Neuralgične geopolitičke tačke u 2016.

Od Hladnog rata toliko američkih vojnika i ratnih aviona nije bilo dopremljeno i smešteno na nizu strateških mesta koja su često od glavnih ruskih gradova udaljena manje od sat vremena vožnje. Ni u Hladnom ratu SAD nisu nametnule toliko sankcija protiv ruskih zvaničnika, poslovnih ljudi i kompanija. Amerika puzajućom strategijom približava svoje baze, avijaciju i trupe, ruskim i kineskim granicama. Paralelno s tim aktivnostima, u Aziji Vašington organizuje svetsku trgovinu, vojne i diplomatske sporazume, dizajnirane isključivo za potkopavanje kineskog ekonomskog rasta, jer američki stratezi u Kini vide glavnog trgovinskog konkurenta.

Ukrajina svojim vojnim aktivnostima želi da uvuče EU u otvoren sukob sa Rusijom. Novoizabrani predsednik Poljske, Andžej Duda zahtevao je da Poljska postane glavna  vojna baza za NATO operacije, i prva linija fronta u ratu protiv Rusije. Milioni ratnih izbeglica beže u sigurnost  Zapadne Evrope, dok će im se pridružiti milioni ekonomskih izbeglica koji tek kane otići u Nemačku, ali i Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, zemlje Balkana. Planeri haosa više se i ne kriju, a uspeli su stvoriti paniku i nesigurnost među civilnim stanovništvom Zapadne Evrope.

Neminovno će se postaviti pitanje klasnih razlika između izbeglica i domicilnog stanovništva, što se ujedno može odraziti i na opstanak zapadnih hrišćanskih vrednosti. Sve više ljudi će biti u teškoj situaciji prouzrokovanoj zimom i nedostatkom hrane, tako da se hiljade izbeglica mogu preobraziti u iskusne i besne borce iz Avganistana, Iraka, Libije, Jemena…. Seobe naroda su za posledicu znale imati nestanak civilizacija, ali i stvaranje novih, što je deo istorijskih procesa. Pitanje je samo cene koju civilizacija treba da plati.

Regiju Kavkaza treba posmatrati u kontekstu situacije na Bliskom istoku. Kavkaz je, inače, podeljen u dve podregije – Severni Kavkaz, koji uključuje Kavkaz sa konstitutivnim republikama Ruske Federacije, i Južni Kavkaz, koji obuhvata Gruziju, Jermeniju, Azerbajdžan, sever Irana i istočne delove Turske. U obe podregije postoji više neuralgičnih tačaka. Moguć je sukob između Azerbejdžana i otcepljenog Nagorno-Karabaha (Nagornokarabaška Republika), zatim sukob između Gruzije i otcepljenih Južne Osetije i Abhazije, sukobi Ruske Federacije sa separatističkim pokretima na Severnom Kavkazu, posebno u Čečeniji i Dagestanu, sukob između Jermenije i Azerbejdžana preko Nagorno-Karabaha, kao i  sukob između Gruzije i Rusije preko Južne Osetije i Abhazije.

Balkan je značajan za kontrolu Evroazije kao i njene periferije. Najveće protivnike za svoje širenje NATO ima u Srbiji i Republici Srpskoj. Rukovodstvo Srbije se dvoumi da li da uđe u orbitu Rusije i Evrozije ili da se opredeli za orbitu SAD i NATO. Obe strane žele u potpunosti dovesti Srbiju u svoje orbite. Naime, Balkan je čvorište za vojne operacije u istočnoj Europi i na Bliskom istoku. Položaj nekadašnje Jugoslavije u ovom kontekstu bio je veoma važan. SFRJ je bila samostalni geo-politički igrač i njena pozicija bi se mogla uporediti sa sadašnjom ulogom Irana na Bliskom istoku. SFRJ je mogla spriječiti SAD i NATO u kontroli Balkana, što SAD nisu mogle dopustiti, zbog već tada planirane kampanje za kontrolu Evroazije. To je bio osnovni razlog što su SAD i njeni saveznici podsticali etničke napetosti u Jugoslaviji, posebno između Srba i Hrvata. Na Balkanu se još odvija geo-strateška igra. Srbija koketira sa obje strane i nastoji da glumi Jugoslaviju.

Srbija je kopnena zemlja koja nema direktan  pristup otvorenom moru. Srbija međutim, ima zajamčen pristup Crnom moru putem reke Dunav. Beograd uvek može koristiti Dunav, u slučaju da se Srbiji  nametne embargo na granici, ili zabrani korišćenje vazdušnog prostora prema nalozima iz SAD i EU. Ako će se poštovati međunarodni zakoni, Dunav bi u toj situaciji Srbiji bio Lifeline (životni prolaz) tj. pristup do Crnog mora i Rusije. Da bi se to sprečilo sve države kroz koje Dunav teče moraju pristati na kontrolu njegovog toka, što je malo verovatno, jer bi to značilo da je u pitanju ozbiljan rat. Stoga je ideja Zapada da se Srbija mora udaljiti od Dunava. Radi realizacije tog cilja u toku su seperatističke aktivnosti u Vojvodini, jer su počele operacije za kontrolu srca Evroazije. Skoro nezapaženo je prošla vest da je iz Mađarske stigla fašistička grupa koja želi radikalizovati situaciju. S druge strane Priština u vezi Zajednice srpskih opština vodi igre bez granica. Cilj je priznanje od Srbije, što bi omogućilo predaju svih srpskih resursa i infrastrukture na Kosovu.

Srednja Azija je srce Evroazije. Države srednje Azije su bivše članice Sovjetskog Saveza: Uzbekistan, Kazahstan, Turkmenistan, Tadžikistan i Kirgistan. SAD i NATO gledaju u Evroaziju i usmereni su na kontrolu ove regije u celini, a srednja Azija, kao važno geostrateško središte, udara na bokove Irana, Kine, Rusije, te Kaspijskog mora i Indijskog podkontinenta. S vojnog i prostornog stanovišta to je idealno mesto za stvaranje klina između glavnih evroazijskih sila i veoma važno za uspostavu vojne prisutnosti. SAD koriste Avganistan za instaliranje vojnih i obaveštajnih baza, a zbog realizovanja svojih strateških ciljeva u srednjoj Aziji, Pakistanu, Rusiji, Iranu i Kini.

Ono što je najvažnije, kontrola srednje Azije bi poremetila  „Novi put svile“ koji polazi iz istočne Azije i vodi do Bliskog istoka i istočne Evrope, čak bi prolazio kroz Srbiju, a vodio bi i preko Irana do Persijskog zaliva. „Novi put svile“ kroz sistem brzih pruga mogao bi Kini obezbediti poziciju globalne supersile. Zato američka strategija u srednjoj Aziji ima za cilj da spreči pojavu Kine kao globalne supersile, a na način da Kini onemoguće pristup vitalnim energetskim resursima, koji su ovoj zemlji jako potrebni. Srednja Azija je bila poprište ratova i obojenih revolucija. Aktivni rat još uvek besni u Avganistanu, a širi se i na Pakistan. Nestabilnost u Kirgistanu mogla bi se preliti u okolne države, i poprimiti oblik građanskog rata. Svaki budući sukob u koji budu uključeni Iran, Sirija i Liban,  može da se reflektuje na srednju Aziju.

Izvor: Fond Strateške Kulture