НАТО вирус у Србији

Јули 2015. године остаће упамћен по томе што је Русија поново стала на страну српског народа и заштитила га од зла које му је припремио Запад. По налогу руског председника Владимира Путина уложен је вето у Савету безбедности УН на резолуцију о Сребреници предложену од стране Лондона. Ко има очи видео је да се приликом гласања само једна рука – рука спаса за Србе подигла изнад глава бесних представника Енглеске и Сједињених држава. Виталиј Чуркин је самоуверено и са благим осмехом бранио Србију и Републику Српску, говорећи све оно што изроди на власти у Београду не смеју. Видело се и тог тренутка да српски народ има само једног заштитника на свету –  Русију. Републичка влада у чијој надлежности је вођење спољне политике није хтела да јасно иступи против енглеске резолуције. Напротив, како су пренела нека средства јавног информисања чак четири министра су подржала предлог Лондона. Својим нечињењем исто је урадио и Александар Вучић.

Енглеска педофилска елита чији министри, посланици, новинари, шефови обавештајних служби, официри и други представници владајуће касте, већ деценијама некажњено силују дечаке[i], предложили су Савету безбедности резолуцију која је цео српски народ проглашавала за геноцидан. Њоме је припреман терен за уништење Републике Српске, а славна и часна Војска Републике Српске оптужена, без доказа за гнусни злочин “легализован” у херметичком друштву лондонских педофила – силовање дечака. Да ли смо свесни шта је Русија урадила за нас?

Званични Београд је то лепо вратио Москви са два значајна потеза. Вучић је пожурио у Сребреницу да се извини и поклони сенима џелата који су од 1992. до 1995. године проводили геноцид над српским народом. Тамо је нападнут псовкама и каменицама, а политичари који зависе од његове добре воље и прозападна јавна гласила, закукали су како је то био атентат. Тако су Вучићеве, у бекству сломљене наочари постале значајније од хиљаде Срба, а међу њима жена и деце, уморених у Сребреници и околини, најгорим мукама. То што су муслимани истребљивали српски народ, није проблем за Вучића, али када га тинејџери, разјарени његовим болесним изјавама о убијању сто муслимана за једног Србина, натерају у бекство, е то је тероризам и злочин гори од геноцида над Србима.

Ипак, званични Београд је пре Вучићевог одласка у Сребреницу повукао један потез због којег сваки честити грађанин Србије црвени, а који руску подршку Србима у Уједињеним нацијама чини још већом. Вероломна републичка влада је подржала а парламент препун Вучићевих миниона ратификовао, споразум о статусу НАТО трупа у Србији (СОФА НАТО). Истог дана када је Москва најавила вето на енглеску резолуцију о Сребреници, Скупштина Србије је укинула војну неутралност и потчинила државу Северноатлантском савезу. Поред свега, Русија је сутрадан у Савету безбедности и уложила вето на антисрпску резолуцију. Кремљ је тако интересе српског народа, поново ставио на прво место, испред сопствених. А то могу само Руси! Руска тврђава је заштитила Србе.

Приближавање НАТО пакту напредњаци често бране призивајући тзв. Милошеву политику. Ова парола у суштини покушава да оправда дволичност. Ипак она показује потпуно непознавање националне историје. Најпре, Милош Обреновић је у Другом српском устанку постигао успех управо захваљујући Русији. Москва је зауставила турску одмазду против устаника позивајући се на одредбе Букурешког мира из 1812, године. “Русија је послала посланика Строганова у Цариград (1816) и овај је енергично тражио извршење букурешког уговора о Србији, Влашкој и Молдавији. Због таквог држања Строганова Порта остави Србе на миру и престаде им тражити да предаду оружје.”.[ii] Поред тога, Милош Обреновић је један од најгорих владара у српској историји, заслужан за убиство Вожда Карађорђа, бројне преваре и за стогодишње одлагање ослобођења Балкана од турске власти. Слично је и када се Томислав Николић, позива на Брозову политику, правдајући политички концепт који наводно баштини добре односе и са Западом и са Руским светом. Тито је на Голом отоку, мучио и убијао све који су јавно пружали подршку Москви. Као припадник аустроугарске војске он се сетио места на које је Беч слао руске заробљенике.

Броз је споразумима из Бледу 1954. године фактички увео Југославију у НАТО пакт тако што је омогућио његовим трупама слободан пролаз преко југословенске територије у случају сукоба са Русијом. Чак је Јосип Броз био опрезнији од актуелних властодржаца у Београду јер је савез са Алијансом прикрио формалним договором са Турском и Грчком (тзв. Балкански савез). Међутим српски парламент је овог месеца ратификовао споразум закључен директно са НАТО пактом. Као и у време Тита, српска територија је од стратешког значаја за Северноатлантски савез управо због сукоба са Русијом. НАТО једноставно чисти преостале џепове у новом Походу на Исток, а Вучићева власт му омогућава да своје ратне циљеве из 1999. године у потпуности оствари преко одлука извршне и законодавне власти у Београду.

Као што је познато Барак Обама види Русију као највећу претњу и позива је да прихвати улогу регионалне а не глобалне силе. Ове речи у различитим варијантама понављају њему потчињени војни и цивилни функционери.[iii] Исто тако начелник Здруженог генералштаба Војске САД Мартин Демпси, познат по ранијим изјавама да ће бити рата у Европи, сада најављује превентивни удар на највећу државу света[iv], док нова доктрина Пентагона као главног непријатеља види Москву[v]. У складу са тим САД и НАТО гомилају трупе на границама са Русијом. Између осталог Северноатлантски савез увежбава нападе на руску енклаву у Каљинграду[vi] а кијевска хунта уз његову помоћ напада Новорусију.

Прихватајући СОФА споразум са НАТО пактом, званични Београд се сврстава на страну злочинаца који припремају агресију на Русију. Поред тога, Вучићева власт прља успомене на војнике, полицајце и цивиле страдале у походу Северноатлантског савеза на српске земље. Војска Србије већ изводи у Немачкој (Хохенфелс) заједничке војне вежбе са шиптарским терористима, где се под окриљем НАТО пакта увежбавају напади на Русију, док Вучићева БИА изводи обавештајне операције против Новорусије.[vii]

Прилоком ратификације споразума о статусу НАТО трупа у Србији, указано је на то да сличан споразум има и сама Русија. Овај податак је требао да послужи као добар изговор за прихватање СОФА НАТО. И заиста, Москва је потписала сличан уговор 2004. и ратификовала га 2007. године.[viii] Међутим у српском парламенту није речено да је ово урађено искључиво због подршке кампањи Северноатлантског савеза у Авганистану и због потребе вездушног транспорта америчких трупа. Уосталом, и поред ратификације Софа споразума, Алијанса је после годину дана преко сателита у Грузији напала руски мировни контигент у Јужној Осетији. Договор са НАТО пактом ништа добро није донео Русији и није побољшао њену безбедност. Алијанса је и даље желела да се прошири ка срцу Евроазије. Упркос свему, руска војска је разбила операцију НАТО пакта, која је веома подсећала на агресију изведену против РСК.[ix] На тај начин Москва је својом армијом, спречила ширење Северноатлантског савеза и сачувала сигурност грађана Јужне Осетије и Абхазије. Софа споразум је дакле био превара Вашингтона, јер и када кажу мир НАТО челници планирају нови рат. То је уосталом и сврха његовог постојања.

СОФА НАТО коју је ратификовао српски парламент почива на Споразуму између страна Северноатлантског уговора о статусу њихових снага потписан у Лондону 19. јуна 1951. године са додатним протоколима. Српска јавна гласила су објавила како ће наводно домаћи судови моћи да суде страним војницима и како ће се српска војска модернизовати. Међутим СОФА НАТО предвиђа додатно уништавање “вишкова” наоружања, предају важних информација, система веза и читаве војне инфраструктуре Алијанси. На овај начин Војска Србије ће бити стављена под пуну контролу Северноатлантског савеза и постаће њен сателит. Америчким генералима ће бити омогућено да по потреби, у ванредним ситуацијама управљају целом државом. Сви који буду желели да раскину Споразум постаће непријатељи Алијансе. Како упозоравају стручњаци за безбедност, НСА већ годинама надзире грађане и власт у Немачкој. Кључни документ који је дао овакву могућност америчкој обавештајној служби је управо Софа споразум са НАТО пактом из 1963. године. Он је примењиван иако супротан немачком уставу. Амерички обавештајци су тако добили могућност не само надзора над свим гранама власти, већ и могућност да поставају своје кадрове на најодговорније положаје у Немачкој. Ове привилегије Вашингтон користи и данас када усмерава Берлин према конфронтацији са Москвом.[x]

Важно је истаћи још неке важне чињеницу у вези СОФА НАТО. Сједињене државе су ставиле резерве на одредбе споразума из Лондона (из 1951. године) који је као што смо навели основа СОФА НАТО. Резерве су стављене између осталог на делове уговора који могу да доведу до тога да се америчким војницима (без пристанка Вашингтона) суди у иностранству. Имајући у виду ту чињеницу, као и податак да је Београд већ ратификовао посебни Софа споразум са САД, не постоји теоретска шанса да се у Србији суди америчким војницима без обзира који злочин они извршили на њеној територији. И када је реч о војницима из других НАТО чланица, шанса да им суде српски судови за почињене злочине на српској тероторији готово да не постоји. Српски државни органи би могли да успоставе надлежност само за дела која су прописана као кажњива српским законима, под условом да исто дело није прописано као кажњиво у држави војника – извршиоца дела. Уколико су у оба законодавства прописане казне за учињено дело покреће се сложена процедура којом се одлучује где ће се и да ли ће се судити окривљеном. Чак и тада Вашингтон има могућност утицаја на обе стране. Поред овога треба имати на уму да ће стране трупе у Србији имати “право на борбу” или “Authority to Fight”.

Овај појам је шири од самоодбране и нужне одбране. Он даје могућност НАТО трупама да на територији Србије ступе у борбу у циљу извршења неких циљева Алијансе, заштите људства, имовине и операција. Овим се отвара могућност да Северноатлантски савез некажњено прогања појединце или групе који му нису по вољи у Србији, пошто их нпр. прогласи терористима и сл. Подестимо се да су на окупираном КиМ тужиоци Еулекса већ одавно лидере Срба са севера Покрајине прозвали терористима у оптужницама и другим актима. Ко год им смета може доћи под удар њиховог репресивног апарата. Поред овога на територији Србије сада могу да бораве и војници из Хрватске и Албаније, дакле исти они који величају Павелића и одлазе у Новорусију да “убијају четнике” као  и Шиптари који стварају велику Албанију.

Потписивањем СОФА споразума са НАТО пактом званични Београд је наставио са вођењем квислиншке полутике. Београд је напустио принципе војне неутралности усвојене 2007. године Резолуцијом о заштити територијалног интегритета, суверенитета и уставног поретка Републике Србије, донетој као одговор на најаву проглашења независност Косова и Метохије. Републичка влада овим уговором потчињава грађане Србије репресивном апарату Алијансе и нарушава безбедност државе. Поред свега приближавањем Северноатлантском савезу, власт показује отворено непријатељство према Русији која једина на међународној сцени брани интересе српског народа.

_____________________________________

[i] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/monstrumi-u-vucicevoj-vladi/

[ii] http://www.rastko.rs/istorija/delo/12286

[iii] http://rt.com/usa/272752-dunford-james-threat-russia/

[iv] http://rs.sputniknews.com/vesti/20150609/2435352.html?utm_source=t.co%2FhzyxVYlxzP&utm_medium=short_url&utm_content=swP&utm_campaign=URL_shortening

[v] http://rt.com/op-edge/271243-us-pentagon-military-strategy-russia/

[vi] http://news.xinhuanet.com/english/2015-06/18/c_134335449.htm

[vii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/vuciceve-tajne-operacije-protiv-novorusije/

[viii] http://www.nato.int/docu/update/2007/05-may/e0523b.html

[ix] http://ruskarec.ru/articles/2012/08/08/rusija_obelezava_secanje_na_heroje-mirotvorce_poginule_2008_u_juznoj_15993.html

[x] http://www.globalresearch.ca/the-nsa-given-a-free-hand-to-operate-in-germany/5342446

Извор: Фонд Стратешке Културе