Може ли Трамп издржати у релаксацији односа са Русијом

Један од разлога зашто је Доналд Трамп председник је тај што је прочитао земљу и свет боље од својих ривала. Видео је растућу моћ америчког национализма у САД и етнонационализма у Европи. Подржао је Брегзит.

Док је наш двопартијски естаблишмент обожавао разноликост, Трамп је видео да Средња Америка одбија демографску промену, коју доноси инвазија из земаља Трећег света, и обећао је да ће je обуздати. Док су се наши корпоративисти клањали у храму глобалне економије, Трамп је видео жртву средње класе. Заборављени Американци из Пенсилваније, Охаја, Мичигена и Висконсина одговорили су на његов позив. Док су нас председници Буш млађи и Обама увалили у Авганистан, Ирак, Либију, Јемен и Сирију, Трамп је видео да његови земљаци желе да се ратосиљају бескрајних ратова и почну Америку да стављају на прво место.

Изнео је нову спољну политику. Без обзира на Мита Ромнија, Путинова Русија није „наш највећи геополитички непријатељ“, поручио је Трамп. Штавише, 67-годишња НАТО алијанса, која нас обавезује да ратујемо како бисмо одбранили двадесетак земаља, од којих ниједна не издваја за одбрану исти проценат средстава као ми – јесте „застарела“. Многе од тих земаља паразитирају на наш рачун, рекао је Трамп и изразио наду да ће сарађивати са Русијом против наших стварних непријатеља – Ал Каиде и Исламске државе.

За такву агенду су Американци гласали. Али оно што доводи под сумњу Трампову могућност да се држи ових обећања је величина и заразно -ширење антитрамповских снага у овом граду (Вашингтону). Гледајте на његов план приближавања Русији као на покушаје Ајзенхауера, Џона Кенедија, Никсона и Регана, који су у Хладном рату покушавали да воде исту политику према далеко опаснијем Совјетском царству.

Америчке елите још увек хвале Рузвелта (FDR) због удруживања са једним од највећих масовних убица у историји Стаљином како би победио Хитлера. Још увек аплаудирају Никсону због одласка у Кину како би се зближио са највећим масовним убицом 20. века Мао Цедунгом. Ипак, Трампу се не дозвољава да оствари партнерски однос са Путином, чији највећи злочин је мирно преузимање Крима, који је припадао Русији од 18. века.

Антипутиновска параноја овде је запрепашћујућа. Тврдње да је Путин убица или разбојник КГБ део су свакодневног бунцања Џона Мекејна. На Минхенској конференцији прошлог викенда, сенатор Линдзи Грејем обећао је „да ће 2017. за конгрес бити година шутирања Русије у задњицу“. Толико о дипломатским манирима.

Али како ће председник Трамп пронаћи modus vivendi са ривалском великом силом, кад га у томе ометају и лидери његове сопствене партије? Што се тиче мејнстрим медија, они су се намерачили да униште Трампа, а штап којим намеравају да га дотуку је следећи наратив:

„Трамп је сибирски кандидат, креатура Путина и Кремља. Његове везе са Русијом су старе и дубоке. Русија је хаковала сервер демократа и компјутер шефа Клинтонкине кампање Џона Подесте да би помогла Трампу, а тако је и Викиликс током кампање добио мејлове о америчком народу. Трампови људи су потајно сарађивали са руским агентима“.

Верујући да је Путин наместио да Хилари Клинтон не постане председница, демократе настоје да се освете Путину и Трампу. Епидемија русофобије ствара климу у којој је готово немогуће тежити нормализацији односа. И, заиста, реагујући на константне оптужбе да су Путинове пудлице, Бела кућа као да заоштрава став према Русији.

Отуд америчке трупе упућене у Пољску, Бугарску и Румунију; НАТО трупе послате у балтичке државе и оштре поруке Беле куће о потреби да Русија врати Крим Украјини. Читамо о руским шпијунским бродовима при нашим обалама, руским авионима који прелећу америчке ратне бродове у Црном мору и руском распоређивању ракета, које су забрањене споразумом о контроли наоружања из 1987. године. Америчка подморница класе Охајо управо је на обали Пацифика тестирала четири „трајдент“ пројектила, који носе термонуклеарне бојеве главе.

Било каква нада да ће бити постигнут договор о примирју на истоку Украјине, укидању санкција и повратку Русије у Европу као да бледи из дана у дан. Руси који су у Трамповом избору видели наду сада су очигледно разочарани и очајни. Ако одбацимо боље односе са Русијом, поставља се питање куда нас води ова ратоборност?

Русија неће одустати од Крима. Не само да Путин неће то да уради; руски народ би га се одрекао уколико би се одлучио на тај корак. Шта је онда крајњи циљ накострешеног белтвејског непријатељства према Путину и Русији и гомилања америчких/НАТО трупа на Балтику и у региону Црног мора? Да ли је нови хладни рат са Русијом сада прихваћена и прихватљива реалност? Где су гласови Трампових саветника који ће му рећи да се држи чврсто пред таласом русофобије и постигне споразум са руским председником?

Други хладни рат против Русије, сатеране уза зид, можда неће имати тако срећан крај као први.

Превод – Александар Вујовић

Извор: Сајт аутора