Медијска тирада, Немац и „Парада“

Медијски третман повреде једног немачког држављанина, припадника ЛГБТ популације, у Београду јасно указује на намеру власти да овај инцидент искористи за притисак на противнике геј-параде како би их заплашила пред одржавање најављене симболичне шетње од Владе до Скупштине. Наводни кривци су експресно ухапшени, а нема сумње да ће и истрага бити брза и једносмерна, као и у случају Бориса Татона. Извесно је да ће и квалификација дела бити најатежа могућа по починиоца, а таква ће бити и казна. Јер, то неће бити казна починиоцу насиља, каквих се сваког дана догоди на десетине у Србији, већ порука свима који се противе силовању Србије од мале групе људи дегенерисане свести.

У том усмереном вазалском једноумљу које ће се сручити на све грађане Србије, уз одговарајућу медијску харангу, реално је очекивати да прави кривци за трауме које Србија преживљава сваки пут када се плаћеним геј лобистима прохте, или наложи, да траже своју симболичну шетњу, прођу не само некажњено него и неопажено. Зато ће овај текст указати на пар битних чињеница.

Пре свега, за оне који не знају, одржавање Параде као манифестације знак је сећања на тзв. „Стоунволску побуну“ која се одиграла крајем јуна 1969. године у Њујорку, када се група лица која је продавала своје тело побунила против полицијске рације и малтретирања. Наредне, 1970. године организација „Фронт ослобођења гејева“ организовала је тим поводом протестну шетњу од Гринич Вилиџа (где се хапшење догодило) до Централ Парка. И тако је почело.

Данас, од изворних циљева бунта није остало ништа, а сама манифестација одавно је инструментализована од стране креатора Новог светског поретка (НСП) и служи његовим основним циљевима везаним за борбу против породичних вредности и традиционалног погледа на свет. У том смислу њихов циљ није промоција никаквих права, већ изазивање нестабилности у традиционалним друштвима и срединама. Отуда на челу група и удружења која се наводно боре за права на „различитост“ седе добро обучени и плаћени професионалци који својим налогодавцима одрађују добијене задатке. Јасно се може пратити да се Парада организује на територијама које осваја Нови светски поредак, као ритуални симбол победе над традиционалним вредностима.

Слично је било и у Србији. Покушај организовања прве Параде десио се 2001. године (дакле, одмах поле петооктобарског пуча), али жесток отпор грађана, СПЦ и патриотских организација, онемогућио је њено одржавање, а било је и физичких инцидената када је неколико навијачких група напало је учеснике.

Ово насиље годинама је било инструмент притисака на Србију, мада се у мору разних „битнијих“ услова везаних за хапшења и испоруку хашких оптуженика и политику према Косову није нарочито запажало.

Следећи покушај одржавања параде десио се 2009. године, која је врло значајна за разоткривање правих циљева ове манифестације. Наиме, узевши у обзир безбедносне ризике држава је организаторима недељу дана пре рока заказане Параде, понудила да манифестацију одрже на Ушћу, о чему је говорио тадашњи министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић у емисији „Утисак недеље“. Организатори се на то прво нису изјашњавали да би дан пре почетка скупа, када је држава званично обелоданила ову понуду, они исту глатко одбили нагласивши да им је тамо слаба „видљивост“ и да „скуп сматрају de facto забрањеним“. Реакција Запада био је жесток притисак на Србију, после кога је као природна реакција уследио пораст нетрпељивости грађана према геј популацији у Србији.

Дакле, очигледно је да организатори Параде у Србији имају далеко шире циљеве од права да, рецимо, загрљени са истополним партнером прођу кроз Кнез Михајлову. То сте у Београду могли и за време Тита.

Но, то организаторе Параде у ствари и не интересује. Њихов циљ је центар и ништа друго. Центар као симбол ритуалног демонстрирања владавине НСП над одређеним простором и становништвом. Они добро знају шта и зашто траже, шта ће се десити и који ће од припремљених сценарија применити у датом тренутку! Њима је потребна атмосфера конфликта и они га увек иницирају и подгревају. И увек ће бити криви други, они никада. И када носе транспаренте „Смрт држави“, и када у поворци учествују деца, и када вређају српске монахиње, ОНИ ће бити „жртве“ а МИ „кривци“. То је смисао медијске, политичке и социјалне манипулације коју спроводе. А „конфликт“ је предуслов.

Вучић који и сам користи константан „конфликт“ као методу вршења и одржавања власти, склон је да прихвати и подржи њихову прљаву игру. Отуда ваља очекивати да инцидент са повредом немачког држављанина буде максимално експлоатисан у сврху одржавања геј параде ове године. И то како за застрашивање оних који би да одрже јавне контра-скупове (који ће сигурно бити забрањени), тако и за оправдавање евентуалних репресивних мера које ће полиција применити у случају кршења такве забране. То се већ назире кроз започету медијску кампању, али и неодмерене изјаве званичника, попут оне „да држава МОРА обезбедити одржавање параде“, коју је изрекла министарка Јадранка Јоксимовић.

Ова композиција српских властодржаца већ је показала да нема ни скрупула, ни морала, ни части, и да нема ствари које неће учинити за још мало времена на власти. А њени налогодавци, који журе да Србију згазе пре потпуног усправљања Русије, знају да по питању геј понижења неће имати бољу прилику него што је ова. И зато, ако се још овај пут одбранимо, има наде …

Извор: Корени