Политички аспекти напада на премијера Вучића

Сваки догађај од ширег политичко-безбедносног значаја у Босни и Херцеговини има најмање два тумачења. За Србе је напад на полицијску станицу у Зворнику несумњиво био терористички чин, док се из бошњачке перспективе радило о крвној освети. Тако се и напад на премијера Србије Вучића у Меморијалном центру у Поточарима у Сарајеву минимизира и назива инцидентом и гнусним чином, док је за Србе покушај линча и неуспео антентат. Посматрано у политичком контексту, у Поточарима се догодио атентат на Вучићеву политику помирења и праштања, његова испружена рука, метафора коју премијер Србије често користи, остаће да виси у ваздуху.

С друге стране, у Поточарима је испаљен и хитац у сарајевску политику, по којој су у рату Бошњаци били жртве и страдалници, а Срби злочинци и дивљаци. Наведена матрица форсирала се као погодно  средство за преустрој БиХ који би уместо државе састављене од два ентитета, требало да изнедри централизовану државу коју би чинило пет мултиетничких региона. На основу призора које је свет видео у Поточарима ствари изгледају сасвим другачије. По речима спољнополитичког коментатора Хајрудина Сомуна, дивљаштво показано у Поточарима равно је оном које испољава Исламска држава.[1]

Зашто је Вучић ишао на скуп на који нису хтели отићи ни председник Србије, Томислав Николић, ни Милорад Додик, председник Српске, ни Младен Иванић, председавајући Предсједништва БиХ? Зашто је отишао и поред јавног упозорења свог министра унутрашњих послова Небојше Стефановића изреченог дан раније да се ради о високо ризичном скупу на који су већ стигли екстремисти? Вероватно је Ангела Меркел била већи ауторитет од свих наведених, те су њене речи звучале убедљивије. Ко је од бројних, никад довољно искоординисаних полицијских тела и безбедносних агенција, највише затајио? Прсти јавности највише су уперени у Дирекцију за координацију полицијских тела и њеног директора Мирсада Вилића, који није дозволио да припадници МУП-а Републике Српске непосредно обезбеђују премијера Вучића, нити да буду присутни на простору мезарја, где се одвијала централна манифестација. Онај ко је „вадио кестење из ватре“ био је МУП Републике Српске, чијим припадницима треба одати признање, као и министру Драгану Лукачу, због луцидности у доношењу безбедносних процена и одлука“, јер је наложио да припадници Специјалне јединице МУП-а Републике Српске у цивилу буду распоређени унутар окупљене масе, а они су највише и помогли Вучићу приликом извлачења.

Да ли је напад на Вучића имао политичку позадину? Податак који у том смислу највише терети Бакира Изетбеговића, члана Председништва БиХ и тренутно најважнију бошњачку политичку фигуру, гласи да је комеморативни скуп у Поточарима, између осталих, обезбеђивало и 150 припадника агенција „Securitas“, која је у власништву Мирсада Ћатића, Изетбеговићевог саветника, наводно волонтерски[3]. На фотографијама и телевизијским снимцима које су направиле бројне медијске куће, виде се неки од припадника поменуте агенције[4] како се каменицама бацају на Вучића, и да се полиција бори са њима. Међутим, сваки догађај, који има значајнију политичко-безбедносну конотацију, као што правила налажу, треба посматрати у контексту регионалних, па и геополитичких прилика. Једино на тај начин догађај, попут покушаја линча премијера Вучића у Поточарима, може бити правилно објашњен.

У том контексту прва асоцијација јесте британска резолуција о Сребреници која, захваљујући руском вету, није усвојена од Савета безбедности УН. Британци су били невјероватно упорни, нудили су више верзија резолуције, и Русе, који су првенствено намеравали да пријетњом ветом спријече стављање резолуције на дневни ред седнице Савјета безбедности, приморали да вето и употребе. Али, зашто је Британцима толико било стало да резолуција о Сребреници буде усвојена, који су им циљеви били, које ефекте су хтели постићи? Одговор, као и обично, нуди „траг новца“.

Наиме, након што су руски привредници, уважавајући сугестију председника Путина, повукли део новца из британских банака, а ради се о суми од 174 милијарде долара, Британија се нашла пред финансијским крахом равном оном из 2008. године. Како би се спречио банкрот, поново, као и 2008. године, ангажована је Санела Џенкинс[5] с намером да одобровољи краља Салмана[6] да уложи милијарде долара у британске банке, и тако предупреди финансијски крах. А шта би Џенкинсова у контактима са саудијским краљем, којег познаје још док је био шеф обавештајне службе краља Фахда, као противуслугу за финансијску помоћ, могла понудити, него ширење саудијског утицаја у срцу Европе, односно на територији БиХ, који се најлакше може постићи радикализовањем прилика. У том контексту треба посматрати британску иницијативу за усвајање резолуције о Сребреници, али и хутбу којом је у петак, дан уочи скупа у Поточарима, главни имам џамије Краља Фахда у Сарајеву, Незим Халиловић Мудерис, позвао на „уништење“ лобиста против резолуције о Сребреници и њихових породица, као и „ентитета сазданог на злочину и геноциду“.

Та џамија је под ингеренцијом Саудијске Арабије, и има екстериторијални статус. Мудерис за свој рад не одговара рејсу Кавазовићу, већ старјешинама из Саудијске Арабије. Тако се отвара простор за познату причу о вехабијској идеологији и свим безбедносним импликацијама које су њени следбеници створили у БиХ. Очито је да страни центри моћи настоје до крајности радикализовати прилике у БиХ а применом различитих психолошких операција њене народе гурају на ивицу грађанског рата. Линч премијера Вучића требало је да буде увод у ратне сукобе који би запалили Балкан.[7]

___________________________________

[1] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=159100

[2] Текст Живи ништа не знају, поучите нас мртви, Ослобођење, Сарајево, 14.07.2015, стр. 12. и 13.

[3] Текст Изетбеговић преко свог савјетника имао 150 заштитара у Поточарима, Дневни аваз, 14.07.2015, стр 2.

[4] Препознатљиви су по бијелим мајицама и акредитацијом окаченом око врата.

[5] Рођена у Сарајеву као Санела Ћатић. Џенкинсонова је изузетно богата, захваљујући доброј удаји, али је берзанским операцијама увећала капитал који износи око 400 милиона фунти. Омогућила је земљакињи Арминки Хелић пријем код краљице и стицање титуле баронесе, а тиме и стално мјесто у Дому лордова Британског парламента. Хелићева је била савјетница британског министра спољних послова Виљема Хејга, а и данас је врло утицајна у Конзервативној странци актуелног премијера Дејвида Камерона.

[6] Салман бин Абдулазиз ел Сауд је краљ Саудијске Арабије. На престолу је од 23. јануара 2015. године, када је наслиједио полубрата Абдулаха. Салман је за владавине краља Фахда, који је Саудијском Арабијом владао прије краља Абдулаха, био шеф обавјештајне службе

[7] Како пише лист Ало, који власт у Србији често користи за незванично пласирање оног што мисли, пензионисани агент британске обавјештајне службе МИ6 Џорџ Базби главни је организатор нереда и покушаја ликвидације премијера Србије Вучића у Сребреници. Како наводи овај лист, Базби је током јуна боравио у БиХ, а од 1. до 7. јула био је у Београду, затим се поново вратио у Босну одакле је отишао за Лондон. Даље се наводи да је управо Базби преко својих пријатеља у БиХ организовао напад на Вучића у Поточарима, а ослонац је имао у десничарском – екстремистичком крилу партије Бакира Изетбеговића. http://pressrs.ba/info/vijesti/britanska-tajna-sluzba-organizovala-napad-na-vucica-14-07-2015

Извор: Фонд Стратешке Културе