NATO jasle i budući „serdar“

Kako vidljivo napreduju koraci ka utapanju vojske Srbije u južno krilo NATO pakta, tako u Srbiji  učestaju  razne godišnjice i proslave nekadašnjih vojnih učilišta iz vremena „bratstva-jedinstva svih naših naroda i narodnosti“, iako je velik deo tih bivših pitomaca baš rado pucao na Srbe koji su branili zajedničku državu u građanskom ratu, nametnutom  u režiji NATO planera.  

Staro geslo natoovskih savetnika – „što ne ide puškom, ide dolarom“ – prepoznatljivo je kao propagandna, destruktivna kampanja „tradicije“ okupljanja  nekadašnjih polaznika brojnih vojnih škola i akademija u zajedničkoj državi, dok britanski savetnici „faktora stabilnosti u regionu“ makazama „uspešne reforme“ kroje tesne gaće, ostacima nekadašnje vojske! 

Sve sa porukom, nije nam  ni trebao taj agresorski velikosrpski  rat  protiv miroljubive Hrvatske i BiH, a naročito ne „ugnjetačko nasilno proterivanje milion uplašenih Šiptara“,  pa su čike iz NATO-a  morale da intervenišu bombama (sa osiromašenim uranijumom), u „humanitarnoj“ operaciji! 

O  tome  uporno  kazuje penzionisani general Lagoje NATOVAC (ime mu dadoše  nekadašnje kolege – branioci Otadžbine) koji je uspeo  da u tri Otadžbine (jedna zajednička, jedna po rođenju, te sužena zajednička ) ne stekne  ratno, ali stekne  zavidno „civilno iskustvo“, da bez NATO  kišobrana nema svetle budućnosti (barem za takve kao što je on sam!).

Knjigu za knjigom  uporno piše, da nekako ubedi tvrdoglave Srbe da se pameti dozovu i NATO-u najzad priklone.

Najnoviju knjigu, na sva usta promovišu mu prvoperjanice drugosrbijanske, i babe-soroševke,  ističući ga kao  mudrog, „nezavisnog“, objektivnog učesnika, nezaobilaznog svedoka, samo još  za orden  da ga predlože (verovatno legije besčasti)!

Tvrdi Lagoje  da nema vojske bez para i ideologije, a to nam mili NATO svakako nudi.

Para će za njihov AVL (aktivna vojna lica) uvek biti, za ideologiju se već brinu izabrani koji će voditi srpsku poslušničku bratiju u uspešne „međunarodne misije demokratizovanja“ neposlušnika koji ne daju svoju Otadžbinu, ne želeći pritom da budu usrećeni kao Srbi, u poslednjoj deceniji prošlog veka!

Još  samo  da Lagoje  rastumači tu ideologiju, kao uspešni ponavljač koji je već  apsolvirao medijsko prepariranje Srba koji se u građanskom ratu ritnuše ko durljivo konjče, razbiše pritom laž o „bratstvu-jedinstvu“ koje se sada zove „svetla budućnost regiona Zapadni Balkan“, dok ga mila hrvatska NATO plavušica ne preimenuje u južno krilo (termin u štabskim dopisima).

Bravar  Broz, znao je koliko Srbi vole svoju vojsku i cene oficirski poziv, kao podoficir KuK armade u Velikom ratu, bežao  je pred  srpskom uniformom i četnicima naročito.

Da potsetimo, umni i dalekovidi knjaz Mihajlo doneo je zakon o narodnoj vojsci u vreme sveukupne oskudice, ali mu atentatori osujetiše dalekovide smele planove, za njen razvoj.

Milan Obrenović IV, iako je kao državnik u svojoj samovolji mnoge greške  načinio, ustrojio je stajaću vojsku i slao oficire na usavršavanje u poznate vojne škole, da služe potom svoj narod i Otadžbinu, a ne da tuđe narode ugnjetavaju!

Oslobodilački balkanski ratovi i Veliki rat, pokazaše koliko je to bio dalekovid potez, i nastade spontana izreka u narodu – bez vojske nema države!

Iako je Srbe mrzeo, kao oktroisani upravnik Jugoslavije, bravar Broz koristio je sva iskustva u učvršćenju svoje vlasti, te je sistem vojnog školstva bio na zavidnom nivou, u nameri da se stvori poslušnička, ideološki zadojena profesionalna kasta.

U izazvanom sukobu sa Sovjetskim savezom, morao je bravar da savlada i bratska osećanja i pravoslavne viševekovne veze SRBA i RUSA, zato se znatan deo školovanja tih budućih oficira posveti ideološkoj izgradnji poslušnika „naše“ partije, koju RUSI baš mrze.

Onako uzgred, pominjala se i Otadžbina i narod koje treba braniti, ali najpre najmiliji sin svih „naših naroda i narodnosti“, pa potom Partija naša čelična, koja vodi taj narod.

Kako je vreme odmicalo, a jačala autokratska vlast bravara Broza i izabranih drugova, tako je vidljivo jačala potreba za kupovinom odanosti.

Izrastanje oficirskog kora u nadnacionalnu povlaštenu klasu, koja pripada partiji i bravaru, nagrađivano je benefitima u izboru stana po ličnoj želji kada se odlazi u penziju, vojna odmarališta i zimovališta, vojne bolnice, vojno-trgovačka preduzeća kao diskonti robe, povoljni krediti za kupovinu prvog nameštaja, postali su nešto što se podrazumeva uz nošenje uniforme.

Disproporcija između civilnog života i ustrojstva koje funkcioniše po naredbi, uticala je da deo oficira Srba svesno nije žele da vidi elemente antisrpskog političkog ustrojstva, koje su oličavale dve autonomne pokrajine samo u Srbiji, kao bukagije i zli nadzornici, koji odgovaraju samo bravaru.

Partijsko dogmatsko geslo „slaba Srbija, jaka Jugoslavija“ imalo je tako izabranog čuvara,   to beše upravo JNA, u čijem su sastavu SRBI bili znatna komponenta koja je čini.

Kada se po bravarovoj zamisli formira TO kao nekakva republička armija, nastade nakaradnost koja se zove dvostarešinstvo!

Republički štabovi TO, odgovarali su generalštabu JNA kao usko specijalizovanoj instituciji oružane sile, ali i republičkim partijskim rukovodstvima, kao svojim prioritetno nadređenim.

Počelo je odmah da se ispoljava štetno partijsko separatističko gazdovanje svojom vojnom silom, razlike među republikama bile su vidljive i običnom čoveku, ali kritika nije smela da se uputi dok je bravar bio živ!

Sećanje na njegovo ostrvo živelo je u svesti naroda, sudbina onih koji su ispoljili svoj stav u izazvanom sukobu sa Sovjetskim savezom, bez obzira na veličinu njihovog doprinosa i uloge u antifašističkoj borbi, bilo je vidljiva  opomena.

Posle biološkog odlaska bravara, izmišljena je još jedna nakaradnost, kolektivni vrhovni komandant, kako se naziva tadašnje predsedništvo SFRJ.

Namere NATO-a za rasturanje te zajedničke države i pribavljeni konkretni planovi, uticali su na deo vojnog vrha da pokuša da ispravi višedecenijske partijsko-separatističke odluke, vršeći  pripreme za očuvanje zajedničke države.

Reakcija Slovenije, koja je najdalje odmakla u separatističkim pripremama bila je burna, kampanja antiarmijskog raspoloženja uzela je širokog maha, nisu nimalo zaostajali ni Hrvati ali to izazva otpor SRBA kao naroda u svojoj zemlji, koji pamti hrvatski genocid, te nikako ne želi  novu samostalnu Hrvatsku.

Kada poče otvorena „demokratska preobrazba“ zajedničke države, nađe se JNA na združenom udaru, koji nije bio obuhvaćen planovima odbrane.

Mit o moći i snazi istopio se kao sladoled, jer svaku narodnu vojsku čine oružje, ljudi i moral, ali ne i partijska ideologija, naročito  ona koja je protiv interesa naroda!

Zbunjenost, apatija, rezigniranost, bes i gnev, ispoljili su se kod većine srpskih oficira i onih iskrenih antifašista koji su kao AVL želeli da očuvaju zajedničku državu, koju razaraju neofašističke hrvatske, muslimanske i šiptarske terorističke formacije.

Naglo skidanje posranih  ideoloških gaća, mnogim poslušnicima bilo je bolno, ali je surova stvarnost nemilosrdno razbila sve zablude njihovog daljeg nošenja.

Transformacija JNA bila je brza i uspešna, iznedriće ponovo srpskog branioca i srpskog starešinu, koji imaju svetu zadaću odbrane naroda i Otadžbine!

Agresija NATO zločinaca u martu 1999.godine, pokazala je da nisu ni smeli ni želeli da pokušaju laku šetnju zemljom Srbijom, koju su njeni sinovi bili spremni da brane i odbrane.

Dok se danas tako otvoreno pokazuje namera za ponovno združavanje pod NATO kišobranom, za oskudne domaće potrebe eventualne odbrane, poradiće se vidljivo na daljem povećavanju broja vojnikinja i oficirkinja vojske Srbije, iako Srbi iskustveno  kažu – „teško vuku koga vrane hrane i Srbinu koga žene brane“, jer su uvek oni bili branioci žena i dece pred neprijateljem koji nema milosti, to tri genocida iz prošlog veka, zaista potvrđuju!

Vreme je, da u praznim kasarnama širom Srbije  regruti ponovo  zapevaju „RADO IDE SRBIN U VOJNIKE“, da zlu ne trebalo nauče kako se brani Otadžbina, a ne da se prazne kasarne sređuju za najezdu „migranata“, koji sve izrazitije liče na plaćene osvajače stare dame Evrope, koja se vidno trošna pokušava odbraniti parama i obećanjima, iako dobro zna da oni koji pripremaju i obučavaju te osvajače, naređuju – ne molite, uzmite, otmite !

U prošlom veku Srbima su dovoljno otimali, vreme je za odbranu, ponajpre od antisrpske ideologije  lagarija  Lagoja NATOVCA, kandidata za  NATO „serdara“ (barem u Crnoj Gori)!

Izvor: Fond Strateške Kulture