NATO i Vojska Srbije – ko koga kontroliše i pregleda

Pre desetak dana je poslovično obaveštenim srpskim novinarima i vojnim analitičarima, namerno ili ne, promakla jedna veoma interesantna vest koja je obeležila vrlo značajnu, dvodnevnu aktivnost u Ministarstvu odbrane R. Srbije.

O čemu se radilo?

U posetu navedenom Ministarstvu (pa tako i Vojsci Srbije) doputovala je visoka delagacija NATO saveza predvođena gospodinom Frenkom Bolandom[1], pomoćnikom generalnog sekretara Alijanse na poziciji šefa Direktorata za planiranje snaga NATO i još po nešto, nama tako blisko i poznato.

Poseta je na sajtu Ministarstva odbrane[2] skromno opisana kao: „bilateralni razgovori sa predstavnicima NATO, radi usaglašavanja nacrta PARP (Proces pregleda i planova) procene 2015. za Srbiju održani su u Domu Garde 12. i 13. februara, u organizaciji Uprave za strategijsko planiranje Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane.“

Da li su to bili „bilateralni razgovori“ kako se navodi u saopštenju ili nešto sasvim drugo? Vredi li da o tome bude upoznata šira srpska javnost, tim pre što se u minulom periodu „bije“ bitka“ o zaštiti vojnih i državnih tajni, a sve u sklopu, podrazumeva se, „jačanja“ Vojske Srbije i sistema odbrane u celini?

Za onoga ko se barem malo razume u vojnu problematiku a pritom je bio deo „reformskih“ procesa koji se ne prekidaju, evo, punih 15 godina, i ko bar letimično prati NATO savez i njihovu „miroljubivu“ politiku i delanje, dileme nema – bila je to redovna, klasična kontrola i inspekcija stanja našeg sistema odbrane i u sklopu toga najvažnijeg podsistema koji nazivamo (još uvek) Vojska Srbije.

Šta se radi prilikom takvih obilazaka (najmanje dva puta godišnje na tom nivou, ukoliko se ne varam) koje Ministarstvo odbrane R. Srbije ciljano kvalifikuje kao „bilateralni razgovori“ u prvom paragrafu svog saopštenja, a u trećem se delimično dopunjuje, evo i kako: „na sastanku je usaglašen predlog teksta nacrta Procene PARP 2015. za Srbiju koji će u martu biti predstavljen zemljama članicama NATO i Partnerstva za mir u Briselu, na multilateralnim konsultacijama.“?

Takvi obilasci su, kako već naglasismo, klasična inspekcija i kontrola stanja u sistemu odbrane, kao i neposredni uvid u ono što je planirano i dogovoreno ne samo članstvom u „Partnerstvu za mir“ kao takvom, već i kroz konkretne (pod)programe od kojih su najvažniji:

• Individualni program partnerstva i saradnje (Individual Partnership and Cooperation Programme, IPCP).
• Program za izgradnju integriteta (Building Integrity Programme); prvobitno to je bio Akcioni plan partnerstva za izgradnju institucija odbrane (the Partnership Action Plan on Defence Institution Building, PAP-DIB).
• Učešće u radu Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva (EARMS), Političkog partnerskog komiteta (RRS), u Konferenciji nacionalnih direktora za naoružanje (CNAD), u Komitetu za kodifikaciju (AS/135).
• Koncept operativnih sposobnosti (Operational Capabilities Concept, OCC).
• Inicijativa za uspostavljanje Grupe za reformu odbrane (eng. Defence Reform Group, DRG) – specifičan program namenjen isključivo Srbiji.
• Program za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane (Defence Education Enhancement Programme – DEEP).
• Individualni akcioni plan partnerstva (eng. Individual Partnership Action Plan, IPAP) uspostavljen je na samitu NATO u Pragu 2002.godine i predstavlja intenzivni oblik institucionalne saradnje sa NATO; poslednji korak pred učlanjenje u NATO, u koji smo upravo ušli 15. januara o.g. kada je to Savet NATO odobrio.

Nema šta, „inspirativni“ programi, vojna „nauka“ u malom, perspektiva koja se samo poželeti može i sve to o trošku, a koga bi drugo nego budžetskih obveznika Srbije, od kojih ogromna većina nema pojma šta to plaća i čemu mu to koristi (odnosno šteti).

Da vidimo šta je PARP prema zvaničnom tumačenju još iz vremena kada smo primljeni u PzM:

„Proces Planiranja i pregleda (Planning and Review Process, PARP) je osnovni mehanizam Programa „Partnerstvo za mir“ kroz koji deklarisane jedinice dostižu interoperabilnost sa jedinicama država koje implementiraju opšteprihvaćene standarde Savezničke komande za operacije, kao i dalji razvoj operativnih i funkcionalnih sposobnosti za izvršavanje zadataka.

Proces je gotovo identičan procesu planiranja snaga u NATO.“

Iako se može steći utisak  da se PARP odnosi samo na „deklarisane jedinice (Vojske Srbije) koje dostižu interoperabilnost“ sa jedinicama NATO, stvarno stanje je da kompletan sistem odbrane, pa tako i sve jedinice Vojske, podležu merama iz tog Programa, čija je osnovna odrednica „planiranje i pregled“, a to samo za sebe, složićemo se, sve govori.

Šta se to „planira i pregleda“?

Sve ono što čini jednu vojsku kao takvu u NATO vremenima, i to je :

(1) politika odbrane,

(2) stanje ljudskih i materijalnih resursa,

(3) organizacijsko-formacijske promene u kontrolisanom periodu (ukoliko ih je bilo, ali, strogo  prema odobrenju Savezničke komande NATO za operacije),

(4) „demokratska i civilna kontrola“ nad bezbednosno-obaveštajnim aparatom,

(5) stanje logistike i druga pitanja.

Dakle, od brojnog stanja ljudstva do „poslednjeg metka i projektila“.

Na koji način se aktivnost realizuje?

Referisanjem onoga ko je, uslovno, potčinjen i podređen. U ovom slučaju jasno je ko kome rukovodi i određuje standarde i pravila ponašanja. Baš kao što je jasno ko se tu i na šta obavezao. U vezi sa tim da podsetimo – nije NATO savez prihvatao naše standarde i procedure, tojest, politiku odbrane, način finansiranja, organizaciju i posebno ne nekadašnju dokazanu strategiju, operatiku i taktiku, već je sve upravo obrunuto. Mi smo njima, po njihovim pravilima, legli na rudu, a sve ono što nas je krasilo preko 150 godina potpuno eliminisali. I to doslovno i upravo tako.

A evo i sastava učesnika skupa prema saopštenju Ministarstva odbrane: „u razgovorima su učestvovali, pored predstavnika Direktorata za planiranje snaga NATO, predstavnici NATO Kancelarije za vezu u Beogradu i predstavnici organizacionih celina Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Delegaciju NATO predvodio je Frenk Boland.“

Dakle, svi koji je trebalo da budu prisutni a nešto znače, našli su u Topčideru (i kojekude po vojnim objektima) i dali svoj doprinos konstruktivnoj „raspravi“.

Svakako treba naglasiti učešće, pored visokih gostiju iz Monsa, pripadnika NATO kancelarije za vezu (NATO Military Liaison Office, MLO), koja je smeštena usred Ministarstva odbrane. Treba i njih „prekontrolisati“ i dati im usmerenja i nova uputstva za tekuću 2015.godinu. Bez obzira što ih predvodi, koliko mi je poznato po drugi put u svojoj karijeri, prekaljeni NATO brigadni general, Italijan, Lucio Bata (Brigadier General, Lucio Batta).

Naravno, ovo drugo je šala – „NATO vojna kancelarija za vezu“ je glavna operativna poluga tog saveza u Srbiji, koju čine odabrani pripadnici Alijanse i oni, za razliku od gospodina Frenka Bolanda i pratećeg aparata koji dođu par puta godišnje, svakodnevno kontrolišu i pregledaju baš sve u našem sistemu odbrane, sa težištem na Vojsci Srbije. Toliko kvalitetno i temeljno da im ne može promaći (čak i da hoće) ništa od onoga što je bitno za njihovu matičnu kuću.

A nije im ni teško. Nalaze se na istom spratu gde i ministar odbrane sa svojim Kabinetom i Sekretarijatom.

I, na kraju, pitanja i dileme koje se sasvim logično nameću.

1.- O kojoj mi vojnoj neutralnosti neprekidno govorimo i pišemo ukoliko smo usvojili NATO standarde i procedure i sistem planiranja i pregleda (kontrole) onako kako je predviđeno za Savezničku komandu Alijanse i za sve članice?

2.- Kad nas već oni tako kontrolišu i o nama brinu, a što ne bi mogli i ostali, recimo Ruska federacija, Brazil, Argentina, Venecuela, Saudijska Arabija…?

3.- Šta ćemo raditi, a tu mislim pre svega na našu „interoperabilnu“ i „modernizovanu“ Vojsku koja se redovno kontroliše i pregleda, zar ne, ukoliko krene ozbiljniji (i sve izgledniji) sukob NATO-a i Rusije? Na koju ćemo stranu i da li im je to velikodušno saopštio Frenk Boland ili Lucio Bata?

4.- Hoće li nam NATO „pomoći“ (onako kao je to činio 2004. i 2008. na KosMetu) u nekom nastupajućem periodu, recimo, kada se od ovih stotinak hiljada „izbeglih“ i „eruofanatizovanih“ Šiptara, bar polovina planski (onako kako su i upućeni) vrati u Srbiju kao „matičnu“ zemlju, čije pasoše i druga dokumenta „uredno“ koriste? I počne da deluje iznutra, na jugu, stvarajući uslove i „izolujući teren“ za oružane snage „Kosova“ – ili smo ubeđeni da je tako nešto nemoguće?

Dakle, pitanja i dileme bez odgovora imajući u vidu ko nam i kako vlada zemljom, sve i da zaboravimo 99-tu i desetine milijardi dolara ratne štete (bez ljudskih života) koju nam je NATO pričinio i koju smo, velikodušno, onako kako to samo Srbi znaju, oprostili.

Da, na samom kraju, da ne zaboravimo – zbog kojih to vojnih i državnih tajni (do sada neotkrivenih) „lomimo koplja“ i do kada ćemo to činiti, praveći se da ne vidimo ono što nam je ispred očiju? Biće da te tajne krijemo od vlastitog naroda. Onako kako je i sve ostalo tajna u ovoj mučenoj zemlji.

______________________________

UPUTNICE

[1] Frank Boland – Director of Force Planning, NATO Defence Policy and Planning Directorate Economics and Security Committee and Defence and Security Committee meeting.

– od 1975.godine u Oružanim snagama V.Britanije; od 1992.godine neprekidno na službi u NATO, na visokim funkcijama; odgovoran za program „Partnerstvo za mir“.

[2] http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7828

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na NATO i Vojska Srbije – ko koga kontroliše i pregleda