НАТО сенке над Балканом и стратегија српског опстанка

И док у јавности још нису утихнула реаговања на посету Метјуа Палмера, заменика помоћника америчког државног секретара за Југоисточну Европу, медијима је најављено да председавајући Председништва БиХ Милорад Додик и чланови Председништва Жељко Комшић и Шефик Џаферовић треба да приме заменика државног секретара САД Џона Саливена. Шта се то „иза брда ваља“ па је једна мала земља „на брдовитом Балкану“ поново у жижи интересовања дипломатије и даље водеће светске силе?

Одговор се може назрети у (након незапамћено дуге паузе) обраћању јавности Драгана Мектића, министра безбедности у Савету министара БиХ. Тема је Активирање акционог плана за чланство БиХ у НАТО, односно програм саветовања, помоћи и практичне подршке прилагођене индивидуалним потребама земаља које се желе прикључити НАТО савезу. А баш ту и „запиње“, јер у БиХ не желе сви у војну организацију, која је у овој земљи препознатљивија по свом често експонираном политичком крилу.

Иако је став Републике Српске по овом питању веома јасан, а проистиче из Резолуције о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности усвојене на сједници Народне скупштине 18. октобра прошле године, министар Мектић нас покушава уверити да није све онако како је Додик упознао јавност након састанка са Палмером, већ да је управо он, Мектић, замољен „да спашава ствар“, односно да помогне да Савет министара, а не Председништво БиХ, донесе одлуку неопходну за даље „евроатланске интеграције“, тј. пут у НАТО.

Да је тако, не би се нетом након Палмера у Сарајево запутио његов шеф (Џон Саливен), да снагом своје позиције за НАТО прокрчи пут. Иначе, у Српској још одјекују речи америчког председника Трампа да је НАТО анахрона организација и да је њено одржавање прескупо за америчке пореске обвезнике, те је стога треба укинути. Коме се онда жури да НАТО под своје окриље прими нове чланице?

Питање свих питања гласи – са ким то НАТО хоће да ратује, где је то сада, након Либије и Сирије, демократија угрожена, па су овом војном савезу потребне и балканске земље, у војном смислу за Алијанску потпуно неважне, попут Црне Горе, Македоније и БиХ? Чему ширити чланство са државама прилично бременитим политичко-безбедносним проблемима, и зашто се при томе игнорише однос грађана према НАТО? Наиме, у Македонији није успео референдум на којем су се грађани, између осталог, изјашњавали и о уласку у НАТО, у БиХ је, због отвореног противљења Републике Српске, немогуће на легитиман начин ову земљу прикључити у НАТО.

Зашто се то ради у моменту када у европским земљама, чланицама НАТО, „кључа“ од политичких и безбедносних проблема? У Паризу су у току масовни протести, „жути прслуци“ траже иступање из НАТО, а немири се шире према Белгији и Холандији; однос ЕУ и САД се усложњава, нарочито по питању диверсификованог снабдевања нафтом и гасом, а све су гласнији и захтеви за дедоларизацију; на „опасност“ од Русије и с тим у вези апела из Украјине, земаља Балтика и Пољске, не гледа се исто у Бриселу и Вашингтону. Такође, у Бриселу све више постају свесни опасности од Брегзита, а све више се увиђа да опасност по Унију прети из више праваца. Ствари иду ка хаосу.

НАТО самит у Варшави, 8. јул 2016.

ЕУ, слепа следбеница америчке политике, увиђа грешку када је, по узору на САД, 2008. године спашавала банке уместо да спашава привреду. Банкарски сектор је саниран, али је финансијски уништен средњи слој грађана. У САД је након банкрота Енрона и компаније Лиман брадерс уништен средњестојећи слој, а исто је, као по директиви, учињено и у ЕУ. Проблеми су се појавили и у Британији, а одразили су се на прерађивачку и тешку индустрију, па Уједињено Краљевство увози огромне количине челика, а стала је и бродоградња.

Управо тај, економски уништени средњи слој становништва, обукао је жуте прслуке и протестује улицама Париза. Међутим, члановима банкарског картела и то одговара. Процена људи из сенке, самозване Светске владе гласи да треба створити хаос у хаосу, постојећим проблемима треба додати нове – напунити ЕУ милионима миграната, створити општи метеж и огромно незадовољство, а онда све то усмерити према Русији.

Сламање ЕУ, по истима, одвија се по плану, а томе помажу и „жути прслуци“. А власници НАТО управо седе у поменутој „Светској влади“, Римском клубу, Билдебергу (у том контексту Билдерберг можемо сматрати за сенат, тј. скупштину). „Светска влада“ мерка Кавказ и Црноморски басен, односно делове Русије енормно богате енергентима. Тамо су у току припреме за побуну против руских власти. НАТО се спрема за рат, углавном прокси рат, тј. рат који се води туђим рукама.

Земље који би могле бити препрека на путу за Русију, а довољно је да владе имају добре односе са Москвом, биће на удару. Следеће на листи за „демократизацију“ су Тунис и Алжир. Корупција ће бити та чаробна реч којом ће се рушити неподобне владе те на невладин сектор и медијску песницу (првенствено бројне портале) Сорошеви бројни тинк-танкови неће штедети новац.

Против корупције Сорош ће водити битку, дакако, и у БиХ. Већ је створена мрежа НВО и портала који брину бригу о „корумпираним властима“. На волшебан начин је нестала брига о људским правима, и то сада када се људска права масовно крше на Балкану и Блиском истоку. Срби на Косову живе у затвореним енклавама које подсећају на Варшавски гето. Ускраћени су за основне људске потребе као што су храна и лекови.

Вапаје 3000 жена у протестном маршу нико од општепознатих хуманитарних организација и хуманитараца није чуо. Тим поводом не оглашавају се ни Сорошеве организације, које изгледа брину искључиво о људским правима ратника Ал Каиде и ИСИС-а. Након нових пораза у Идлибу 2000 бораца је пребачено у Албанију. Одатле ће за Косово, па кад затреба – на Кавказ.

Тако је Балкан, „меки стомак“ Европе, поново у средишту пажње светских сила јер је био, а то је и данас, капија и једини могући правац за транспорт људи и војне технике према пројектованом циљу – богатим ресурсима на ободу Црног и Каспијског мора, односно према Русији. Балкан је поново сведок преламања интереса великих сила јер је очито да су, и поред свих напора које легитимни амерички предсједник чини на стабилизацији глобалних прилика, у Вашингтону гласнији „јастребови“.

Они не одступају од доктрине Пола Волфовица. САД ће водити нови светски поредак, а Сорош се обавезао да ће уништити ЕУ, управо због добробити новог светског поретка, у којем се, све су прилике,  води рачуна искључиво о добробити енормно богатог друштва банкара и власника великих светских корпорација.

Наравно, говоримо о „дубокој држави“, односно „мочвари“, називима који су се уврежили за стару америчку администрацију, која још одолева вољи америчког народа, исказаној на последњим изборима. САД ће настојати да је ЕУ беспоговорно прати у њиховим доктринама „правила управљања“ на путу за Црноморски базен и Каспијско море. Зато НАТО жури.

Што се Руса тиче, већ дуже су потпуно свесни онога што им се спрема. Стога су радили у тајности и земљу дигли из пепела. Руси имају циљ – опстанак. Свест о угрожености Русију је учинила јаком, јачом него икад.

Да ли су и Срби свесни да се ради о борби за опстанак?

Посљедњи је моменат да се направи стратегија у којој ће бити дефинисано где смо, с ким смо, и куда идемо. Судећи према чврстом ставу који је Милорад Додик изнио у разговору са Метју Палмером, та стратегија у Републици Српској постоји.

Извор: Све о Српској