Nema opozicije, samo teroristi ratuju protiv Asada

Prvi vazdušni udari ruske avijacije ogolili su suštinu sukoba u Siriji.

Visoki predstavnici SAD, pre svih ministar odbrane, odmah su izneli stav da je udar izvršen po snagama Asadove opozicije koji nisu ISIL (u ovom tekstu pod tim nazivom podrazumevamo sve terorističke grupacije). Način na koji je to izgovoreno je krajnje neuverljiv, uz ograde, ali se medijski želelo istaći upravo ovo što sam izneo kao njihovu tvrdnju, pa je to i suština izjave.

Niko nije ni čuo ni video te druge predstavnike opozicije koji drže neku teritoriju. Nisu oni protestovali protiv vazdušnih udara. Nego SAD. Nije ni ISIL slavodobitno obavestio javnost da Rusi gađaju njegove protivnike.

Ja mislim da nikakva treća vojna grupacija, u ozbiljnijem smislu te reči, uopšte ne postoji. Prosto je reč o tome da ISIL ratuje protiv legalne vlasti Asada.

Prvo, kakva je to politička opozicija koja ratuje protiv vlade, a ne protiv ISIL-a? Već je sama ta konstrukcija neobjašnjiva.

Drugo, SAD su potrošile 500 miliona USD sa ciljem da opreme i obuče do 25.000 tih nekih drugih vojnika, a prema tvrdnjama samog ministra odbrane SAD, od svih obučenih ostalo ih je samo 4 do 5. Sve drugo je prešlo u ISIL. E sad, ako neka treća vojna formacija postoji, kako je moguće da baš svi obučeni, minus tih petoro (a i to po tvrdnji SAD – moguće da nema nikoga), pređu u ISIL? To je nemoguće. Čak i da je u selekciji napravljena katastrofalna greška, opet bi makar polovina pristupila toj nekoj trećoj formaciji. Kako je utrošeno pola milijarde dolara, jasno je da bi moralo da ih bude makar hiljadu.

Jedino objašnjenje je da nikakva treća ozbiljna vojna formacija ne postoji. I da nema ni spremnosti da se bori protiv Asada, ili uopšte, ili makar dok je ISIL pretnja. Otuda, sve što dolazi da se vojno obuči i ide u ISIL. Samo oni i njihovi simpatizeri uopšte žele da se bore protiv Asada. Ostali građani to uopšte ne žele, pa se zato ni ne prijavljuju na obuku.

Dakle, ta opozicija Asadu, čak ni uz svesrdnu podršku SAD, ne želi da se vladajućem poretku suprotstavi oružjem. A to onda znači da režim u Siriji nije uopšte po svom karakteru takav da se može razmišljati o njegovoj nasilnoj smeni.

I sa druge strane, svako pomaganje protiv Asada objektivno znači pomaganje ISIL-u (ovde ne ulazim u to da SAD to mogu da rade i namerno, odnosno u najboljem slučaju po SAD oni nesvesno pomažu ISIL).

Sve što je potrebno za uspostvaljanje stabilnosti Sirije, to je da SAD prestanu da pomažu bilo koga i da se nastavi sa udarima ruske avijacije u saradnji sa kopnenim snagama Sirije još 3 do 4 meseca. I ISIL će biti potpuno potisnut iz Sirije.

Po prvim reakcijama zvaničnika iz SAD, njih izgleda upravo ova mogućnost, ubedljivog vojnog poraza ISIL-a u Siriji, najviše brine. I, naravno, zato što bi takav ishod pokazao superiornu efikasnost Rusije koja bi izvesno dovela do urušavanja poverenja u spremnost i sposobnost vojske SAD. U tom slučaju jedini izlaz, jedino objašnjenje da vojska SAD nije nesposobna, bilo bi da priznaju da su sve vreme svesno pomagali ISIL. Izgleda da je za SAD vreme „win-win“ situacija prešlo u svoju suprotnost.

Izvor: Fond Strateške Kulture