Mafija kao garant evroatlantskih integracija

30. aprila 1999. godine avioni NATO pakta su u dva navrata bombardovali Murino, malo naselje u Crnoj Gori. Ubice su tada sa desetak projektila pogodile most na Limu koji se nalazi u centru naselja. Stradali su civili među kojima i troje dece Olivera Maksimović (13), Julijana Brudar (10) i Miroslav Knežević (13), učenici Osnovne škole „Petar Dedović“. Tom prilikom živote su izgubili i Vukić Vuletić (56), radnik škole, Manojlo Komatina (72) i Milka Kočanović (69).[1]

Cela SRJ je bila u žalosti.

Petnaest godina nakon ovog monstruoznog zločina, ove 2014. godine, crnogorski autokrata Milo Đukanović je najavio – prioritet Crne Gore je ulazak u NATO pakt! Savet za odbranu i bezbednost CG nedavno je zaključio da članstvo u NATO ostaje najvažniji spoljno-politički prioritet te države u 2014. godini. Savetom je predsedavao predsednik Crne Gore Filip Vujanović, a prisustvovali su članovi – premijer Milo Đukanović i predsednik parlamenta Ranko Krivokapić.Sednici su, po pozivu, prisustvovali potpredsednik Vlade Crne Gore Duško Marković, ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević, direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Boro Vučinić, načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Samardžić i nacionalni koordinatora za NATO Nebojša Kaluđerović.“U susret narednom samitu NATO u septembru u Velikoj Britaniji, na kojem je moguće da bude razmatrano i pitanje proširenja Alijanse, Savet je zaključio da Crna Gora mora biti posvećena ostvarivanju svojih obaveza, kako bi bila spremna za poziv”, navodi se u saopštenju.[2]

Crnogorska vlast tvrdi da se Crna Gora za poslednjih 15 godina potpuno promenila. Podgorica je u međuvremenu priznala nezavisnost KiM, ostavila spomenike ubijenim u NATO agresiji da propadaju i polako nestaju, i počela uz sponzorstvo Nemačke sa podizanjem spomenika Hitlerovim vojnicima koji su učestvovali u okupaciji Crne Gore u Drugom svetskom ratu.[3] Tako će groblje nemačkih vojnika biti izgrađeno na delu vojnog aerodroma Golubovci koji su NATO snage bombardovale 6. aprila 1999. godine.

Simbolično nema šta. Crna Gora koja podiže spomenik Hitlerovim hordama želi da postane član NATO-a. Upravo je Severnoatlantski savez simbol novog nacizma i nastavlja pohod svojih prethodnika iz Nemačke – Pohod na Istok. Uostalom Hitler je razbio Društvo naroda, a NATO UN i njihovu Povelju izvršivši agresiju na SRJ. Obaveštajnu službu SAD su posle Drugog svetskog rata stvarali Hitlerovi obaveštajci poput generala Henriha Milera, generala Rajnharda Gelena, barona Oto fon Bolšvinga i Emila Augzburga.[4] I jedni i drugi (stari i novi nacisti) gaje posebnu mržnju prema Srbima i Rusima.

I zaista Crna Gora se za deceniju i po okrenula naopačke, samo je Milo Đukanović ostao isti. Izgleda da je on bio predodređen za savršenog partnera NATO pakta. Ovde dolazimo do još jedne istorijske paralele. SAD su se u Drugom svetskom ratu prilikom oslobađanja Italije oslonile na usluge mafije koju su za tu potrebu naoružale i opremile. Kako ističe švajcarski profesor Danijel Ganzer savez mafije i SAD (kasnije NATO pakta) je nastavio da živi i razvijao se i kasnije. Vašingtonski jastrebovi su koristili usluge mafije u cilju likvidacije svojih protivnika – nezavisnih političara i novinara u Evropi. I danas na Balkanu SAD i NATO računaju na mafiju. U Prištini, na okupiranom KiM na vlast su doveli teroriste, narkodilere i trgovce ljudskim organima. Prema dokumentaciji italijanskog tužilaštva i istraživanjima nezavisnih novinara Milo Đukanović (koji faktički vlada CG) ima jake veze sa italijanskom i američkom mafijom. Takođe Đukanovićevim sponzorstvom i fondovima, na vlast u Srbiji su dovedeni naprednjaci – politička garnitura od koje NATO očekuje mnogo.

Prema podacima Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo Dušanka Pešić Jeknić predstavnik trgovačke misije Crne Gore u Milanu ostavila je iza sebe brojne dokumente koji povezuju Đukanovića sa italijanskom i američkom mafijom.[5] Italijansko tužilaštvo je podiglo optužnicu uz koju je priložen i opširan izveštaj na 409 strana. Tužilac Đuzepe Šelzi zvanično izjavio da je Milo Đukanović učestvovao u organizaciji i vođenju mafijaške organizacije. Istragom je obuhvaćen i Stanko Subotić „Cane“ kojeg je Ratko Knežević bliski saradnik i kum Mila Đukanovića označio kao finansijera Vučićevog i Nikolićevog SNS-a.[6]

U izveštaju DIA posebnog italijanskog odeljenja za borbu protiv mafije ukazano je i na vezu Đukanovića i visoko pozicioniranog mafijaša Franka Dela Torea. Đukanović je bio optužen da je Dela Toreu dao licencu za uvoz 1.000 tona cigareta mesečno u Crnu Goru. Cigarete su zatim krijumčarskim kanalima unete u Apuliju. Crnogorski premijer bio je optužen i da je garantovao, preko vrhova crnogorske policije, pristup gliserima kojima je krijumčarena roba u Zeleniku i Bar i da je pružio zaštitu italijanskim mafijašima u Crnoj Gori. Đukanović je negirao sve optužbe. Pešić-Jeknić optužena je da je bila posrednik između predstavnika mafije Apulije, među kojima su i šef mafije Paolo Savino i Dela Tore, i vrha crnogorske vlade „posebno Đukanovića, Vujoševića i Barovića”. Prema optužnici, ona je, osim što se starala o novcu koji su krijumčari uplaćivali njoj i zvaničnicima crnogorske vlade, falsifikovala dokumenta, zajedno s Barovićem, Vujoševićem i Ivaniševićem, „uz pristanak Đukanovića”.[7]

Pomenuti Dela Tore je bio umešan u veliku operaciju mafije iz osamdesetih godina prošlog veka kada su kriminalci iz Italije i SAD preko picerija snabdevali Istočnu obalu SAD heroinom.[8] Iako su postojali jasni dokazi da je Dela Torea učestvovao u pranju novca dobijenog od trgovine heroinom koristeći švajcarske banke, on je uspeo da se izvuče, ali uz uslov da sarađuje sa SAD. Ovaj italijanski mafijaš je zatim od 1996. godine organizovao mrežu šverca cigareta kada se povezao sa Đukanovićem. Američka obaveštajna služba je namestila igru koja će dovesti do toga da crnogorski autokrata pre ili kasnije postane njihova marioneta. Šverc cigareta je mafiji i njenim patronima iz američke obaveštajne službe doneo stotine miliona dolara prihoda. Međutim, mnogi su platili svojom glavom.

Ubijena su i dvojica novinara, urednik podgoričkog „Dana“ Duško Jovanović i Ivo Pukanić urednik zagrebačkog „Nacionala“. Pukanić je objavio mnoštvo materijala o umešanosti Đukanovića i Subotića u šverc cigareta. On je obavio razgovor sa italijanskim tužiocem Šelzijem 18.07.2002. godine ali nije stigao da svedoči u postupku.

Šelzi je razgovarao i sa Duškom Jovanovićem koji je takođe pristao da bude svedok, ali je i on ubrzo ubijen. Svedoci protiv Đukanovića i Subotića su nestajali jedan za drugim poput onih koji su trebali da svedoče protiv šiptarskih terorista Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja u čijim procesima je „iščezlo“ 40 svedoka.[9] U svim navedenim slučajevima svedoci su ubijani na teritoriji kojom potpuno dominiraju zapadne obaveštajne službe i NATO.

Američki senator Ričard Lugar je u martu 2012. godine zvanično predložio da NATO u svoje članstvo primi Gruziju, BiH, Crnu Goru i Makedoniju.[10] Ovo proširenje je po njemu od ključne važnosti za „bezbednost i demokratiju Centralne i Istočne Evrope kao i Balkana.“ Vašington je preko Lugara jasno stavio do znanja Đukanoviću šta se očekuje od njega. Amerikanci su mu još ranije poručili da će optužbe za mafijaško udruživanje postati mrtvo slovo na papiru ukoliko ispuni njihove zahteve. Na listi prioriteta bilo je članstvo u NATO.

Severnoatlantski savez je odgovoran za brojne zločine na teritoriji CG. Takođe ekonomija Crne Gore bi zbog evroatlantskih integracija mogla da pretrpi štetu od najmanje 1,5 milijarde dolara.[11] Međutim za crnogorsko rukovodstvo to sve nije bilo važno.

Lugar je početkom oktobra 2013. godine nakon sastanka sa Milom Đukanovićem istakao da je „Crna Gora lider i kandidat broj jedan za članstvo u NATO“.[12] Đukanović je na ovom sastanku očigledno pristao da bez obzira na zločine Severnoatlantskog saveza i protivljenje Rusije uvede Crnu Goru u NATO. Nagrada je stigla, ubrzo i kao i obično veoma simbolično. Italijanski tužilac Đuzepe Šelzi koji je vodio istragu protiv Đukanovića optužen je polovinom oktobra 2013. godine zbog navodne zloupotrebe službenog položaja.[13]

U presudi sudije Suzane de Feliče iz januara 2014. godine navodi se sledeće “Crna Gora je, celu deceniju pod vladom Mila Đukanovića, bila raj za šverc, obezbjeđivala nekažnjivost kriminalcima i garantovala snabdijevanje krijumčarenom robom iz priobalnih logističkih baza kao što su Bar, Kotor i Zelenika.“ Međutim glavni akteri su izuzeti iz presude, a među njima i Milo Đukanović koji se prema italijanskoj novinskoj agenciji Ansa pozvao na diplomatski imunitet, jer se u presudi još ističe da je dokazana veza između crnogorskog autokrate i italijanskih mafijaša.[14] Za Zapad kojim dominiraju elite iz SAD, put Crne Gore u NATO je dovoljan dokaz da je Milo Đukanović demokrata, a ne mafijaš.

Pohod NATO pakta na Balkan počeo je najtežim zločinom po međunarodnom pravu – zločinom protiv mira tj. agresijom na SRJ. Uspostavljanje mafijaških režima na teritoriji bivše SFRJ samo je logički nastavak te politike.

———————————————————————-

[1]http://www.eparhija.me/godisnjica-bombardovanja-murino-2013

[2]http://www.akter.co.rs/29-bezbednost/71899-lanstvo-u-nato-prioritet-crne-gore.html

[3]http://www.pressonline.rs/svet/balkan/294171/crna-gora-sahranjuje-nacisticke-vojnike-na-aerodromu-nemacka-finansira.html

[4]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/795832/%D0%90%D0 ihttp://www.slobodanjovanovic.org/2011/01/12/zoran-milosevic-amerika-i-fasizam/

[5]http://www.icij.org/project/tobacco-underground/montenegro-connection

[6]http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/105820/Cane-i-Milo-uklonili-sve-protivnike

[7]http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/U-Bariju-saslushanje-za-shverc-cigareta.sr.html

[8]http://www.icij.org/project/tobacco-underground/montenegro-connection

[9]http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/274503/Objavljena-imena-ubijenih-svedoka-u-procesu-protiv-Haradinaja

[10]http://www.atlanticcouncil.org/blogs/natosource/lugar-introduces-nato-enlargement-bill

[11]http://ruskivjesnik.com/politics/2014/01/29/istrazivanje_na_lomonosovu_crna_gora_snosit_ce_gubitke_u_milijardama_25117.html

[12]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=10&dd=03&nav_id=760802

[13]http://www.vijesti.me/vijesti/selzi-trazili-su-da-stanem-zbog-brata-clanak-155080

[14]http://www.vijesti.me/vijesti/crna-gora-italijanskoj-presudi-suboticu-raj-sverc-kriminalce-clanak-172605

Izvor: Fond Strateške Kulture