Тренутно се у Европи одржавају највеће војне вежбе у последњих 25 година, које су биле заказане за прошлу годину, али су одложене због пандемије коронавируса. У првој верзији је требало да се маневри фокусирају на брзо пребацивање америчке војске и спајање с НАТО армијама у Западној Европи, а онда је требало већину снага пребацити на „Балтички фронт“, а мањи део у Румунију и Бугарску.
Ове године је дошло до промене плана и већина вежби ће се одржавати у Румунији и Бугарској, на Балкану и регији Црног мора, а мањи део на Балтику. Изоловано острво у вежбама је Србија, што се подудара с порукама америчког државног секретара Ентонија Блинкена и Џоа Бајдена о новој америчкој политици за Западни Балкан и за Украјину.
У Европу су, према плану вежби, послате следеће борбене групе америчке војске:
– Борбена група 2. оклопне бригаде 1. оклопне дивизије;
– Борбена група 2. оклопне бригаде 3. пешачке дивизије;
– Борбена ваздухопловна бригада 3. пешачке дивизије;
– Борбена група 1. бригаде 82. ваздухопловне дивизије.
Осим ових група, особље 116. борбене групе „коњичке“, де факто оклопне бригаде копнених снага Националне гарде Ајдаха биће пребачено ваздушним путем, а опрема ове бригаде неће се размештати морским путем. Задатак логистике ће бити разрада пријема машинерије и опреме у року од 96 сати након преузимања из залиха муниције које су се претходно налазиле у Европи.
Међутим, још у најави вежби команда НАТО снага сугерисала је на недовољно изграђену саобраћајну инфраструктуру у источној Европи, која може издржати тешке војне конвоје, па је Доналд Трамп тражио милијарде долара да се то „поправи“ или изгради нова. Овај проблем је остао и тешко ће бити решен следећих деценија, док Русија, против које су вежбе усмерене, сада у зацементираном савезу са Белорусијом, има све потребно за пребацивање снага.
Ако је Русија као одговор раније најавила пребацивање додатних снага у Калињинградску област, као одговор на премештање фокуса вежби на Балкан и Црно море, руска војска је послала додатне снаге на Крим и у Црно море, а за Србију – која је једина изван ових вежби, а партнер је Русије, не и чланица, у Организацији Договора о колективној безбедности и чланица је Зоне слободне трговине (ФТА) с Евроазијском економском унијом – ситуација се прилично компликује.
Наравно, овај притисак неће довести до рата, али може звучати као порука: „Уђите и ви у НАТО и тако ће вам бити гарантована сигурност“. И то баш на годишњицу НАТО агресије на СРЈ и почетка битке на караули Кошаре, где је око 450 војника, највећим делом редовног позива, момци око 20 година, одбило напад око 6.000 војника такозване ОВК и албанске војске, којима су помагали британски и норвешки специјалци и ваздухопловство НАТО снага које је од 9. априла до 10. маја 1999. тукло положаје ове јединице, укључујући „тепих бомбардовање касетним бомбама“, али нису успели пробити одбрану. Ово је ретка битка у историји модерног ратовања у којем је јединица од 450 младих војника, који су се ротирали у три групе од 150 бораца на првој линији, одбила копнени напад НАТО пакта и њихових плаћеника на терену. Тако да ових дана нудити Србији да због безбедности уђе у НАТО не само да нема смисла, већ се то доживљава као увреда.
Америчке копнене снаге су још 2019. најавиле највећу вежбу у Европи у последњих 25 година. Ради се о највећој америчкој вежби од краја Хладног рата.
Вежба је у почетку носила назив „Бранилац Европе 20“, али је због пандемије коронавируса померена за 2021. па се зове „Бранилац Европе 21“. Према плану, ова вежба ће повећати стратешку спремност и интероперативност вежбајући способност америчке војске да брзо премешта велике борбене групе војника и опреме из САД-а у Европу и заједно са савезницима и партнерима брзо одговори на потенцијалне кризе.
Заједничка, мултинационална вежба обуке коју предводи америчка војска била је заказана за пролеће 2020. али је померена за 2021. и подржава циљеве које је дефинисао НАТО како би подигао борбену спремност унутар савеза и одвратио потенцијалне противнике.
„Бранилац Европе“ је одлична прилика да се покаже способност америчке војске да брзо пројектује своју снагу широм света, радећи заједно са нашим савезницима и партнерима у више спорних домена“, рекао је 2019. генерал-потпуковник Чарлс Флин, заменик америчке војске и тада командант штаба Г-3/5/7.
Очекује се да ће учествовати око 37.000 америчких, савезничких и партнерских војника, чак и неколико војника такозване „Војске Косова“, формиране по одобрењу Доналда Трампа противно Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а отприлике 20.000 војника ће бити пребачено из Сједињених Држава.
Публикација Дифенс њуз известила је да ће вежба тестирати способност војске да пребаци трупе из лука у Сједињеним Државама до лука у Европи, а одатле у оперативна подручја широм Европе – од Немачке до Пољске и до балтичких држава – како је предвиђено у првој верзији, а сада и у земље источне Европе, на Балкан, у нордијске земље, па чак и у Грузију.
Украјина се не спомиње, али уз тренутну ескалацију у Донбасу није искључено да, увек као „политичку поруку подршке“, део вежби буде пребачен и на украјинску територију.
Након оваквог распоређивања снага није тешко претпоставити ко је замишљени противник, који се у плану вежби нигде експлицитно не спомиње.
Још уочи најављеног почетка вежби 2020. године је CounterPunch објавио како НАТО вежбе „Бранилац Европе 20“ по свему подсећају на „Операцију Барбароса“ нацистичке Немачке против Совјетског Савеза и да је довољан мали инцидент током вежби на самим руским границама да дође до катастрофе. Пољски медији су тада известили да је руска страна позвана да прати део вежби који ће се одвијати на пољској територији, али су позивнице добили сви који учествују у раду организације ОЕБС и Русија нема привилеговани статус.
Уз овакве маневре и огромне снаге које је послала Русија у Црно море, на западне границе и на Крим, било каква грешка заиста би могла бити кобна, јер, као што је рекао Владимир Путин, НАТО се толико опасно приближио руским границама да у случају инцидента руска страна нема времена „црвеном линијом контактирати Пентагон и мора одмах одговорити, а тада неће бити победника“.
Мала је утеха да амерички стратези нису успели заузети целу Украјину и због самопроглашених република у Доњецку и Луганску Пентагон не може распоредити ракетне снаге у подручју Харкова, иако га под контролом држи украјинска војска. Наиме, да није тако, из Харкова се крстарећим пројектилима из вертикалних „одбрамбених“ лансера Мк-41 могу гађати и положаји руских стратешких одбрамбених снага иза Урала, док је за подручја западне Украјине то немогуће. Ипак, увек постоји могућност лоше процене или једноставно људске грешке, а шта би то значило за Европу, боље је не помишљати.
И уместо да ублажи реторику и смањи степен напетости, упркос каприциозном расположењу и изјавама америчке војске и политичара, НАТО увежбава „стратешку одбрамбену операцију у наводном сукобу с Русијом“.
У европском подручју операција НАТО нема других вероватних противника осим Русије, што указује на очити антируски карактер маневара.
Симболично је да ће Русија баш на врхунцу војних маневара прослављати годишњицу победе у великом Отаџбинском рату и биће домаћин војне параде на Црвеном тргу. У исто време ће потомци поражених војски и победничких, али такорећи одмах од 1945. непријатеља Совјетског Савеза, вежбати на европским војним полигонима.
Вероватно је тешко историјско искуство утицало на свест европских народа, јер Русија нема намеру никога нападати, нити планира извршити инвазију на земље с којима има трауматично искуство суживота у „обрнутом царству“, где је центар издржавао периферију, али НАТО свеједно разрађује „стратешку одбрамбену операцију“.
Географски ће вежбе обухватити подручје Сједињених Држава, Атлантског океана и европске земље, а већина планираних догађања одвијаће се у Немачкој и источној Европи. За учествовање у предстојећим маневрима укупна НАТО група земаља „партнера“ – а заједно ће бити 27 земаља на 30 полигона – бројаће око 30.000 људи.
Ипак, будимо искрени, упркос опсегу вежби, овај догађај је знатно инфериорнији у односу на сличне догађаје које годишње одржавају армије Руске Федерације и Белорусије.
Тако је у искључиво руским вежбама „Центар-2019“ учествовало 128.000 руских војника, а придружиле су им се јединице из Кине, Индије, Пакистана као и неколико земаља централне Азије. Изненадне провере борбене спремности које се сваке године одвијају у руским оружаним снагама такође су разлог већег броја војника од маневара. Тренутно се одржавају маневри у регији Астрахан, а вежбе „Запад“, које спроводе Русија и Белорусија, раније су имале око 13.000 војника, а од 2019. су већ имале 100.000.
С оперативног гледишта, главни садржај НАТО вежби биће провера могућности премештања трупа из Сједињених Држава на европску позорницу операција, еквивалента тешке дивизије америчке војске, која се мора преместити у комбинованом начину током 30 дана. Особље у Европу стиже ваздушним путем, док се тешка опрема превози морем, под пратњом бродова америчке морнарице.
Након истовара опреме у лукама Белгије и Холандије, америчка група биће пребачена у Немачку, која ће постати логистички центар за вежбе. Копненим делом вежби управљаће седиште два војна корпуса НАТО пакта за брзо распоређивање, британски корпус “брзе реакције” и немачко-данско-пољски корпус “североисток”. Поред тога, у Европи је планирано распоређивање седишта двеју америчких дивизија: 1. коњичке и 82. ваздухопловне.
Копнени део маневара састојаће се од засебних мањих вежби које су, према плану, повезане с маневрима „Бранилац Европе 21“. Сви засебни маневри, који чине целину вежби „Бранилац Европе 21“, објављени су на порталу US Army, али је и без тога њихова суштина јасна.
Треба истаћи да ће у случају сукоба великих размера у Источној Европи – у који би биле укључене Оружане снаге Руске Федерације – и одлуке држава чланица НАТО пакта према чланку 5. Повеље Северноатлантског савеза, НАТО-оу требати најмање 30 дана за распоређивање свог мултинационалног војног корпуса. Пре распоређивања горе наведених група, НАТО ће својим савезницима моћи да пружи само ограничену војну подршку, која не би могла радикално утицати на ток непријатељстава.
Сједињеним Државама ће такође требати најмање 30 дана да распореде тешку дивизију америчких ваздухопловних снага у Европу. Лагане јединице могу се распоредити брже и у Европи могу бити у року од једног дана, али због недостатка тешке артиљерије и оклопних возила не могу играти велику улогу у сукобу с Руском Федерацијом.
Током тог сукоба, Руска Федерација била би присиљена спровести офанзивну операцију на североистоку Пољске и територији балтичких држава како би осигурала комуникацију са својом ексклавом, Калињинградском регијом. То ће аутоматски довести до пресецања коридора Сувалки, који повезује Пољску с балтичким државама. Дакле, НАТО групе у балтичким државама биле би опкољене. Русија има довољно снага, до 34 борбене тактичке групе, за спровођење споменуте операције и може их употребити одмах након што политичко вођство земље донесе одлуку.
Према западним стручњацима, Шведском институту за тоталну одбрану и америчкој корпорацији РАНД, за операцију заузимања балтичких држава руским снагама би требало од неколико дана до једног дана. Можда ће бити потребно још неколико дана за заузимање источне и централне Пољске, због чега постаје јасније зашто се главни маневри проводе управо у западној Пољској.
Може се претпоставити да општи стратешки план вежби НАТО пакта предвиђа јачање групе савеза у балтичким државама и источној Пољској током угроженог периода, након чега следи одбрамбена операција с циљем смањења размера офанзиве руских оружаних снага. Ове операције би требало да пруже потребно време за размештање савезничких НАТО снага, након чега би у подручју западне Пољске противнапад требало да изведу снаге двеју армија НАТО снага за брзо распоређивање, појачане америчким снагама.
Дакле, вежбе “Бранилац Европе 21“ не представљају претњу Руској Федерацији. Напротив, НАТО се, адекватно процењујући војни потенцијал Русије, припрема за одбрану и у случају рата започиње одлучујућу битку у западној Пољској, жртвујући притом територију балтичких сателита Северноатлантског савеза.
То је случај ако све буде текло према плану и не буде никаквих инцидената, а искрено се надамо да ће све проћи у најбољем реду. Важно је да током ових маневара с војницима из 27 земаља на ко зна колико језика, али пре свега оружја, јер су многе земље још увек с већинским арсеналом преосталим из совјетских времена, не буде „глувих телефона“. А ако их и буде, да се то догоди што даље од руских граница. У том случају ће све протећи у најбољем реду и до следећих маневара можемо бити опуштени и мислити на коронавирус и друге недаће.
Командант америчке војске Рајан Мекарти рекао је следеће: „Током протеклих 18 година, сукоби су допринели развоју силе у борби против побуњеника, али наши су мишићи атрофирали на другим подручјима. Сада ћемо се побринути за те групе мишића.”
Штавише, према команданту америчких снага у Европи, генералу Тоду Валтерсу, он сам заговара “политичку флексибилност у питању првог нуклеарног удара”. Раније су се Сједињене Државе повукле из Уговора о уклањању ракета средњег домета и мањег домета, такозваног споразума ИНФ, али ће се под Бајденом ипак вратити овом и другима, јер једноставно немају новца за трку у наоружању с Русијом и Кином, а силе у успону су и Иран и друге земље које се никако не желе покорити америчком утицају.
Ситуација с великим војним вежбама Пентагона и НАТО пакта је прошле годила постала трагикомична. Када су вежбама прошле године медији почели придавати већу пажњу, сви су били „затечени командосима и америчким тенковима, који су се кришом, прикривени паником због коронавируса, искрцали у Европу и шуњају се од централне до источне Европе“.
А онда, да би иронија била већа, једна по једна земља су отказивале своје учествовање у маневрима, међу првима Италија и Норвешка, потом и Немачка, кључна земља за вежбе, јер се све темељи на брзом распоређивању трупа из Сједињених Држава у Немачку, а потом на „замишљени фронт“ у источну Европу. Чак је и амерички EUCOM, команда америчких снага у Европи, објавио да ће редуковати број војника и вежбе „прилагодити новонасталој ситуацији“. Онда се пандемија разбуктала и маневри су одложени, иако је било непотребних трошкова, јер је део америчких трупа већ стигао у европске луке.
Ипак, необјашњиво је како неколико сензационалистичких наслова, осмишљених само како би подигли читаност, утичу на страхове људи и перцепцију стварности. Рата неће бити, осим у случају великог инцидента са смртоносном претњом цивилима у Калињинградској регији или на Криму и Црном мору, те неком другом руском пограничном граду или подручју, на што ће војска Руске Федерације одговорити без консултација, јер технички неће имати времена.
Али нас у том случају највјероватније више неће бити и неће бити ни важно што пише у ових „неколико редова“.
Ипак, надајмо се да су у Пентагону и НАТО пакту ипак генерали и нижи заповедници којима се не може „тек тако догодити да погреше“ с оружјима која траже непосредан руски одговор. Осим тога, та оружја и нису предвиђена за ове маневре, а нуклеарни маневри се спроводе симулацијама, а не лансирањем балистичких пројектила.
С друге стране, тачно је да су вежбе провокација на руским границама, али не толика да би у Кремљу настала узбуна. Одговор ће бити уобичајен и руска војска ће спровести своје маневре провере борбене ефикасности у четири војне области истовремено када једном годишње на маневре пошаље око 120 до 150 хиљада војника, све родове војске, укључујући ваздухопловство и морнарицу. Након тога ће пасионирани блогери упоређивати снагу, тактике и вештине двеју армија, а након тога ће доћи 2022. и све ћемо рекапитулирати испочетка.
Што се самих маневара тиче, који су сада упитни, баш попут пауна који шири свој реп да би изгледао већи, Сједињене Државе су осмислиле и започеле најсложеније војне вежбе од времена Хладног рата. Службено је пројект „Бранилац Европе 20“ већ био започео и одрадио се огроман део логистичког дела вежби. Планирано је да у маневрима прошле године учествује 20.000 америчких војника, плус пратња и цивилно особље, којима би се придружило 9.000 америчких војника већ присутних у Европи.
Предвиђено је да се у вежбама користи и 13.000 комада артиљерије и опреме, углавном у Белгији, Холандији, Немачкој и Пољској. Уз америчку, предвиђено је да у вежбама учествују војске још 18 земаља.
Сада је број војника нешто смањен, на 30.000, али се повећао број земаља, међу којима су такве силе као војске БиХ, Македоније и такозване „Државе Косово“, да то вероватно значи да је НАТО и с мање војника сада моћнији.
Узимајући у обзир чињеницу да је највише укључен источни фронт, а сада посебно Балкан, уз план вежби које ће се одвијати у смеру руске границе, као и на бившим совјетским просторима који су сада “атлантизовани”, може се претпоставити да је дотична претња идентификована у Руској Федерацији. Ипак, чини се да Русија нема експанзионистичке циљеве у Европи. Ако ништа друго, шири се “атлантски фронт” , који је већ преузео земље као што су Грузија, Украјина, Литванија, Летонија и Естонија, због чега је легитимно запитати се од кога заправо „треба“ да се бранимо.
„Ми“обзиром да војници Хрватске учествују у контингенту за брзи одговор у балтичким земљама, а он је укључен у проверу борбене готовости за одбрану Северноатлантског савеза.
У сваком случају, можемо закључити да је стварна сврха операције показати способност Пентагона и НАТО пакта да окружи Русију, с очигледним агресивним намерама, истовремено тестирајући стабилност потчињености Европске уније.
Али наши „извозници демократије“ морају бити опрезни, јер са све чешћим вежбама ове врсте Руси ће можда почети размишљати да су од 1945. године надаље Американци и њихови вазали тежње нацистичке Немачке једноставно заменили властитим.
С друге стране, Европа остаје изврстан терен, физички и привредни, како би се обуздали Русија и Кина, а преостали непослушници ставили под контролу, међу којима опет предњаче „луди“ Срби и Босанци, који неће у НАТО.
Очито је да Сједињене Државе хитно треба да “одбране” Европљане, иако би сви ми требало да им јасно кажемо: „Вратите се на ону страну Атлантика и нека и даље живи 75 година мира!“.
Језичко усклађивање и обрада – ЦЕОПОМ Истина
Оставите коментар на НАТО маневри „Бранилац Европе 2021“
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.