Није лако бити Вучић!

Ваљда се и њему све помешало. Вучићу! Није чудо да су му приче несувисле, а дела флуидна. Ко да попамти све те функције и почасти, које се час преплићу а час сударају у простору и времену. Ко да раздвоји визије од стварности, када их има толико да излећу као Драган Ј. Вучићевић са Пинка када му „дуне“ да је Вођа нечим угрожен. Ко да раздвоји манипулативни јецај од искреног дипломатског јаука над соственом и нашом политичким судбином…?!

Како да се, у исто време, буде  и јак и слаб, понизан и поносан,  наиван и оштроуман. А све се то тражи. Истовремено. Како у једном оку носити Путина, у другом Мекејна, а видети Себе у огледалу? Како славити и служити Ангелу Меркел и читати приказ своје судбине у Дојчевелеу? Како, истовремено, и имати и немати Косово…?!

Не, стварно му није лако. Мислим, Вучићу. Треба све то издржати, ако се већ не може контролисати и усмеравати. А, не може. Како јавности, бар некако, приближити  оно што се, по неком договору тамо, подразумева. Аутопут од Ниша до Тиране и Велику Албанију од Тиране до Ниша! То нема везе једно с другим. То се само случајно подудара. Треба то објаснити народу. Али, како, кад је народ прост? Све хоће да зна, а ништа не разуме. Како му објаснити где му је место? Нису Срби као Немци, да све знају а ништа не питају…

Да, Немци. Велики народ, а мали људи. Увек препознају Вођу. Верују. Слушају. А не ко Срби, несрећници. Стално сумњичаво дижу обрву, увек нешто проверавају, један син у четнике, други у партизане. Како њима објаснити да се у Европу мора. Да се мора сагнути глава? Зашто? Па … ЗАТО ШТО ЈЕ ПАМЕТАН…!

И тако се српски премијер у одласку, а председник у доласку, паметан, на дан када га је владајућа већина у локалном парламенту изгласала за почасног грађанина Сврљига(1), нашао у позицији да опет говори о политици Париза. Да је морао да изађе на поправни. Деловао је нестварно. Након што је констатовао како је Србија одувек имала добре односе са Француском и поручио да верује у добру сарадњу и подршку званичног Париза европском путу Србије, додао је: 

„Пред нама је много заједничког посла. Француске компаније у Србији запошљавају око 10.000 људи, а од шест-седам компанија које су у трци за Аеродром Београд један од фаворита је француска компанија”. 

И шта сад? Пре само пар дана сипао је по Французима као из чесме, препоручио да се у Француску не иде три месеца, повлачио амбасадора… Како да то разуме неко за кога је он, у својим честим нервним изливима, изрекао да је лењ, глуп, некултуран, неваспитан… Народ! Како да га разуме обичан човек који рад доживљава као израбљивање будући да 10 сати дневно ради за мање од 200 евра? Како да схвати да је Вођа морао на поправни из Француске? Или да је ономад говорио као председник, који води рачуна о достојанству народа, а сада као премијер који верује да у Србији не може постојати ништа што није запослио страни инвеститор. Јер ми не знамо да руководимо!

Народ то не разуме. Неук је и прост, па се пита је ли Цар Душан имао инвеститоре? Што је Кнез Лазар ратовао, када су му Турци понудили да буду инвеститори оног времена? Како Путин преживљава кад му одоше сви „инвеститори“? Ето, то ти је наш народ! И сад још рогачи очи и чуди се:

Забога, милога! Има ли тај човек двојника? Је ли то она иста глава која је, пре само неколико дана, сипала онолико једа на Француску, због одлуке која је, ма како била правно сумњива, политички била и логична и очекивана?! Где је нестало државно достојанство, да се не гази по сопственим ставовима старим само пар дана? 

Незахвални народ. Србски. Не прати визију Вође, него се пита и ишчуђава.

И док је тако мешао француске пословне бабе и дипломатске жабе, запошљене раднике на минималцу и ратне злочинце, његова Српска листа у тзв. „Скупштини Косова“ гласала је исто као Тачијева и Харадинајева странка – за смену Мустафине владе? Зашто, зар није било једино исправно остати неутралан у сукобу албанских политичких опција?!

Можда је и било, али … нису се ономад Вучић-Вулинови Срби међусобно хватали за гуше да би остали неутрални, већ да би гласали, јер зна се …

Не, заиста му није лако. Мислим, Вучићу. Треба имати желудац за све то што ради. А он га има, нема шта …

Шира верзија текста објављена на Фонду стратешке културе 11.05.2017.

____________________________________

(1)  www.politika.rs/scc/clanak/380125/Vucic-Verujem-u-dobru-saradnju-sa-Francuskom

Извор: Фонд Стратешке Културе