Neodržani govor na GO DSS ili gde je Evroazijska unija

Poslednja sednica Glavnog odbora DSS održana je iz dva dela. Prvi deo, u Novom Sadu, trajao je više od pet sati, i prekinut je zbog nedostatka kvoruma. Prekinut je u naelektrisanoj atmosferi, koju je izazvao amandman na predviđeni način izbora potpredsednika stranke. Problem je nastao oko toga da li će na predstojećoj Skupštini DSS kandidate za potpredsednike predlagati isključivo predsednik stranke ili će to pravo, osim njega, imati i pet opštinskih odbora ili dvadeset pet skupštinara. U nastavku sednice Glavnog odbora, u beogradskom Sava centru, posle tri sata žučne i na momente mučne rasprave o načinu izbora potpredsenika, stiglo se i do treće tačke dnevnog reda. Glavnom odboru je na usvajanje ponuđen programski dokument pod nazivom Načela političke neutralnosti Srbije.

Uvodno obrazloženje dao je jedan od autora prof. dr Vladeta Janković. Započeo ga je, kako sam reče, “s viškom emocija”, prekorevajući članove Glavnog odbora zbog trajanja i načina diskusije o organizacionim pitanjima – a pred nama je važan dokument koji definiše politiku stranke. U tom trenutku prilazim bini i prijavljujem se za diskusiju, predajući cedulju sa svojim imenom. Na moje veliko zaprepašćenje, potpredsednik Aligrudić me obaveštava da se “o ovome ne diskutuje!” Prof. Janković završava izlaganje, a zatim Načela bivaju usvojena aklamacijom – mlakim aplauzom oko polovine prisutnih, bez glasanja.

Evo šta sam hteo da kažem, da mi je bilo dozvoljeno da govorim:

Poštovani gospodine predsedniče,

Cenjeno Predsedništvo,

Drage kolege,

Pred nama je nacrt dokumenta koji se zove Načela političke neutralnosti Srbije. Ne bih trošio reči i vaše vreme da obrazložim sa čim se sve u ovom dokumentu apsolutno slažem. Ukratko, potpuno se slažem sa tvrdnjom da je Srbija danas ugrožena, kao i sa više nego dobro argumentovanom tezom da je: “Sadašnji odnos Evropske unije prema Srbiji glavni uzročnik državne, nacionalne i ekonomske krize Srbije”.

Ali ovde postoji nešto sa čim se ja duboko suštinski ne slažem. Da bih objasnio o čemu je reč, poslužiću se citatima iz uvodnog govora predsednika stranke i dokumenta koji nam je ponuđen na usvajanje, a koji sa uvodnim izlaganjem predsednika potpuno korespondira.

Poslednje dve rečenice, kao zaključak dokumenta koji je pred nama, glase: “Pozivamo na slobodnu raspravu i sučeljavanje mišljenja o tome da li je za nas bolje da budemo politički neutralni ili deo Evropske unije. I, što je najvažnije, pozivamo Srbiju da organizuje slobodan referendum kako bi se narod sopstvenom voljom opredelio između političke neutralnosti i Evropske unije.”

Osnovna moja zamerka je zanemarivanje, odnosno potpuno ignorisanje trećeg puta, da ga tako nazovem. Ilustrovaću ovo na par primera.

U uvodnom izlaganju predsednik kaže: “Dva puta su pred nama. Jedan je teži i on nas vodi do slobodne i politički neutralne Srbije. Drugi put je mnogo lakši i na taj put, uz žestoku i agresivnu propagandu, sadašnja vlast gura Srbiju. Taj drugi put je, naravno, put evropskih integracija. (…) Zato je cilj Demokratske stranke Srbije da u zemlji pokrene nacionalnu debatu da li nam je u interesu Evropska unija ili politička neutralnost.”

Nešto kasnije, u istom izlaganju, nailazimo i na, po mom mišljenju, jedini put korektno formulisan stav: “Dakle, mi imamo u narednoj godini dva važna cilja. Da pokrenemo nacionalnu debatu o budućnosti Srbije i da značajno povećamo poverenje građana u našu politiku”.

Apsolutno se slažem da nam je nacionalna debata o budućnosti Srbije neophodna, kao što se slažem i s tim da je DSS ta koja tu debatu treba da pokrene. Ali se apsolutno ne slažem s tim da se unapred zada okvir te debate – ili članstvo u Evropskoj uniji ili politička neutralnost.

Srbija se nalazi na raskrsnici. I sa tim se savršeno slažem. Problem je, po mom mišljenju, oblik raskrsnice. Meni se čini da se pred Srbijom ukazuju tri, a ne dva – puta. Hajde da ih, uslovno, krstimo ovako:

– “Levo” je put ka članstvu u Evropskoj uniji;

– “Pravo” je put političke neutralnosti; i

– “Desno” je put ka članstvu u Evroazijskoj uniji.

Moje je duboko ubeđenje da “svođenje raskrsnice” na samo dva moguća puta – levo i pravo nije verodostojno, a ni korektno. A sa aspekta naše želje da Srbija krene putem pravo, putem političke neutralnosti, ono nije ni celishodno.

Da obrazložim ovo poslednje, ponovo ću se koristiti citatom iz predsednikovog uvodnog izlaganja: “Nema sumnje da Srbiju čekaju teška vremena jer se zemlja sve više vezuje za Evropsku uniju, koja razbija Srbiju i nanosi ogromnu štetu našoj privredi i razvoju zemlje. Ova neprirodna činjenica traži od nas da mobilišemo sve svoje snage i radimo na zaustavljanju propadanja Srbije. To je moguće samo ako zaustavimo evropske integracije i preokrenemo državni brod u vode političke neutralnosti.”

E, sad, brod plovi punom parom ulevo, a mi želimo da ga usmerimo da plovi pravo. Mehanika nam kaže da je pravac kretanja tela određen rezultatom sila koje na njega deluju, prema zakonu o paralelogramu sila. Danas imamo izuzetno jake sile koje brod vuku ulevo, ka EU – praktično sve sile osim DSS, ako govorimo u kategoriji parlamentarnih stranaka. (Ovde se nije loše potsetiti da smo i mi do juče vukli na tu istu stranu.) Kada bi DSS svojom silom (za koju se, naravno, slažem da je treba učiniti većom) taj brod pokušala da povuče udesno – rezultanta bi bila mnogo bliža željenom putu pravo. A, ako DSS, shodno ovom dokumentu koji treba da usvojimo, upre svoje snage da povuče državni brod Srbije pravo – to će ga samo neznatno skrenuti sa puta na kome se već nalazi.

A šta ako to i jeste skriveni cilj ovakve politike?

Ne želim da budem toliko nepoverljiv. Želim samo da apelujem da se ovaj programski dokument koji je pred nama doradi. Da se u njemu, makar i samo kao mogućnost koja se pred Srbijom nalazi, pomene put Evroazijskih integracija – i to bez apriornog zauzimanja stava za ili protiv istih. Samo kao poziv na nacionalnu debatu i o toj opciji. Kao što sam pokušao da obrazložim, uveren sam da bi to bilo dobro, čak i sa aspekta političke neutralnosti Srbije kao cilja.

Za ovako formulisana Načela političke neutralnosti Srbije ne mogu da glasam.

Hvala.

Autor je član Glavnog odbora DSS

Izvor: Novi Standard