Као што је познато, МТБЈ је 6. новембра текуће године одлучио да привремено ослободи Војислава Шешеља. Међутим, околности ове одлуке су такве да оне једнозначно говоре о закулисним мотивима исте. Већ смо говорили о низу тих околности.[1]Сад се испоставило да постоје и друге чињенице које бацају нову светлост на то ослобађање.
Недавно је публиковано писмо председника МТБЈ Теодора Мерона на име генералног секретара УН. У том писму налази се молба СБ УН да продужи пуномоћје судијама Трибунала. Наизглед се Т. Мерон обраћа шефу УН са већ уобичајеном молбом у последњих 5-6 година. Међутим, у овој молби је садржано и нешто што је разликује од свих претходних. Раније је СБ продужавао рок на 6 месеци, потом је максимални рок продужења одређен на годину дана. На годину дана продужена су пуномоћја судијама Резолуцијама СБ УН № 2130 у 2013. години[2]и Резолуцијом СБ УН № 2081 у 2012. години.[3]
У том смислу садашње писмо Т. Мерона изгледа веома необично, јер председник МТБЈ тражи да се продужи пуномоћје судијама… до краја јула 2017. године! Да будемо прецизнији, значи да је Мерон затражио продужење пуномоћја за себе самог и неколицину највернијих себи до средине 2017. године. У односу на друге судије затражен је рок само “до 31. јула 2015. године”. Међутим, овакав потез не би требало никога да збуни по питању Меронове скромности – у приложеном графику разматрања предмета види се да ће све судије за које је затражено само шестомесечно продужење рока њиховог пуномоћја, наставити да учествују у предметима па је због тога продужење њиховог пуномоћја неизбежно.
Поставља се питање – због чега је Мерон одлучио да затвори питање својих пуномоћја као председника МТБЈ? Да ли код њега постоје основе за такав разговор у СБ УН? Очигледно да такве околности код њега не постоје.
Та околност је – “ослобађање” Војислава Шешеља. Ми смо већ скретали пажњу да Војислава Шешеља нису “ослободили” него протерали из затвора. Уосталом и сам Шешељ је тако оценио одлуку МТБЈ. У интервјуу “Правди” он је директно изјавио да су га “избацили из МТБЈ”.[4]
Чудне стране тог “ослобођења” су добро познате: одсуство директно указаних услова таквог ослобађања[5], одсуство сагласности самог ослобођеног, одсуство не само тражења мишљења тужилаштва већ и било какве изјаве тужилаштва по том питању postfactum, потпуно игнорисање гаранција које је дала Србија (Србија се сагласила да прихвати Шешеља само у том случају да се он сагласи са условима које је поставило судско веће – што није било учињено)… Па чак и одсуство питања на конференцији МТБЈ од стране новинара.[6] Све ово указује да одлука о ослобађању Шешеља представља његово истеривање ради решавања сопствених циљева. Ти циљеви су – продужетак пуномоћја судијама МТБЈ као минимум до средине 2017. године.
Да нико не би сумњаво да је то управо тако, сведочи чињеница да је писмо Мерона иако је датумирано на 1. октобар и предато од стране Генералног секретара Савету Безбедности УН 31. октобра, публиковано за јавност тек 11. новембра. Напомињемо да иако је решење о “ослобађању” Шешеља и било донето увече 6. новембра, он је из затвора ослобођен тeк 11. новембра.
Писмо Т. Мерона Генералном секретару УН садржи још једну интересантну информацију. За разлику од графика разматрања предмета које је Мерон представио Генералној скупштини у свом извештају (који је представио пре неколико недеља), сада су представљени сасвим другачији графици. Тако је Мерон Генералној скупштини представљао да ће предмет генерала Ратка Младића бити завршен у јулу 2016. године[7], а СБ он већ саопштава да пресуда неће бити изречена пре марта 2017. године[8]. На тај начин, ми видимо да Т. Мерон са једне стране поново уводи у заблуду међународну заједницу по питању рокова разматрања предмета, а са друге стране постојано продужава те рокове чинећи делатност МТБЈ онаквом каквом он жели да је види, чак се и не обазирући на СБ УН.[9]
[1]Види: Александар МЕЗЈАЈЕВ, «ОСЛОБОЂЕЊЕ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА. Шта је рекао и шта је прећутао судија Нијанг?» // http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/14/oslobodzhene–voiislava–sheshela–shta–ie–rekao–i–shta–ie–prehutao–sudiia–niiang.html и Александар МЕЗЈАЈЕВ, «ОСЛОБОЂЕЊЕ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА. Лицемерје Хашког трибунала» //http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/10/oslobodzhene–voiislava–sheshela.-licemerie–hashkog–tribunala.html
[2] Резолуција 2130 (2013), прихваћена од стране Савета Безбедности ОУН на његовом 7088-ом заседању 18. децембра 2013. године //http://daccess–dds–ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N13/625/34/PDF/N1362534.pdf?OpenElement
[3]Резолуција 2081 (2012), прихваћена од стране Савета Безбедности ОУН на његом 6889-ом заседању 17. децембра 2012. године //http://daccess–dds–ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N12/652/71/PDF/N1265271.pdf?OpenElement
[4]Види званични сајт «Правде» // http://www.pravda.rs/2014/11/21/seselj-mi-smo-tipicna-kolonija-u-kojoj-svako-moze-da-radi-sta-pozeli
[5] Тек 27. новембра трибунал је обелоданио свој прилог о одлуци о привременом ослобађању В. Шешеља у коме су побројани услови његовог ослобађања: обавеза Шешеља да свој пасош преда по доласку у Србију локалним властима. Даље, судско веће се обратило српским властима са захтевом да му не издају нови пасош. Поред тога, Шешељу је прописано да не утиче на сведоке и да се врати у суд када стигне таква одлука. Овде је интересантно приметити да су у односу на В. Шешеља истакнута 4 услова, а у односу владе Србије само једно – не издавати нови пасош. Па и то није захтев него «позив» (trial chamber calls on the authorities of the Republic of Serbia). У вези са већ израженим мишљењем В. Шешеља о томе да се он неће добровољно враћати у Хаг, дошло се до интересантне ситуације: судско веће је ослободило Шешеља не постављајући услове влади Србије о предаји Шешеља у случају његовог одбијања да дође у трибунал. Пуни текст прилога о решењу судског већа о привременом ослобађању В. Шешеља видети на: http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Order/NotIndexable/IT-03-67/MSC8655R2000464345.pdf
[6] О томе да прес-конференције у МТБЈ посећују само сопствени («новчанички») новинари, аутору је познато из личног искуства. Када је он покушао да постави питање, одговорили су му да “ он нема права да задаје питања”. Формално на прес-конференцији у МТБЈ 19. новембра било је постављено једно питање о Шешељу. Међутим, формулација питања и количина (једно) само потврђују да је то учињено ради про-форме, а не ради разјашњења стотине детаља који су повезани са ослобађањем Шешеља. Узгред, формулација питања неименованог новинара више личи на питање које је припремио сам трибунал. («A journalist referred to the provisional release of Vojislav Šešelj without set conditions and asked whether or not the Tribunal, his Trial Chamber or the Serbian authorities would take action regarding his participation in political activities and behaviour since his release. Spalińska reminded that the Trial Chamber has set two conditions on Vojislav Šešelj’s provisional release in the public part of the order: the accused does not contact victims and witnesses and that he returns to the Tribunal on the Chamber’s order. Trial Chamber has the discretion to take any further decision that it deems appropriate in relation to Šešelj ‘s provisional release»). Узгред, хистерични Sense-agency у својим недељним приказима делатности МТБЈ једноставно је проигнорисало одлуку у предмету Шешеља, као да је уопште није ни било. Свако ко је упознат са делатношћу “агенције” зна да је тако нешто могуће само у случају добијања одговарајућег наређења.
[7] Двадесет први годишњи извештај Међународног трибунала за судски гоњена лица одговорна за озбиљно кршење међународног хуманитарног права почињеног на територији бивше Југославије од 1991. године, види странице 9-10 // http://daccess–dds–ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/492/06/PDF/N1449206.pdf?OpenElement
[8] Писмо Председника МТБЈ од 1. октобра 2014. године на име Генералног секретара // http://daccess–dds–ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/621/61/PDF/N1462161.pdf?OpenElement
[9] Напомињемо да је Резолуција СБ ОУН предвиђала да МТБЈ заврши све предмете до 2010. године.
Оставите коментар на Мерон и нове околности о ослобађању Шешеља
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.