Напад на Србе у Мушотишту

Недељу дана пре празника Успења Пресвете Богородице, кабинет такозваног заменика косовског премијера организовао је чишћење терена око цркве посвећене Богородици Одигитрији у Мушутишту код Суве Реке. Чим су радници отишли, у селу је постављен билборд облепљен сликама запаљених кућа у сукобима 1999. године на коме пише: „Ово су локални Срби у Мушутишту оставили након што су отишли“.

Бранимир Стојановић, „заменик косовског премијера” је поводом постављања билборда организовао конференцију за штампу и рекао да је то подстицање расне и верске мржње, немира и нетолеранције. На ове речи потпредседника „косовске владе” портпарол полиције у Призрену Хазир Бериша рекао је да полиција није пронашла елементе за кривично дело и да постављање билборда представља изражавање слободне воље грађана, што није забрањено.

Неколико дана након тога, три аутобуса са око 150 расељених Срба из Мушутишта, након више од четири сата чекања због протеста Албанаца, нису успели да обиђу поменуту цркву. Локални Албанци, који су блокирали пут, сукобили су се са косовском полицијом. Демонстранти су каменицама гађали припаднике косовске полиције и неколико њих је ухапшено.

Да ли је разлог окупљања Албанаца у Мушутишту оно што се десило током сукоба 1999. године? Постављањем билборда јасно су поручили да ће се овај пут иза тога сакрити.

ПРЕДСТАВА ЗА ЗАСТРАШИВАЊЕ СРБА

Срби из осталих делова Косова и Метохије су у Суву Реку и Мушутиште одлазили уз велики ризик много пре бомбардовања. У каквом су екстремистичком окружењу Срби из овог краја живели најбоље сведочи пример манастира Свете Тројице, који је често био одсечен од остатка света управо због деловања екстремиста. Мати игуманија Иларија пушком је бранила манастир и сестринство. У њему је била од 1966. до 1992. године и преживљавала је све и свашта. Након ње борбу је наставила мати игуманија Катарина, која је 1999. године била приморана да са сестринством напусти манастир. Никада виновници напада на манастир и сестринство нису изведени пред суд, ни пре ни после 1999. године. Деценијама су кидисали на десетак немоћних жена у мананстиру, па терор над осталим Србима можете само да замислите. Албанци су након доласка Кфора запалили село Мушутиште заједно са црквом Богородице Одигитрије из 1315. године, затим и вековима стар манастир са храмом Свете Тројице.

Зато све ово што се за викенд дешавало у Мушoтишту није ништа друго него представа која је за циљ имала застрашивање Срба који желе да се врате у општину Сува Река или било где на Косову и Метохији. Још једном су показали да могу да раде шта хоће и да их нико за то неће казнити или бар позвати на одговорност.

Сама чињеница да полиција није уклонила билборд и да је својом изјавом индиректно подржала његово постављање значила је да ће Срби за Велику Госпојину доживети непријатности. Они који би требало да чувају јавни ред у старту су тотално заказали и како веровати у искреност те полиције да је све учинила да направи пролаз расељенима да обиђу цркву и своја имања и да, забога, у томе није успела.

Последњи протести у Мушутишту, као и они у Ђаковици ранијих година, потврђују да инстутуције на Косову и Метохији не постоје, од полиције па даље ка врху. Демонстранти на улицама и представници власти – колико год се крили иза одглумљених осуда – раде за исту ствар.

Србе из Мушутишта и Ђаковице везује једна чињеница због које заслужују највеће поштовање – они своја имања не продају. Део њихове имовине је узурпиран, отет, и њихов повратак значио би и враћање великих и плодних имања – поготово када је реч о Мушутишту – правим власницима. То је још један од разлога зашто Албанци не желе да се Срби врате, па изводе представе по улици где са полицијом глуме лоше и добре момке.

ТЕРОР ЈЕ НАША СУДБИНА

Смисао постојања „државе Косово” свео се само на то како и на који начин отерати све Србе одавде и отети им све што им припада. Тако је било пре сто година, тако је и данас. Ту од проглашења независности једино постижу напредак. На свим осталим пољима не мрдају са мртве тачке.

Представници Срба у Приштини осудили су дешавања у Мушутишту, Канцеларија Европске уније у Приштини се опет забринула, Тачи је дао неку смушену изјаву да свако има право на повратак без јасне осуде, а „амерички амбасадор” на Косову је на свом Твитер налогу написао да „оштро осуђује употребу насиља против полиције” и да „би Косово требало да буде безбедно за све који поштују своје верске обичаје”.

Што се Албанаца тиче, ту је све јасно – не желе нас и тачка. Што се ЕУ тиче – ако не цркну од силне бриге за нама – наставиће да им дозвољавају да нас тероришу, јер добро знају да је повремено некажњено насиље над Србима сасвим довољно Албанцима да буду мирни, да мисле да имају државу – тако они њих хране. Што се тиче Американаца и Тачија, веровати да на Косову и Метохији може нешто да се деси без њиховог знања равно је веровању да се планета на којој живимо не зове Земља. Њихове недефинисане изјаве након свега што се десило то потврђују. То једноставно нису изјаве пред којима ће Албанци да устукну, и зато Срби мисле да су и оне део представе.

Они несрећни Срби у институцијама у Приштини неће понудити оставке на своје функције у „држави” у којој служе само као украс, као неко ко својим присуством даје пуни легитимитет свему што се на Космету дешава. Заједница српских општина, за коју толико навијају, не обухвата Мушутиште, не обухвата комплетну Метохију, а тамо је терор најјачи. Албанци смишљено сеју страх и, ако се овако настави, Срба у Метохији неће бити, а они ће отети српску земљу.

Док су политичари давали изјаве, Србе у аутобисима нико није ништа питао. Како је њима било док су сатима седели надомак својих кућа? Неприкосновено право на личну имовину, које је законом заштићено свуда у свету, за њих не важи. Седећи у загушљивим аутобусима, исцрпљени од пута, о томе су размишљали. Осећали су се као грађани другог реда без основних људских права и без права на слободу кретања. Што је најгоре, тако обесправљени, препуштени су сами себи јер, ако до повратка и дође, живеће у страху, незаштићени од такозваних косовских институција, своје државе Србије, од света уопште, и све ће бити исто као пре прогона. Трпеће терор истих људи и бојаће се да ће у тој патњи, зарад неких виших циљева светских моћника, опет они бити проглашени кривим.

Не боје се само Срби из Мушутишта тога, тога се бојимо сви ми што смо остали овде да живимо.

Извор: Нови Стандард