesaradnje biti egzistencijalno ugroženi (nemogućnost da se zaposle, školuju, ostvaraju građanska prava, koriste fondove itd), što je itekako uticalo da ishod glasanja u opštinama sa srpskom većinom.

Zanimljivo je kako je nepravilnosti u izbornom procesu ocenila posmatračka misija EU, koja je na Kosovu radila od polovine septembra sa više od stotinu posmatrača. Tokom predstavljanja izveštaja o lokalnim izborima njen šef Alojz Peterle rekao je:

„Naša misija je procenila da je kampanju pratilo zastrašivanje u većinskim srpskim opštinama, naročito na pripadnike onih koji nisu iz Srpske liste. To su bili pritisci na pojedine kandidate da odustanu i da im se ograniči kompetitivnost“(8) … U okviru zajednice kosovskih Srba, kampanja je bila narušena šablonom zastrašivanja, kao i slučajevima nasilja usmerenih protiv kandidata i birača, te nedovoljnim odgovorom organa za sprovođenje zakona. (9)

Dakle, iz poslednje rečenice veoma je jasno da je Srpska lista u kampanji pritisika i nasilja na druge političke opcije imala prećutnu podršku „organa za sprovođenje zakona“, čiji je odgovor ocenjen kao „nedovoljan“, uprkos tome što je poslednja dva dana kampanje bilo saslušavanja nekih aktivista Srpske liste zbog kršenja izbornih pravila. Budući da su ti organi pod kontrolom šiptarske paradržave jasno je da Peterleove reči nedvosmisleno ukazuju da je upravo režim u Prištini favorizovao pobedu Srpske liste. A kako je ona i izbor Beograda to, opet, nameće zaključak da Tačijeve i Vučićeve strukture već odlično sarađuju na terenu, uprkos retorici navodnog naboja. 

I u srpskim sredinama važi da su neprecizni spiskovi ostvarili veliki prostor za manipulacije, koja je povećana organizovanim dolaskom Srba koji, inače, ne žive na Kosmetu, ali imaju kosovska dokumenta zbog posedovanja nekretnina, ili jednostavno primanja novčane pomoći (tzv. „kosovskog dodatka“). Budući da je njihov dolazak organizovao Vučićev režim koji je, ne samo otvoreno podržao Srpsku listu, nego i vodio agresivnu negativnu kampanju protiv ostalih političkih opcija, selekcija onih za koje su obezbeđeni autobusi da iz Srbije dođu na glasanje bila je takva da su to uglavnom bili glasači Srpske liste. 

Stanje biračkih spiskova najbolje odslikava jetka primedba Olivera Ivanovića, poraženog kandidata u borbi za gradonačelnika Severne Mitrovice – „U birački spisak su upisani moji pokojni roditelji, a nema mog 25-godišnjeg sina“(10).

No, to je nešto što prati svake „kosovske izbore“, uz očiglednu prećutnu podršku Zapada, jer to njihovim trabantima omogućava da izborni proces uvek preusmere kako im se prohte, a njima omogućava da trabante drže u potpunoj poslušnosti.

Z A K LJ U Č A K

Poruke rezultata lokalnih izbora na „Kosovu“ možemo sagledavati iz različitih uglova. Sa aspekta promotera kosovske „državnosti“ oni su nesumnjiv korak napred u odnosu na one iz 2013. godine, pre svega zato što je izlaznost bila veća i što je, kako je rečeno iz ambasade SAD u Prištini,  „izborni proces sproveden bez poteškoća u većem delu Kosova“(11). Nema sumnje da su zadovoljni konstruktivnom ulogom Beograda i Srpske liste koji su svojim ponašanjem prosto primorale i ostale Srbe da se uključe u politički život kosovske paradržave. 

Sa aspekta sadašnje parlamentarne većine u tzv. „kosovskom parlamentu“ oni su još jedna potvrda da „ratnu koaliciju“ Tači-Haradinaj-Ljimaj čekaju velika politička iskušenja i da Srpska lista nije mudro birala svoje koalicione partnere, čak i da uza njih ne stoji krvavo anti-srpsko pirovanje. Naravno, svi znamo da lokalni izbori nisu što i parlamentarni, ali pomenuti fijasko partija vladajućih stranaka u Prištini indikator je koji se ne može prenebregnuti. 

Sa aspekta Srba reklo bi se da je Srpska lista apsolutni izborni pobednik, ali i apsolutni moralni gubitnik ovih izbora, računajući sve učesnike u iozbornom procesu i teško je radovati se „ostvarenom jedinstvu“ o kome nam govori suva statistika. To „jedinstvo“ nije sabornost ideja i srpsko-srpskog poverenja, već jedinstvo prinude, sile i obmane. Otuda je slavlje onih koji služe Haredinaju bilo veštačko kao i sve što rade. 

Iza šampanjca i trubača onih koji su krenuli na druge Srbe da bi branili svoju koaliciju sa Haredinajem ostao je srpski narod na Kosmetu uplašen i zabrinut zbog onog što sledi. Strah od izdaje nikada nije bio veći…

_____________________________

Uputnice:

1. www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-ima-1739825-stanovnika-srba-skoro-1-5-posto/24715904.html
2. kossev.info/strana/arhiva/cik__ponovno_prebrojavanje_24_glasacke_kutije_/13462
3. slobodnaevropa.org/a/kosovo-lokalni-izbori-/28808723.html
4. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/pogresna-odluka-vucic-vulinove-srpske-liste-o-koalicionom-vezivanju-za-haradinaja/
5. kossev.info/strana/arhiva/preliminarni_rezultati_kosovskih_izbora__na_severu_najveca_izlaznost_u_zubinom_potoku/13423
6. results.kqz-ks.org/Results.aspx?RaceID=1&UnitID=1&IsPS=0&Turnout=3&LangID=2
7. Isto
8. kossev.info/strana/arhiva/peterle____izb/13438
9. kossev.info/strana/arhiva/peterle__pritisak_na_kandidate_i_birace_u_srpskim_sredinama_na_kosovu_ogranicava_kampanju_onih_koji_se_nadmecu_sa_srpskom_listom/13324
10. vesti-online.com/Vesti/Srbija/671717/Kosovski-izbori-Pokojnici-na-birackim-spiskovima
11. kossev.info/strana/arhiva/peterle____izb/13438

Napomena: Osim gde uputnicama nije drugačije naznačeno podaci o izbornim rezultatima korišćeni sa sajta CIK-a „Kosova“ na dan 25-26.10.2017.

Izvor: Fond Strateške Kulture