Mistični izbori 2014 – Hristos, Srbija, Rusija, Evropa

U ratu ovom koji sećanje briše

Naučite pjesan, to je izbavljenje

Miodrag Pavlović

IZBORI U SRBIJI

U Srbiji će opet biti izbori, na kojima će, po svemu sudeći, ponovo trijumfovati prevara zvana „Druže Brisel, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo“. Opet će nas uveravati da je EU najbolja od svih mogućih svetova, i da „evroatlantske integracije“ nemaju alternativu.

„Mapa puta“ već je zacrtana, i ona neće podrazumevati nikakve boljitke za Srbiju i njene građane. Porazumevaće, međutim, promenu svesti. Sve je to objasnio ugledni srbski etnolog, Dragomir Antonić:“Pročitao sam teze o kojima će se, navodno, u Briselu pregovorati (čuješ – pregovarati). Teze upućuju, a o tome i čelnici vlade neprestano govore, da moramo sopstvenu svest da promenimo, kolektivno i pojedinačno. Pitao sam prijatelje, psihijatre, kako se menja svest. Jedostavno. U pogavljima ili fazama – rekli su mi. Prva faza: zaboravljanje prošlosti. Već urađeno (niko javno ne pominje Kosovo i Metohiju, Kosovsku devojku, Cara Lazara, Miloša Obilića, kombinate, fabrike, termoelektrane, akumulacije…koje je država Srbija izgradila). Drugo poglavlje – ispiranje mozga. U toku. Mediji zdušno rade na tome. Treća i završna faza. Novostvorene laži proglasiti za jedinu istinu. Kako nijedan projekat ne može uspeti u potpunosti,jer uvek ima žilavih pojedinaca, za njegovu doradu i sprovođenje angažuju se nevladine organizacije i organi represije u svojstvu kontrolora. Uzgred, pojedinci koji svesti ni savesti nemaju, promenu neće ni primetiti“(1,70).

Dakle, put Srbije i Srba u EU biće put brisanja svesti. I to pre svega zavetne svesti. Jer, Srbi su narod Kosovskog Zaveta i opredeljenja. A šta to znači u istoriji?

SUŠTINA KOSOVSKOG ZAVETA

Zavet sa Hristom jeste ono što Srbe čini narodom hrišćanskim i narodom evropskim, u najboljoj tradiciji Starog kontinenta: vere jerusalimske, filosofije jelinske i pravne svesti rimske. Taj Zavet znači borbu za Božansku pravdu i istinu, bez obzira na trenutne zemaljske koristi i privide utopija koje se podmeću umesto večnog i neprolaznog. Danas se Srbima nudi da se odreknu Hristove Istine zarad utopije koja se već ruši.

U dane ove, Rusija se opet diže kao pravoslavna država, spremna da brani najdublje hrišćanske vrednosti svoje tradicije i kulture,koja je, u dubinskom smislu, i naša tradicija i kultura. I zato, baš zato, Srbiju kao logorašicu teraju da usiljeno maršira ka EU, što dalje od Rusije i svog identiteta. Ali,to im,naravno, bez obzira na partijske izbore, neće lako poći za rukom. Jer, naši suštinski izbori su mistički.

NE SMEMO ZABORAVITI

Zato, i baš zato, ništa bitno ne smemo zaboraviti. Ove, 2014. godine, navršava se sto godina od kada je, nihilističkim duhom natčoveka opijena, germanska Evropa udarila na Srbiju da je smoždi. (Ta ista, germanska Evropa, ubijala je,1941, po Hitlerovom naređenju, sto Srba za jednog Nemca; ta ista, germanska Evropa, ove, 2014, želi da optuži Srbe za početak Prvog svetskog rata, i traži od nas da, pre no uđemo u EU, „promenimo svest“). Pre sto godina, slovenska pravoslavna Rusija ustala je da brani svoju balkansku hrišćansku sestru. Car Nikolaj je ušao u rat, iako je znao da Rusija nije dovoljno spremna za svetsku vojnu. O tome kolika je bila uloga cara Nikolaja u istorijskoj sudbi srbskoj, govorio je Sveti Nikolaj Žički: “Smemo li mi ikada zaboraviti, da je Ruski Car sa decom svojom i milionima braće svoje pošao u smrt za pravdu srpskog naroda? Smemo li prećutati pred nebom i zemljom, da je naša sloboda i državnost koštala Rusiju više nego nas?/…/Rusi su u naše dane ponovili Kosovsku dramu. Da se Car Nikolaj prilepio k carstvu zemnom, carstvu egoističnih motiva i sitnih računica, on bi, najverovatnije, i danas sedeo na svom prestolu u Petrogradu. Ali on se prilepio k Carstvu Nebesnom, k Carstvu Nebesnih žrtava i Evangelskog morala; zbog toga se lišio glave i on sam i njegova čada, i milioni sabraće njegove. Još jedan Lazar i još jedno Kosovo! Ta nova Kosovska epopeja otkriva novo moralno bogatstvo Slovena. Ako je neko na svetu sposoban i dužan to da razume, to Srbi mogu, i obavezni su da razumeju.“(2,151-152).

KOSOVSKI KRST CARA MUČENIKA

Godine 1896, Draginja Petrović, ugledna hrišćanka iz Beograda, supruga Stanojla Petrovića, prvo aktivnog oficira, a kasnije državnog činovnika, poslala je, uoči krunisanja poslednjeg ruskog cara iz dinastije Romanova, veliki dar Srbije i srpskog roda nasledniku prestola Trećeg Rima. Arhimandrit Platon zapisao je o kakvom je daru reč:“Preko prijatelja svojih, ona je pronašla u južnim našim krajevima, tamo na Kosovu, jednu nekada srpsku, a sada poarnaućenu, staru porodicu, koja je u velikoj tajnosti i stotinama godina čuvala jedan istorijski sveti krst. To je bio krst od Časnoga drveta (Krsta Hristovog), a po predanju nađen odmah po svršenoj Kosovskoj bici baš kod našega kneza Lazara. /…/ Zato, preko rodoljuba, otkupi odmah, od te arnautske familije taj Krst za znatnu sumu novca, da ga našim najboljim kujundžijama, koji umetnički izradiše do savršenstva divan okvir, od srebra i zlata, sa odgovarajućim postoljem.“

Krst je Draginja Petrović, inače ktitorka crkve na Novom groblju u Beogradu,odnela poglavaru Crkve u Srbiji, mitropolitu Mihailu, koji ga svečano osveštao na dan Svetih Konstantina i Jelene, 21. maja 1896, da bi, pošto je deset dana boravio u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde su ga pobožni Srbi celivali, bio poslat na dar mladom imperatoru Nikolaju, na dan njegovog krunisanja. Draginja Petrović mu je krst poslala uz propratno pismo, u kome je, između ostalog, stajalo:“Imajte dobrotu, Veliki Gospodaru Imperatore, svemilostivo primiti ovaj sveti Krst na današnji veliki dan Svetog Krunisanja i miropomazanja Vašeg, od ljubavi Srpkinje Pravoslavne i u ime sviju Srba, koji gaje odanost i ljubav prema Rusiji. Ovaj je Krst (samo drvo) nađen na polju Kosovu,gde je poginuo srpski car, velikomučenik Lazar, braneći svetu veru Pravoslavnu, svoj narod i svoju državu od Agarjana. /…/ I Srbima će sinuti Sunce pravde, pomoću milosti Monarha Ruskog – Prvog Slovenina./…/Padam na kolena pred Prestolom Vašeg Carskog Veličanstva i podnosim ovo Sveto Znamenje iz velike ljubavi prema caru cele Rusije – svagdašnjem zaštitniku Srpskoga Naroda“(3,156-164).

Pod ovim krstom, Car Mučenik krenuo je na svoju Golgotu. Poslednja ikona pred kojom su se Sveti Romanovi molili, u noći između 16. i 17. jula 1918, bila je kopija zavetne ikone Srba – Majke Božje Trojeručice Hilandarske. „Nema mesta za slučajnost u Carstvu Svemogućeg Boga“, rekao je Sveti Jovan  Kronštatski.

KO ĆE POBEDITI NA IZBORIMA U SRBIJI?

Na izborima, onim zavetnim, a ne ovim cirkusko – političkim, pobediće oni koji budu uz Hrista, „Boga slovenskih očajnika“ (otac Justin Popović), „ruskoga Hrista, slavjanskoga Hrista“ (Tin Ujević). Jer, na tim izborima glasaju i naši sveti preci, i to se nikada ne sme zaboraviti. Ruski religiozni filosof Simon Frank u tekstu „Mrtvi ćute“ kaže: „Mrtvi ćute. Njihova bezbrojna armija ne ustaje iz grobova, ne urla na mitinzima, ne piše rezolucije. Pa ipak, ta armija mrtvih je velika politička sila čitavog našeg života, i od njenog glasa zavisi sudbina živih, možda mnogih pokolenja. Za slepe i gluve, za one koji žive samo u ovom trenutku, ne sećajući se prošlosti i ne predviđajući budućnost, za njih mrtvi ne postoje, i pominjanje njihove snage i uticaja za njih je samo besmisleno praznoverno buncanje. Ali oni, koji umeju da vide i čuju, koji su svesni da sadašnjica nije samodovoljna, nije od prošlosti otkinut život sadašnjeg dana, nego prolazni tren žive punote, zasićene prošlošću i bremenite budućnošću, znaju da mrtvi nisu umrli, nego su živi. Kakva god da je njihova sudbina tamo, sa one strane granice ovoga sveta, oni žive u našim dušama, u podsvesnim dubinama velike, nadlične narodne duše… Njihove duše jasno govore o jednom – o Otadžbini, o zaštiti države, o časti i dostojanstvu zemlje, o lepoti podviga i sramoti izdaje. U toj dubini narodnog duha oni se nemo bune protiv izdaja sa predumišljajem i bez predumišljaja, protiv demokratizovanog maroderstva, protiv nesavesnog pirovanja na njihovim grobovima, protiv razgrabljenja rodne zemlje, okupane njihovom krvlju. Ali naša dužnost je – pažljivo osluškivati tajanstveni, čas dobronamerni, čas strahoviti smisao njihovog ćutanja“.

Preci će nam suditi. I potpisniku ovih redova, i svakom čitaocu, i svakom Srbinu pod kapom nebeskom, bez obzira da li je on pokušao da pobegne od Srbstva i da se sakrije u mišju rupu „evroatlantskih integracija“… Niko se ne može sakriti od predaka koji su nam predali Zavet.

A da bismo na tom Sudu Božjem bili s desne strane Pravednog Sudije, uznastojmo da se vratimo Kosovskom Zavetu, koji je utemeljio Sveti Sava, uvenčao Knez Lazar, a pre sto godina zapečatio, krvlju svojom i dece svoje, ruski car Mučenik Nikolaj Drugi Romanov!

__________________________________

NAPOMENE:

1. Dragomir Antonić:Menjajte svest – po fazama ili poglavljima, kako vam volja, „Pečat“, 303/ 2014.

2. Sveti vladika Nikolaj: Tri srpska mučenika:Dimitrije, Draža i Milan, Lio, Gornji Milanovac, 2014.

3.Ksenija Končarević:Kosovski krst Cara Mučenika, u zborniku:Nebeska Srbija/ Primeri pobožnosti kod Srba – kako su Srbi služili Hristu? Manastir Svetog arhiđakona Stefana, Slanci, 2012.

4. Carstvo Božije i carstvo praznine/ Pravoslavlje i Nju Ejdž, Svetigora, Cetinje, 2000, str. 428-429

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Mistični izbori 2014 – Hristos, Srbija, Rusija, Evropa