NATO manevri „Branilac Evrope 2021“

Trenutno se u Evropi održavaju najveće vojne vežbe u poslednjih 25 godina, koje su bile zakazane za prošlu godinu, ali su odložene zbog pandemije koronavirusa. U prvoj verziji je trebalo da se manevri fokusiraju na brzo prebacivanje američke vojske i spajanje s NATO armijama u Zapadnoj Evropi, a onda je trebalo većinu snaga prebaciti na „Baltički front“, a manji deo u Rumuniju i Bugarsku.

Ove godine je došlo do promene plana i većina vežbi će se održavati u Rumuniji i Bugarskoj, na Balkanu i regiji Crnog mora, a manji deo na Baltiku. Izolovano ostrvo u vežbama je Srbija, što se podudara s porukama američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i Džoa Bajdena o novoj američkoj politici za Zapadni Balkan i za Ukrajinu.

U Evropu su, prema planu vežbi, poslate sledeće borbene grupe američke vojske:

– Borbena grupa 2. oklopne brigade 1. oklopne divizije;
– Borbena grupa 2. oklopne brigade 3. pešačke divizije;
– Borbena vazduhoplovna brigada 3. pešačke divizije;
– Borbena grupa 1. brigade 82. vazduhoplovne divizije.

Osim ovih grupa, osoblje 116. borbene grupe „konjičke“, de fakto oklopne brigade kopnenih snaga Nacionalne garde Ajdaha biće prebačeno vazdušnim putem, a oprema ove brigade neće se razmeštati morskim putem. Zadatak logistike će biti razrada prijema mašinerije i opreme u roku od 96 sati nakon preuzimanja iz zaliha municije koje su se prethodno nalazile u Evropi.

Međutim, još u najavi vežbi komanda NATO snaga sugerisala je na nedovoljno izgrađenu saobraćajnu infrastrukturu u istočnoj Evropi, koja može izdržati teške vojne konvoje, pa je Donald Tramp tražio milijarde dolara da se to „popravi“ ili izgradi nova. Ovaj problem je ostao i teško će biti rešen sledećih decenija, dok Rusija, protiv koje su vežbe usmerene, sada u zacementiranom savezu sa Belorusijom, ima sve potrebno za prebacivanje snaga.

Ako je Rusija kao odgovor ranije najavila prebacivanje dodatnih snaga u Kalinjingradsku oblast, kao odgovor na premeštanje fokusa vežbi na Balkan i Crno more, ruska vojska je poslala dodatne snage na Krim i u Crno more, a za Srbiju – koja je jedina izvan ovih vežbi, a partner je Rusije, ne i članica, u Organizaciji Dogovora o kolektivnoj bezbednosti i članica je Zone slobodne trgovine (FTA) s Evroazijskom ekonomskom unijom – situacija se prilično komplikuje.

Naravno, ovaj pritisak neće dovesti do rata, ali može zvučati kao poruka: „Uđite i vi u NATO i tako će vam biti garantovana sigurnost“. I to baš na godišnjicu NATO agresije na SRJ i početka bitke na karauli Košare, gde je oko 450 vojnika, najvećim delom redovnog poziva, momci oko 20 godina, odbilo napad oko 6.000 vojnika takozvane OVK i albanske vojske, kojima su pomagali britanski i norveški specijalci i vazduhoplovstvo NATO snaga koje je od 9. aprila do 10. maja 1999. tuklo položaje ove jedinice, uključujući „tepih bombardovanje kasetnim bombama“, ali nisu uspeli probiti odbranu. Ovo je retka bitka u istoriji modernog ratovanja u kojem je jedinica od 450 mladih vojnika, koji su se rotirali u tri grupe od 150 boraca na prvoj liniji, odbila kopneni napad NATO pakta i njihovih plaćenika na terenu. Tako da ovih dana nuditi Srbiji da zbog bezbednosti uđe u NATO ne samo da nema smisla, već se to doživljava kao uvreda.

Šta je „Branilac Evrope 2021.“

Američke kopnene snage su još 2019. najavile najveću vežbu u Evropi u poslednjih 25 godina. Radi se o najvećoj američkoj vežbi od kraja Hladnog rata.

Vežba je u početku nosila naziv „Branilac Evrope 20“, ali je zbog pandemije koronavirusa pomerena za 2021. pa se zove „Branilac Evrope 21“. Prema planu, ova vežba će povećati stratešku spremnost i interoperativnost vežbajući sposobnost američke vojske da brzo premešta velike borbene grupe vojnika i opreme iz SAD-a u Evropu i zajedno sa saveznicima i partnerima brzo odgovori na potencijalne krize.

Zajednička, multinacionalna vežba obuke koju predvodi američka vojska bila je zakazana za proleće 2020. ali je pomerena za 2021. i podržava ciljeve koje je definisao NATO kako bi  podigao borbenu spremnost unutar saveza i odvratio potencijalne protivnike.

„Branilac Evrope“ je odlična prilika da se pokaže sposobnost američke vojske da brzo projektuje svoju snagu širom sveta, radeći zajedno sa našim saveznicima i partnerima u više spornih domena“, rekao je 2019. general-potpukovnik Čarls Flin, zamenik američke vojske i tada komandant štaba G-3/5/7.

Očekuje se da će učestvovati oko 37.000 američkih, savezničkih i partnerskih vojnika, čak i nekoliko vojnika takozvane „Vojske Kosova“, formirane po odobrenju Donalda Trampa protivno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a otprilike 20.000 vojnika će biti prebačeno iz Sjedinjenih Država.

Publikacija Difens njuz izvestila je da će vežba testirati sposobnost vojske da prebaci trupe iz luka u Sjedinjenim Državama do luka u Evropi, a odatle u operativna područja širom Evrope – od Nemačke do Poljske i do baltičkih država – kako je predviđeno u prvoj verziji, a sada i u zemlje istočne Evrope, na Balkan, u nordijske zemlje, pa čak i u Gruziju.

Ukrajina se ne spominje, ali uz trenutnu eskalaciju u Donbasu nije isključeno da, uvek kao „političku poruku podrške“, deo vežbi bude prebačen i na ukrajinsku teritoriju.

Nakon ovakvog raspoređivanja snaga nije teško pretpostaviti ko je zamišljeni protivnik, koji se u planu vežbi nigde eksplicitno ne spominje.

„Barbarosa“ se seli na Balkan

Još uoči najavljenog početka vežbi 2020. godine je CounterPunch objavio kako NATO vežbe „Branilac Evrope 20“ po svemu podsećaju na „Operaciju Barbarosa“ nacističke Nemačke protiv Sovjetskog Saveza i da je dovoljan mali incident tokom vežbi na samim ruskim granicama da dođe do katastrofe. Poljski mediji su tada izvestili da je ruska strana pozvana da prati deo vežbi koji će se odvijati na poljskoj teritoriji, ali su pozivnice dobili svi koji učestvuju u radu organizacije OEBS i Rusija nema privilegovani status.

Uz ovakve manevre i ogromne snage koje je poslala Rusija u Crno more, na zapadne granice i na Krim, bilo kakva greška zaista bi mogla biti kobna, jer, kao što je rekao Vladimir Putin, NATO se toliko opasno približio ruskim granicama da u slučaju incidenta ruska strana nema vremena „crvenom linijom kontaktirati Pentagon i mora odmah odgovoriti, a tada neće biti pobednika“.

Mala je uteha da američki stratezi nisu uspeli zauzeti celu Ukrajinu i zbog samoproglašenih republika u Donjecku i Lugansku Pentagon ne može rasporediti raketne snage u području Harkova, iako ga pod kontrolom drži ukrajinska vojska. Naime, da nije tako, iz Harkova se krstarećim projektilima iz vertikalnih „odbrambenih“ lansera Mk-41 mogu gađati i položaji ruskih strateških odbrambenih snaga iza Urala, dok je za područja zapadne Ukrajine to nemoguće. Ipak, uvek postoji mogućnost loše procene ili jednostavno ljudske greške, a šta bi to značilo za Evropu, bolje je ne pomišljati.

I umesto da ublaži retoriku i smanji stepen napetosti, uprkos kapricioznom raspoloženju i izjavama američke vojske i političara, NATO uvežbava „stratešku odbrambenu operaciju u navodnom sukobu s Rusijom“.

U evropskom području operacija NATO nema drugih verovatnih protivnika osim Rusije, što ukazuje na očiti antiruski karakter manevara.

Simbolično je da će Rusija baš na vrhuncu vojnih manevara proslavljati godišnjicu pobede u velikom Otadžbinskom ratu i biće domaćin vojne parade na Crvenom trgu. U isto vreme će potomci poraženih vojski i pobedničkih, ali takoreći odmah od 1945. neprijatelja Sovjetskog Saveza, vežbati na evropskim vojnim poligonima.

Verovatno je teško istorijsko iskustvo uticalo na svest evropskih naroda, jer Rusija nema nameru nikoga napadati, niti planira izvršiti invaziju na zemlje s kojima ima traumatično iskustvo suživota u „obrnutom carstvu“, gde je centar izdržavao periferiju, ali NATO svejedno razrađuje „stratešku odbrambenu operaciju“.

Geografski će vežbe obuhvatiti područje Sjedinjenih Država, Atlantskog okeana i evropske zemlje, a većina planiranih događanja odvijaće se u Nemačkoj i istočnoj Evropi. Za učestvovanje u predstojećim manevrima ukupna NATO grupa zemalja „partnera“ – a zajedno će biti 27 zemalja na 30 poligona – brojaće oko 30.000 ljudi.

Ipak, budimo iskreni, uprkos opsegu vežbi, ovaj događaj je znatno inferiorniji u odnosu na slične događaje koje godišnje održavaju armije Ruske Federacije i Belorusije.

Tako je u isključivo ruskim vežbama „Centar-2019“ učestvovalo 128.000 ruskih vojnika, a pridružile su im se jedinice iz Kine, Indije, Pakistana kao i nekoliko zemalja centralne Azije. Iznenadne provere borbene spremnosti koje se svake godine odvijaju u ruskim oružanim snagama takođe su razlog većeg broja vojnika od manevara. Trenutno se održavaju manevri u regiji Astrahan, a vežbe „Zapad“, koje sprovode Rusija i Belorusija, ranije su imale oko 13.000 vojnika, a od 2019. su već imale 100.000.

S operativnog gledišta, glavni sadržaj NATO vežbi biće provera mogućnosti premeštanja trupa iz Sjedinjenih Država na evropsku pozornicu operacija, ekvivalenta teške divizije američke vojske, koja se mora premestiti u kombinovanom načinu tokom 30 dana. Osoblje u Evropu stiže vazdušnim putem, dok se teška oprema prevozi morem, pod pratnjom brodova američke mornarice.

Nakon istovara opreme u lukama Belgije i Holandije, američka grupa biće prebačena u Nemačku, koja će postati logistički centar za vežbe. Kopnenim delom vežbi upravljaće sedište dva  vojna korpusa NATO pakta za brzo raspoređivanje, britanski korpus “brze reakcije” i nemačko-dansko-poljski korpus “severoistok”. Pored toga, u Evropi je planirano raspoređivanje sedišta dveju američkih divizija: 1. konjičke i 82. vazduhoplovne.

Kopneni deo manevara sastojaće se od zasebnih manjih vežbi koje su, prema planu, povezane s manevrima „Branilac Evrope 21“. Svi zasebni manevri, koji čine celinu vežbi „Branilac Evrope 21“, objavljeni su na portalu US Army, ali je i bez toga njihova suština jasna.

Treba istaći da će u  slučaju sukoba velikih razmera u Istočnoj Evropi – u koji bi bile uključene Oružane snage Ruske Federacije – i odluke država članica NATO pakta prema članku 5. Povelje Severnoatlantskog saveza, NATO-ou trebati najmanje 30 dana za raspoređivanje svog multinacionalnog vojnog korpusa. Pre raspoređivanja gore navedenih grupa, NATO će svojim saveznicima moći da pruži samo ograničenu vojnu podršku, koja ne bi mogla radikalno uticati na tok neprijateljstava.

Sjedinjenim Državama će takođe trebati najmanje 30 dana da rasporede tešku diviziju američkih vazduhoplovnih snaga u Evropu. Lagane jedinice mogu se rasporediti brže i u Evropi mogu biti u roku od jednog dana, ali zbog nedostatka teške artiljerije i oklopnih vozila ne mogu igrati veliku ulogu u sukobu s Ruskom Federacijom.

Tokom tog sukoba, Ruska Federacija bila bi prisiljena sprovesti ofanzivnu operaciju na severoistoku Poljske i teritoriji baltičkih država kako bi osigurala komunikaciju sa svojom eksklavom, Kalinjingradskom regijom. To će automatski dovesti do presecanja koridora Suvalki, koji povezuje Poljsku s baltičkim državama. Dakle, NATO grupe u baltičkim državama bile bi opkoljene. Rusija ima dovoljno snaga, do 34 borbene taktičke grupe, za sprovođenje spomenute operacije i može ih upotrebiti odmah nakon što političko vođstvo zemlje donese odluku.

Prema zapadnim stručnjacima, Švedskom institutu za totalnu odbranu i američkoj korporaciji RAND, za operaciju zauzimanja baltičkih država ruskim snagama bi trebalo od nekoliko dana do jednog dana. Možda će biti potrebno još nekoliko dana za zauzimanje istočne i centralne Poljske, zbog čega postaje jasnije zašto se glavni manevri provode upravo u zapadnoj Poljskoj.

Može se pretpostaviti da opšti strateški plan vežbi NATO pakta predviđa jačanje grupe saveza u baltičkim državama i istočnoj Poljskoj tokom ugroženog perioda, nakon čega sledi odbrambena operacija s ciljem smanjenja razmera ofanzive ruskih oružanih snaga. Ove operacije bi trebalo da pruže potrebno vreme za razmeštanje savezničkih NATO snaga, nakon čega bi u području zapadne Poljske protivnapad trebalo da izvedu snage dveju armija NATO snaga za brzo raspoređivanje, pojačane američkim snagama.

Dakle, vežbe “Branilac Evrope 21“ ne predstavljaju pretnju Ruskoj Federaciji. Naprotiv, NATO se, adekvatno procenjujući vojni potencijal Rusije, priprema za odbranu i u slučaju rata započinje odlučujuću bitku u zapadnoj Poljskoj, žrtvujući pritom teritoriju baltičkih satelita Severnoatlantskog saveza.

To je slučaj ako sve bude teklo prema planu i ne bude nikakvih incidenata, a iskreno se nadamo da će sve proći u najboljem redu. Važno je da tokom ovih manevara s vojnicima iz 27 zemalja na ko zna koliko jezika, ali pre svega oružja, jer su mnoge zemlje još uvek s većinskim arsenalom preostalim iz sovjetskih vremena, ne bude „gluvih telefona“. A ako ih i bude, da se to dogodi što dalje od ruskih granica. U tom slučaju će sve proteći u najboljem redu i do sledećih manevara možemo biti opušteni i misliti na koronavirus i druge nedaće.

Komandant američke vojske Rajan Mekarti rekao je sledeće: „Tokom proteklih 18 godina, sukobi su doprineli razvoju sile u borbi protiv pobunjenika, ali naši su mišići atrofirali na drugim područjima. Sada ćemo se pobrinuti za te grupe mišića.”

Štaviše, prema komandantu američkih snaga u Evropi, generalu Todu Valtersu, on sam zagovara “političku fleksibilnost u pitanju prvog nuklearnog udara”. Ranije su se Sjedinjene Države povukle iz Ugovora o uklanjanju raketa srednjeg dometa i manjeg dometa, takozvanog sporazuma INF, ali će se pod Bajdenom  ipak vratiti ovom i drugima, jer jednostavno nemaju novca za trku u naoružanju s Rusijom i Kinom, a sile u usponu su i Iran i druge zemlje koje se nikako ne žele pokoriti američkom uticaju.

Koronavirus jači od NATO pakta

Situacija s velikim vojnim vežbama Pentagona i NATO pakta je prošle godila postala tragikomična. Kada su vežbama prošle godine mediji počeli pridavati veću pažnju, svi su bili „zatečeni komandosima i američkim tenkovima, koji su se krišom, prikriveni panikom zbog koronavirusa, iskrcali u Evropu i šunjaju se od centralne do istočne Evrope“.

A onda, da bi ironija bila veća, jedna po jedna zemlja su otkazivale svoje učestvovanje u manevrima, među prvima Italija i Norveška, potom i Nemačka, ključna zemlja za vežbe, jer se sve temelji na brzom raspoređivanju trupa iz Sjedinjenih Država u Nemačku, a potom na „zamišljeni front“ u istočnu Evropu. Čak je i američki EUCOM, komanda američkih snaga u Evropi, objavio da će redukovati broj vojnika i vežbe „prilagoditi novonastaloj situaciji“. Onda se pandemija razbuktala i manevri su odloženi, iako je bilo nepotrebnih troškova, jer je deo američkih trupa već stigao u evropske luke.

Ipak, neobjašnjivo je kako nekoliko senzacionalističkih naslova, osmišljenih samo kako bi podigli čitanost, utiču na strahove ljudi i percepciju stvarnosti. Rata neće biti, osim u slučaju velikog incidenta sa smrtonosnom pretnjom civilima u Kalinjingradskoj regiji ili na Krimu i Crnom moru, te nekom drugom ruskom pograničnom gradu ili području, na što će vojska Ruske Federacije odgovoriti bez konsultacija, jer tehnički neće imati vremena.

Ali nas u tom slučaju najvjerovatnije više neće biti i neće biti ni važno što piše u ovih „nekoliko redova“.

Ipak, nadajmo se da su u Pentagonu i NATO paktu ipak generali i niži zapovednici kojima se ne može „tek tako dogoditi da pogreše“ s oružjima koja traže neposredan ruski odgovor. Osim toga, ta oružja i nisu predviđena za ove manevre, a nuklearni manevri se sprovode simulacijama, a ne lansiranjem balističkih projektila.

S druge strane, tačno je da su vežbe provokacija na ruskim granicama, ali ne tolika da bi u Kremlju nastala uzbuna. Odgovor će biti uobičajen i ruska vojska će sprovesti svoje manevre provere borbene efikasnosti u četiri vojne oblasti istovremeno kada jednom godišnje na manevre pošalje oko 120 do 150 hiljada vojnika, sve rodove vojske, uključujući vazduhoplovstvo i mornaricu. Nakon toga će pasionirani blogeri upoređivati snagu, taktike i veštine dveju armija, a nakon toga će doći 2022. i sve ćemo rekapitulirati ispočetka.

Što se samih manevara tiče, koji su sada upitni, baš poput pauna koji širi svoj rep da bi izgledao veći, Sjedinjene Države su osmislile i započele najsloženije vojne vežbe od vremena Hladnog rata. Službeno je projekt „Branilac Evrope 20“ već bio započeo i odradio se ogroman deo logističkog dela vežbi. Planirano je da u manevrima prošle godine učestvuje 20.000 američkih vojnika, plus pratnja i civilno osoblje, kojima bi se pridružilo 9.000 američkih vojnika već prisutnih u Evropi.

Predviđeno je da se u vežbama koristi i  13.000 komada artiljerije i opreme, uglavnom u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Poljskoj. Uz američku, predviđeno je da u vežbama učestvuju vojske još 18 zemalja.

Sada je broj vojnika nešto smanjen, na 30.000, ali se povećao broj zemalja, među kojima su takve sile kao vojske BiH, Makedonije i takozvane „Države Kosovo“, da to verovatno znači da je NATO i s manje vojnika sada moćniji.

Uzimajući u obzir činjenicu da je najviše uključen istočni front, a sada posebno Balkan, uz plan vežbi koje će se odvijati u smeru ruske granice, kao i na bivšim sovjetskim prostorima koji su sada “atlantizovani”, može se pretpostaviti da je dotična pretnja identifikovana u Ruskoj Federaciji. Ipak, čini se da Rusija nema ekspanzionističke ciljeve u Evropi. Ako ništa drugo, širi se “atlantski front” , koji je već preuzeo zemlje kao što su Gruzija, Ukrajina, Litvanija, Letonija i Estonija, zbog čega je legitimno zapitati se od koga zapravo „treba“ da se branimo.

„Mi“obzirom da vojnici Hrvatske učestvuju u kontingentu za brzi odgovor u baltičkim zemljama, a on je uključen u proveru borbene gotovosti za odbranu Severnoatlantskog saveza.

U svakom slučaju, možemo zaključiti da je stvarna svrha operacije pokazati sposobnost Pentagona i NATO pakta da okruži Rusiju, s očiglednim agresivnim namerama, istovremeno testirajući stabilnost potčinjenosti Evropske unije.

Ali naši „izvoznici demokratije“ moraju biti oprezni, jer sa sve češćim vežbama ove vrste Rusi će možda početi razmišljati da su od 1945. godine nadalje Amerikanci i njihovi vazali težnje nacističke Nemačke jednostavno zamenili vlastitim.

S druge strane, Evropa ostaje izvrstan teren, fizički i privredni, kako bi se obuzdali Rusija i Kina, a preostali neposlušnici stavili pod kontrolu, među kojima opet prednjače „ludi“ Srbi i Bosanci, koji neće u NATO.

Očito je da Sjedinjene Države hitno treba da “odbrane” Evropljane, iako bi svi mi trebalo da im jasno kažemo: „Vratite se na onu stranu Atlantika i neka i dalje živi 75 godina mira!“.

Jezičko usklađivanje i obrada – CEOPOM Istina

Izvor: Altermainstreaminfo.blogspot.com