„Nojeva politika“ Evropske unije

Malo potisnut  u senku referenduma o samoopredeljenju Škotske našao se još jedan događaj, vrlo važan za budućnost Evropske unije. Lideri EU su doneli konačnu odluku da se na neodređeno vreme odloži ekonomski samit koji je trebalo da u sadašnjem polugodišnjem predsedavanju Italije,  bude najbitniji događaj. Zvanična verzija njegovog odlaganja je preopterećenost  poslom. Međutim, po briselskim kuloarima  se priča da vođe Evropske unije ne znaju šta da se dalje radi sa evropskom ekonomijom.

Ideja da se u oktobru održi vanredni samit EU koji će se pozabaviti    ekonomskim pitanjima je došla još u avgustu od Fransua Olanda, predsednika Francuske, i premijera Italije Matea Rencija. Oni su svojim kolegama predložili da se diskutuje o pogoršanju perspektiva zone evra, i posebnoda se razmotri pitanje nezaposlenosti. Prema poslednjim podacima agencije Eurostat,  bez obzira na napore, Evropska unija ne uspeva da nabolje prelomi socijalno-ekonomsku situaciju svojih članica. Broj nezaposlenih u EU je u junu bio 25 miliona ljudi, tj. 10,2%. Ako se uporedi sa majem  situacija se poboljšala za 0,1%. Isti „progres“ je postignut i u zoni evra  –   sa 11,6% na 11,5%. Pri  tom je interesantno da navedena agencija uopšte ne žuri da objavi podatke novijeg datuma.

Međutim, uporedni podaci o zaposlenosti u prva dva tromesečja ove godine pokazuju da je najviše komplikacija u vezi sa obnovom tržišta bilo kod najjačih ekonomija Evropske unije. Rast od samo 0,2%  konstatovan je u Nemačkoj i Austriji. U Holandiji i Finskoj je još niži – 0,1%. A u Francuskoj je u drugom tromesečju 2014. godine rast bio na nuli.[i]  U stvari, u mestu tapka i ekonomski razvoj zone evra. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je u svom poslednjem izveštaju ekonomsku situaciju u zoni evra nazvala „bremenom globalne ekonomije“ – još većim od konflikata u Ukrajini i na Bliskom Istoku i neodređenosti koja postoji u vezi sa Škotskom.  U izveštaju se prognozira da će u 2014.godini BDP zone evra porasti za 0,8%, mada je još u maju ta prognoza bila – rast od 1,2%. Radi  poređenja – u SAD se očekuje rast od 2 – 2,2% BDP-a.  U izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj se kaže i da „sporost rasta zaposlenosti u zoni evra u svim prognozama predstavlja najuznemirujući faktor.“

Eksperti te organizacije zvone na uzbunu i zbog jačanja ekonomske neravnomernosti u zoni evra. Na primer, ako je za Nemačku prognoza za 2014.godinu kao i do sada bila rast BDP-a od 1,5%, perspektive italijanske ekonomije su – pad od 0,4%. „Zoni evra su neophodni odlučniji monetarni stimulansi“ –   konstatovao je Rintaro Tamaki, zamenik generalnog sekretara Organizacije za razvoj i saradnju.[ii]

Zato se činilo logičnim da se u oktobru održi specijalni – ekonomski samit EU. Međutim, umešale su se „mračne sile“. Prema postojećim informacijama, forum je otkazan zbog vrlo čvrstog stava federalnog kancelara Angele Merkel. Ona je protiv mera koje su predložile Francuska i Italija, a koje bi pomogle ekonomski rast i formiranje novih radnih mesta, jer bi   narušile principe na kojima se gradi budžetski bilans. Istovremeno,  Brisel sebi iz političkih razloga ne sme da dozvoli održavanje samita koji bi  prikazao raskol.

Za sada, kao jednu od najbitnijih antikriznih mera Evropska unija nastavlja da smatra „upumpavanje“ novca u bankarski sistem. Evropska centralna banka je tokom realizacije prve ciljane dugoročne operacije refinansiranja (TLTRO) bankama dodelila 82,6 milijardi evra. A američki  The Wall Street Journal  piše da Evropska centralna banka planira da preko sličnih operacija u ovoj godini izdvoji do 400 mlrd evra[iii]. Takva politika malo pogoduje ciljevima borbe sa nezaposlenošću, jer  i same banke najviše računa vode o tome kako da svedu sopstvene bilanse prihoda i rashoda za period za koji se izveštava,  nego kolike će biti investicije u socijalnoj sferi.

Ali postoji još jedan razlog za nemanje želje kod rukovodstva Evropske unije da se pozabavi finansijsko-ekonomskim pitanjima. Jer u tom slučaju će predmet diskusije neizbežno postati i „sankcioni rat“ protiv Rusije. Tačni gubici Evropske unije do kojih je došlo zbog antiruske politike koju joj je naturio Vašington tek treba da se ocene. Eksperti međunarodne organizacije International Trade Center  (u kojoj rade  eksperti UN i STO) već govore o 10 milijardi evra. Na čelu tri države koje su najviše nastradale, po njihovim podacima, nalazi se Poljska. Za nju se prognozira  rast trgovinskog deficita od najmanje 800 miliona evra, odnosno 52%. U Litvaniji povećanje deficita u spoljnoj trgovini može da bude 47%, a u Finskoj 12%.[iv]

Jasno je da bi u novonastaloj situaciji ceo niz zemalja-članica EU (osim Finske i – Češka, Slovačka, Mađarska, Grčka, Kipar) na ekonomskom samitu Evropske unije postavio pitanje o samoubistvenosti  antiruskog kursa po Evropsku uniju.  A to je  za Brisel, kao i za Vašington koji mu pokriva leđa, opasnije od bilo kakve diskusije o nezaposlenosti i stagnaciji.

Indikativno je da se negativna dinamika  zapaža i u drugim zemljama i regionima, koje su se pri pojavi antiruske histerije baš „istakle“. Konkretno, bivši zamenik predsednika Banke Japana  Kadzumasa  Ivata je izjavio da se njegova zemlja ponovo našla oči u oči sa pretnjom recesije u  uslovima slabljenja nacionalne valute i smanjenja kupovne moći  stanovništva. A ministri finansija i šefovi centralnih banaka „velikih dvadeset“ (G20)  po ko zna koji put su izrazili  svoju uznemirenost zbog ponovnog povećanja rizika na svetskim finansijskim tržištima.[v]

Zato je rukovodstvo Evropske unije odlučilo da,  zbog neprijatnosti pitanja koja mogu da se na samitu začuju, proglasi pauzu. Sekretar za štampu francuske vlade Le Fol je diplomatski objasnio ono što se dešava kao „pitanja zauzetosti“: „Talijanski predsedavajući u Evropskoj uniji su poželeli da odlože samit iz razloga popunjenosti kalendara zbog samog dnevnog reda“. „Nema drugih razloga“  – dodao je diplomatski.[vi]  Ali upravo je to onaj slučaj kada se političarima ne sme verovati na reč. A najvažnije – problemi zone evra se zbog „nojevske“ politike Evropske unije ni malo neće ublažiti.

I na kraju – interesantan citat iz norveških novina Dagens Næringsliv. Norveška nije ušla u Evropsku uniju, ali je sa tom organizacijom povezana kompleksom sporazuma, između ostalog i onih  koji su trgovinsko-ekonomskog karaktera, a Norveška je, osim toga, i  članica NATO-a.  A evo šta u vezi s tim u novinama piše analitičar Štabne škole Oružanih snaga Norveške Turmud Hejer. On kaže da je vreme da Zapad „oslušne interese Rusije, umesto da se hvalisa svojim idealima i vrednostima“. I još: „Osnovni  princip regulisanja međunarodnih kriza se zaključuje u sprečavanju porasta napregnutosti i nepotrebne eskalacije. Najbolje je da se princip prati tako što će se posmatrati očima suprotne strane. Ako se tako čini učesnici u konfliktu će često doći do rešenja sa kojima svako može da nastavi da živi „a da ne izgubi obraz“.  Od sredine  ’90. godina Sjedinjene Države i NATO su odbile da se tog principa pridržavaju. Zato su za njih zapadne vrednosti postale važnije od stvarne politike, najpre da bi se ozakonilo  mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja. Zato je u Ukrajini borba za demokratiju, ljudska prava i nadmoć zakona stavljena iznad vođenja računa o interesima bezbednosti Rusije“.

„Mešanje u unutrašnje stvari Ukrajine, gde rukovodioci SIA, državni sekretari i senatori lutaju po hodnicima kijevske vlade,  – nastavlja  norveški ekspert, –  predstavlja najuznemirujuće iskazivanje  kako sređivati krizne  situacije.  Prezriv odnos prema pitanjima bezbednosti Rusije doprinosi polarizaciji odnosa Istoka i Zapada, i zato se kriza u Ukrajini pretvorila u „igru  na nerešeno“: uticaj Amerike i njenih saveznika i njihova prisutnost u bivšim sovjetskim republikama  se oseća kao direktna pretnja po rusku stabilnost i bezbednost…“[vii]

Glavni zaključak norveškog eksperta, mada je  plitak – ipak je  potpuno tačan.  On misli da pogrešna i agresivna antiruska politika Zapada  od evropskih zemalja pravi   taoce tih istih evropskih  zemalja, pre svega onih koje su sa Rusijom tesno povezane – politički, ekonomski, pa čak i geografski.  A neutešne finansijske vesti iz zapadnih „rovova“  „sankcionog rata“ samo potvrđuju takvu tendenciju, ma koliko  rukovodstvo EU  želelo da svoju glavicu sakrije u evropski pesak.

Izvor: Fond Strateške Kulture