Neobjašnjiva lakoća nemara

Zvuči neverovatno, ali ni DIA ni CIA, pa ni MI-6, ne znaju gde se nalaze određene osobe za koje je samo poznato da su ušle u BiH iz Srbije i Crne Gore (prethodno su boravile u Albaniji). Ne bi to bilo ništa neobično da se ne radi o preko stotinu viših oficira tzv. Islamske države koji se povlače iz Sirije.

Oni su jednostavno „nestali sa radara“.

Ne zna se ni tačan broj migranata koji su prešli granice BiH, iako se na bezbednosne strukture u Sarajevu preko diplomatskih kanala permanentno vrši pritisak da evidencije u tom smislu budu urednije. Na taj način se tiho vrši promena demografske strukture države „sastavljene od dva entiteta i tri konstitutivna naroda“, kako doslovce piše u Aneksu 4 Dejtonskog sporazuma.

Kad je reč o političkim strukturama na nivou BiH, njihov prioritet je stvaranje negativne slike o Republici Srpskoj i Srbiji.  Tako, nominalno predstavnik hrvatskog naroda u Predsedništvu BiH, Željko Komšić, prilikom susreta sa stranim ambasadorima, i uopšte strancima, ne propušta priliku da „ocrni“ Milorada Dodika i Dragana Čovića, koji su „krivi što vlast nije formirana jer su protiv euro-atlanskih integracija“, a sve je to, po Komšiću, „zahvaljujući uticaju Zagreba, Beograda, i Moskve“.

On, Komšić, zalaže se za kulturu dijaloga, i nema ništa lično protiv Čovića i Dodika, ali je protiv uplitanja Zagreba i Beograda.

Naravno, Komšić ne pominje probleme sa migrantima, paradžematima, niti izvoz oružja iz BiH u rizična područja u periodu kada je na Bliskom istoku jačala Islamska država.

Hrvatski član Predsedništva BiH je pridobio bošnjačkog člana, Šefika Džaferovića, koji je u početku davao izjave kako očekuje da sve stranke učestvuju u vlasti, i da je to dejtonska obaveza, a da bi svako drugo ponašanje bilo antidejtonsko.

Naknadno se potpuno priklonio Komšićevim stavovima, koji se svojski trudi da novi saziv Saveta ministara ne bude formiran.

Komšić u ambasadama, u razgovorima sa Vigemarkom, i kada se obraća Incku i Mogerini, uvek napomene da Čović nastoji da se usvoji izborni zakon koji podržavaju još samo Dodik i Rusija.

Po Komšiću, Aneks 4 Dejtonskog sporazuma treba menjati u skladu sa EU normama za ljudska prava i prema idejama ZAVNOBIH-a. Etnički princip treba ukinuti jer u protivnom će, po njemu, stvari ići ka sukobu.

Do rata će, kako Komšić nastoji uveriti sagovornike, sigurno doći „ako Dodik i njegov SNSD nastave da donose unilateralne odluke“, a BiH će, kategoričan je, „silom procesuirati takve poteze, po cenu rata“.

Prvo što se nalazi na Komšićevoj listi eliminacije je Dom naroda Parlamenta BiH, jer „produbljuje razlike u BiH“.

Za to vreme borci Islamske države se vraćaju na Balkan. Čak je i Rojters objavljivao da je što se tiče Evrope najviše boraca u Siriju otišlo sa Balkana, pretežno iz Albanije, Kosova, BiH, Srbije i Crne Gore, ukupno oko 900 boraca.

Prema američkim procenama, iz Sirije treba da se vrati oko 800 boraca, 340 na Kosovo, a ostali mahom u BiH, ali i u Albaniju i Srbiju.

Nemački Špigl se bavio radikalizmom u BiH te je u opširnoj analizi ovaj list upozorio da je Islamska država pronašla plodno tlo u BiH, i izneo optužbe na račun međunarodne zajednice zbog nepreduzimanja adekvatnih mera.

Tom prilikom ukazano je i na mrežu paradžemata kao rezultat širenja selafijskog pokreta.

U javnom diskursu u BiH, paradžemati se više ne spominju, iako selafizam neprekidno urušava Islamsku zajednicu.

Erdogan otvoreno podržava Muslimansko bratstvo, a Izetbegović prikriveno. Stoga su američke diplomate upozorile vlasti u Sarajevu da BiH još nije usvojila zakonske akte potrebne za suzbijanje radikalizma i terorizma, za razliku od Kosova koje jeste.

Opravdanje koje im je predočeno – policija je podeljena po etničkom principu, Obaveštajna agencija ima u sebi tri etniciteta koji gravitiraju nacionalnim strankama – nije bilo uverljivo.

Nepodnošljiva lakoća nemara BH institucija prema gorućim bezbednosnim problemima prosto je neobjašnjiva.

„Vijesti umeta“, zvanični sajt Islamske države na bošnjačkom jeziku, i dalje neometano radi, iako bi bilo logično da se traži njegovo gašenje.

Indipendent je objavio širi članak o izvozu oružja iz BiH u Saudijsku Arabiju (radilo se o 500 minobacača u samo jednoj pošiljci), a koje je pronađeno u magacinima Islamske države.

U dokumentima koje rade američki tink-tankovi, BiH i Hrvatska su označene kao glavni saradnici Islamske države na Balkanu. Hrvatska je u nekoliko slučajeva optužena kao značajan izvoznik oružja za potrebe te terorističke organizacije, te da joj je plaćeno naftom.

Nemački Bild je objavio tekst Bruna Šira, inače autora knjige „Globalni džihad“, u kojem se decidno tvrdi da je Hrvatska Islamskoj državi prodavala oružje za naftu.

Britanski Dejli star pisao je da se po džamijama u Britaniji prikuplja novac za džihad i posredstvom Moneygram-a dostavlja u BiH.

Stoga kao krajnje dobronamerna treba shvatiti upozorenja koja je Timoti Les, istraživač Geopolitičkog foruma Kembridža, izneo na predavanju koje je održao u Banjaluci.

„Stvari će početi da se odvijaju na Kosovu“, diplomatski je rekao Les, ukazujući na moguće konflikte na Balkanu, da bi zatim govorio o refleksiji tog sukoba u BiH.

I dok svetski mediji pišu o BiH kao sigurnom utočištu za ratnike džihada, kojima se obezbede logistika i pasoši s kojima mogu putovati u EU, u Sarajevu se i dalje za sve što ne funkcioniše u državi optužuju Srpska i njeni legitimni predstavnici.

Izvor: Sve o Srpskoj