Medijska tirada, Nemac i „Parada“

Medijski tretman povrede jednog nemačkog državljanina, pripadnika LGBT populacije, u Beogradu jasno ukazuje na nameru vlasti da ovaj incident iskoristi za pritisak na protivnike gej-parade kako bi ih zaplašila pred održavanje najavljene simbolične šetnje od Vlade do Skupštine. Navodni krivci su ekspresno uhapšeni, a nema sumnje da će i istraga biti brza i jednosmerna, kao i u slučaju Borisa Tatona. Izvesno je da će i kvalifikacija dela biti najateža moguća po počinioca, a takva će biti i kazna. Jer, to neće biti kazna počiniocu nasilja, kakvih se svakog dana dogodi na desetine u Srbiji, već poruka svima koji se protive silovanju Srbije od male grupe ljudi degenerisane svesti.

U tom usmerenom vazalskom jednoumlju koje će se sručiti na sve građane Srbije, uz odgovarajuću medijsku harangu, realno je očekivati da pravi krivci za traume koje Srbija preživljava svaki put kada se plaćenim gej lobistima prohte, ili naloži, da traže svoju simboličnu šetnju, prođu ne samo nekažnjeno nego i neopaženo. Zato će ovaj tekst ukazati na par bitnih činjenica.

Pre svega, za one koji ne znaju, održavanje Parade kao manifestacije znak je sećanja na tzv. „Stounvolsku pobunu“ koja se odigrala krajem juna 1969. godine u Njujorku, kada se grupa lica koja je prodavala svoje telo pobunila protiv policijske racije i maltretiranja. Naredne, 1970. godine organizacija „Front oslobođenja gejeva“ organizovala je tim povodom protestnu šetnju od Grinič Vilidža (gde se hapšenje dogodilo) do Central Parka. I tako je počelo.

Danas, od izvornih ciljeva bunta nije ostalo ništa, a sama manifestacija odavno je instrumentalizovana od strane kreatora Novog svetskog poretka (NSP) i služi njegovim osnovnim ciljevima vezanim za borbu protiv porodičnih vrednosti i tradicionalnog pogleda na svet. U tom smislu njihov cilj nije promocija nikakvih prava, već izazivanje nestabilnosti u tradicionalnim društvima i sredinama. Otuda na čelu grupa i udruženja koja se navodno bore za prava na „različitost“ sede dobro obučeni i plaćeni profesionalci koji svojim nalogodavcima odrađuju dobijene zadatke. Jasno se može pratiti da se Parada organizuje na teritorijama koje osvaja Novi svetski poredak, kao ritualni simbol pobede nad tradicionalnim vrednostima.

Slično je bilo i u Srbiji. Pokušaj organizovanja prve Parade desio se 2001. godine (dakle, odmah pole petooktobarskog puča), ali žestok otpor građana, SPC i patriotskih organizacija, onemogućio je njeno održavanje, a bilo je i fizičkih incidenata kada je nekoliko navijačkih grupa napalo je učesnike.

Ovo nasilje godinama je bilo instrument pritisaka na Srbiju, mada se u moru raznih „bitnijih“ uslova vezanih za hapšenja i isporuku haških optuženika i politiku prema Kosovu nije naročito zapažalo.

Sledeći pokušaj održavanja parade desio se 2009. godine, koja je vrlo značajna za razotkrivanje pravih ciljeva ove manifestacije. Naime, uzevši u obzir bezbednosne rizike država je organizatorima nedelju dana pre roka zakazane Parade, ponudila da manifestaciju održe na Ušću, o čemu je govorio tadašnji ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić u emisiji „Utisak nedelje“. Organizatori se na to prvo nisu izjašnjavali da bi dan pre početka skupa, kada je država zvanično obelodanila ovu ponudu, oni istu glatko odbili naglasivši da im je tamo slaba „vidljivost“ i da „skup smatraju de facto zabranjenim“. Reakcija Zapada bio je žestok pritisak na Srbiju, posle koga je kao prirodna reakcija usledio porast netrpeljivosti građana prema gej populaciji u Srbiji.

Dakle, očigledno je da organizatori Parade u Srbiji imaju daleko šire ciljeve od prava da, recimo, zagrljeni sa istopolnim partnerom prođu kroz Knez Mihajlovu. To ste u Beogradu mogli i za vreme Tita.

No, to organizatore Parade u stvari i ne interesuje. Njihov cilj je centar i ništa drugo. Centar kao simbol ritualnog demonstriranja vladavine NSP nad određenim prostorom i stanovništvom. Oni dobro znaju šta i zašto traže, šta će se desiti i koji će od pripremljenih scenarija primeniti u datom trenutku! Njima je potrebna atmosfera konflikta i oni ga uvek iniciraju i podgrevaju. I uvek će biti krivi drugi, oni nikada. I kada nose transparente „Smrt državi“, i kada u povorci učestvuju deca, i kada vređaju srpske monahinje, ONI će biti „žrtve“ a MI „krivci“. To je smisao medijske, političke i socijalne manipulacije koju sprovode. A „konflikt“ je preduslov.

Vučić koji i sam koristi konstantan „konflikt“ kao metodu vršenja i održavanja vlasti, sklon je da prihvati i podrži njihovu prljavu igru. Otuda valja očekivati da incident sa povredom nemačkog državljanina bude maksimalno eksploatisan u svrhu održavanja gej parade ove godine. I to kako za zastrašivanje onih koji bi da održe javne kontra-skupove (koji će sigurno biti zabranjeni), tako i za opravdavanje eventualnih represivnih mera koje će policija primeniti u slučaju kršenja takve zabrane. To se već nazire kroz započetu medijsku kampanju, ali i neodmerene izjave zvaničnika, poput one „da država MORA obezbediti održavanje parade“, koju je izrekla ministarka Jadranka Joksimović.

Ova kompozicija srpskih vlastodržaca već je pokazala da nema ni skrupula, ni morala, ni časti, i da nema stvari koje neće učiniti za još malo vremena na vlasti. A njeni nalogodavci, koji žure da Srbiju zgaze pre potpunog uspravljanja Rusije, znaju da po pitanju gej poniženja neće imati bolju priliku nego što je ova. I zato, ako se još ovaj put odbranimo, ima nade …

Izvor: Koreni