Мало потиснут у сенку референдума о самоопредељењу Шкотске нашао се још један догађај, врло важан за будућност Европске уније. Лидери ЕУ су донели коначну одлуку да се на неодређено време одложи економски самит који је требало да у садашњем полугодишњем председавању Италије, буде најбитнији догађај. Званична верзија његовог одлагања је преоптерећеност послом. Међутим, по бриселским кулоарима се прича да вође Европске уније не знају шта да се даље ради са европском економијом.
Идеја да се у октобру одржи ванредни самит ЕУ који ће се позабавити економским питањима је дошла још у августу од Франсуа Оланда, председника Француске, и премијера Италије Матеа Ренција. Они су својим колегама предложили да се дискутује о погоршању перспектива зоне евра, и посебнода се размотри питање незапослености. Према последњим подацима агенције Eurostat, без обзира на напоре, Европска унија не успева да набоље преломи социјално-економску ситуацију својих чланица. Број незапослених у ЕУ је у јуну био 25 милиона људи, тј. 10,2%. Ако се упореди са мајем ситуација се побољшала за 0,1%. Исти „прогрес“ је постигнут и у зони евра – са 11,6% на 11,5%. При том је интересантно да наведена агенција уопште не жури да објави податке новијег датума.
Међутим, упоредни подаци о запослености у прва два тромесечја ове године показују да је највише компликација у вези са обновом тржишта било код најјачих економија Европске уније. Раст од само 0,2% констатован је у Немачкој и Аустрији. У Холандији и Финској је још нижи – 0,1%. А у Француској је у другом тромесечју 2014. године раст био на нули.[i] У ствари, у месту тапка и економски развој зоне евра. Организација за економску сарадњу и развој је у свом последњем извештају економску ситуацију у зони евра назвала „бременом глобалне економије“ – још већим од конфликата у Украјини и на Блиском Истоку и неодређености која постоји у вези са Шкотском. У извештају се прогнозира да ће у 2014.години БДП зоне евра порасти за 0,8%, мада је још у мају та прогноза била – раст од 1,2%. Ради поређења – у САД се очекује раст од 2 – 2,2% БДП-а. У извештају Организације за економску сарадњу и развој се каже и да „спорост раста запослености у зони евра у свим прогнозама представља најузнемирујући фактор.“
Експерти те организације звоне на узбуну и због јачања економске неравномерности у зони евра. На пример, ако је за Немачку прогноза за 2014.годину као и до сада била раст БДП-а од 1,5%, перспективе италијанске економије су – пад од 0,4%. „Зони евра су неопходни одлучнији монетарни стимуланси“ – констатовао је Ринтаро Тамаки, заменик генералног секретара Организације за развој и сарадњу.[ii]
Зато се чинило логичним да се у октобру одржи специјални – економски самит ЕУ. Међутим, умешале су се „мрачне силе“. Према постојећим информацијама, форум је отказан због врло чврстог става федералног канцелара Ангеле Меркел. Она је против мера које су предложиле Француска и Италија, а које би помогле економски раст и формирање нових радних места, јер би нарушиле принципе на којима се гради буџетски биланс. Истовремено, Брисел себи из политичких разлога не сме да дозволи одржавање самита који би приказао раскол.
За сада, као једну од најбитнијих антикризних мера Европска унија наставља да сматра „упумпавање“ новца у банкарски систем. Европска централна банка је током реализације прве циљане дугорочне операције рефинансирања (TLTRO) банкама доделила 82,6 милијарди евра. A амерички The Wall Street Journal пише да Европска централна банка планира да преко сличних операција у овој години издвоји до 400 млрд евра[iii]. Таква политика мало погодује циљевима борбе са незапосленошћу, јер и саме банке највише рачуна воде о томе како да сведу сопствене билансе прихода и расхода за период за који се извештава, него колике ће бити инвестиције у социјалној сфери.
Али постоји још један разлог за немање жеље код руководства Европске уније да се позабави финансијско-економским питањима. Јер у том случају ће предмет дискусије неизбежно постати и „санкциони рат“ против Русије. Тачни губици Европске уније до којих је дошло због антируске политике коју јој је натурио Вашингтон тек треба да се оцене. Експерти међународне организације International Trade Center (у којој раде експерти УН и СТО) већ говоре о 10 милијарди евра. На челу три државе које су највише настрадале, по њиховим подацима, налази се Пољска. За њу се прогнозира раст трговинског дефицита од најмање 800 милиона евра, односно 52%. У Литванији повећање дефицита у спољној трговини може да буде 47%, а у Финској 12%.[iv]
Јасно је да би у новонасталој ситуацији цео низ земаља-чланица ЕУ (осим Финске и – Чешка, Словачка, Мађарска, Грчка, Кипар) на економском самиту Европске уније поставио питање о самоубиствености антируског курса по Европску унију. А то је за Брисел, као и за Вашингтон који му покрива леђа, опасније од било какве дискусије о незапослености и стагнацији.
Индикативно је да се негативна динамика запажа и у другим земљама и регионима, које су се при појави антируске хистерије баш „истакле“. Конкретно, бивши заменик председника Банке Јапана Кадзумаса Ивата је изјавио да се његова земља поново нашла очи у очи са претњом рецесије у условима слабљења националне валуте и смањења куповне моћи становништва. А министри финансија и шефови централних банака „великих двадесет“ (G20) по ко зна који пут су изразили своју узнемиреност због поновног повећања ризика на светским финансијским тржиштима.[v]
Зато је руководство Европске уније одлучило да, због непријатности питања која могу да се на самиту зачују, прогласи паузу. Секретар за штампу француске владе Ле Фол је дипломатски објаснио оно што се дешава као „питања заузетости“: „Талијански председавајући у Европској унији су пожелели да одложе самит из разлога попуњености календара због самог дневног реда“. „Нема других разлога“ – додао је дипломатски.[vi] Али управо је то онај случај када се политичарима не сме веровати на реч. А најважније – проблеми зоне евра се због „нојевске“ политике Европске уније ни мало неће ублажити.
И на крају – интересантан цитат из норвешких новина Dagens Næringsliv. Норвешка није ушла у Европску унију, али је са том организацијом повезана комплексом споразума, између осталог и оних који су трговинско-економског карактера, а Норвешка је, осим тога, и чланица НАТО-а. А ево шта у вези с тим у новинама пише аналитичар Штабне школе Оружаних снага Норвешке Турмуд Хејер. Он каже да је време да Запад „ослушне интересе Русије, уместо да се хвалиса својим идеалима и вредностима“. И још: „Основни принцип регулисања међународних криза се закључује у спречавању пораста напрегнутости и непотребне ескалације. Најбоље је да се принцип прати тако што ће се посматрати очима супротне стране. Ако се тако чини учесници у конфликту ће често доћи до решења са којима свако може да настави да живи „а да не изгуби образ“. Од средине ’90. година Сједињене Државе и НАТО су одбиле да се тог принципа придржавају. Зато су за њих западне вредности постале важније од стварне политике, најпре да би се озаконило мешање у унутрашње ствари других земаља. Зато је у Украјини борба за демократију, људска права и надмоћ закона стављена изнад вођења рачуна о интересима безбедности Русије“.
„Мешање у унутрашње ствари Украјине, где руководиоци СIА, државни секретари и сенатори лутају по ходницима кијевске владе, – наставља норвешки експерт, – представља најузнемирујуће исказивање како сређивати кризне ситуације. Презрив однос према питањима безбедности Русије доприноси поларизацији односа Истока и Запада, и зато се криза у Украјини претворила у „игру на нерешено“: утицај Америке и њених савезника и њихова присутност у бившим совјетским републикама се осећа као директна претња по руску стабилност и безбедност…“[vii]
Главни закључак норвешког експерта, мада је плитак – ипак је потпуно тачан. Он мисли да погрешна и агресивна антируска политика Запада од европских земаља прави таоце тих истих европских земаља, пре свега оних које су са Русијом тесно повезане – политички, економски, па чак и географски. А неутешне финансијске вести из западних „ровова“ „санкционог рата“ само потврђују такву тенденцију, ма колико руководство ЕУ желело да своју главицу сакрије у европски песак.
Примедбе:
[i]http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/2-12092014-BP/EN/2-12092014-BP-EN.PDF
[iii] The Wall Street Journal, 18.09.2014
[v]ИНТЕРФАКС 22.09.2014 09:34
[vi]] AFP171156 GMTSEP14
Оставите коментар на „Нојева политика“ Европске уније
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.