Nemamo čega da se bojimo

Naši životi su za nama i nemamo čega da se bojimo.

Ovo budućnost nije i ne može biti. Zato se posvećujemo budućnosti, ne vodeći računa o sebi danas.

Rezultati ove vladajuće politike su:

— Nikad gori odnosi sa Srbima na Kosovu i Metohiji;

— Nikad gori odnosi sa Srbima u Republici Srpskoj;

— Nikad gori odnosi sa SPC;

— Veoma ojačan Bojan Pajtić u Vojvodini, koji je bio u značajnom padu pre nego što je Vučić odlučio da ga „ruši“;

— Beograd i dalje u rukama Đilasa;

— Tužilaštvo i značajan deo sudstva u krivičnoj materiji i dalje u rukama SAD;

— Svi makroekonomski pokazatelji bitno lošiji. Pre svih nezapolsenost, zaduženost, nelikvidnost i raspad budžeta (pokazatelj rasta BDP je varljiva kategorija i uvek je neophodno produbljeno analizirati taj rezultat, o tome drugom prilikom, sada samo toliko da on ne predstavlja bilo kakav oslonac stvarnog napretka);

— Ekonomska politika koja je i dovela zemlju dovde i dalje ista;

— Mediji nikad poltronskiji u odnosu vlast, posebno u odnosu na Vučića i delimično Nikolića i Dačića, i potpuno okrenuti podršci komadanju Srbije;

— Sve ustanove, javna preduzeća, državna preduzeća, agencije – preplavljeni novim, nepotrebnim i neverovatno nesposobnim kadrovima pre svega SNS, u brojevima od kojih se čoveku diže kosa na glavi;

— Potpuno nedirnuti svi prethodni glavni mehanizmi pljačke i svi glavni akteri istih i u javnim nabavkama, i u bankama u kojima država ima vlasništvo, i u dodeljivanju raznih dozvola itd.;

Značajan broj ljudi koji je do juče bio društveno aktivan, čitao i promišljao svoju sudbinu povukao se u tzv. privatnost. Ne mogu ni da im kažem da je nemoguće sačuvati pasivnošću i brigom za najuži sopstveni interes budućnost za njihovu decu, zato što sve to oni i sami znaju.

Prosto im je došao trenutak u kome im je sve previše i svega premalo. Znali su oni da je Tadić besmislen, znaju da je Vučić nedorasli izdajnik, o Dačiću im je muka da i pomisle. Nikoliću su jedino zahvalni što je izjavom o „Bosancima“ za Srbe, razjasnio svu tugu vladajućih namera prema Republici Srpskoj.

Značajan broj ljudi je direktno razočaran. Izneverene su im nade i povlače se u svoj uski krug, ne verujući u bolje i moguće i zadovoljavajući se makar time da, isključeni od svega, neće biti ponovo prevareni.

Značajan broj ljudi je u strahu zbog krajnje neizvesne egzistencije i povlači se na poslednje linije odbrane, naivno verujući „neće valjda baš mene“.

Ne mali broj ljudi je raspoređen po meri poltronstva prema vladajućoj oligarhiji i čeka da starter da znak da se sa obilnih potpuno nezasluženih privilegija pređe na čerupanje ono malo mesa što je još oko kostiju ostalo.

Na vrhu te piramide sazdane od neću, nemoj i grabi sve što dohvatiš, je Vučić.

U njenom temelju je izdaja svakog zamislivog interesa Srba i Srbije. Tačno sve po meri SAD, Nemačke i Velike Britanije.

U takvom stanju mi nemamo druge nego da srušimo tu nakaznu građevinu. Ne zbog neke naročite hrabrosti, mudrosti ili energije, nego zato što nas samo tako može biti. Ako hoćete, baš zbog straha od ništavila pukog trajanja.

I to je naša snaga. Naši životi su za nama i mi nemamo više čega da se bojimo. Ovo budućnost nije i ne može biti. I zato se mi posvećujemo budućnosti, ne vodeći računa o sebi danas.

Nasuprot nas, na strani evroatlantskih integracija, nema jednoga ko je spreman da se žrtvuje. Samo moraju postati svesni cene služenja stranom gospodaru.

Ta ubedljiva većina na našoj strani, po liniji spremnosti na ličnu žrtvu, odlučiće pobednika.

To će biti rezultat od koga je moguća budućnost.

Izvor: Novi Standard