Novi pohod NATO-a na Srbiju

Nedavno je bivši funkcioner američke obaveštajne službe zadužen za Balkan, Danijel Server ocenio da će do 2020. godine sve zemlje Balkana biti članice NATO. Server koji godinama u nazad deluje kao analitičar antisrpske organizacije Američki institut za mir (USIP) koji promoviše šiptarski sepratizam i usitnjavanje srpskog etničkog prostora, kaže da bi Srbija u narednih nekoliko godina mogla da promeni stav o NATO. „Srbija sada nije spremna za takav korak, ali mi ptičica kaže da neće proći više od par godina pre nego što se sruši taj tabu“, ocenio je Server. Prema njegovim rečima, Crna Gora i Makedonija su već ispunile uslove za članstvo u NATO, dok će KiM čim dobije svoje bezbednosne snage želeti što pre da uđe u severnoatlantsku alijansu. Server, koji predaje na Džon Hopkins univerzitetu, slično viđenje je izneo i za Bosnu i Hercegovinu. „To će biti dobar kraj priče za ratove koji su počeli pre skoro 30 godina“, zaključio je Server, predviđajući ulazak regiona u NATO početkom naredne decenije.[1]

Razlozi za optimizam Danijela Servera su brojni. Prethodno je generalni sekretar NATO pakta Andres Fog Rasmunsen izjavio da su Srbiji otvorena vrata za ulazak u Severnoatlantski savez ali da onamora da uradi domaći zadatak i sprovede neophodne reforme, ističući da pridruživanje Srbije NATO zavisi mnogo od odluke i posvećenosti same Srbije.[2] Čak je i marioneta Severnoatlantskog saveza Hašim Tači naveo da su građani Srbije „umorni od problema, konflikata, neprijateljstava i žele napred ka NATO, EU i ekonomskoj dobrobiti“.[3] Budući da je nadimak Tačija iz vremena kada je vodio terorističku OVK „Zmija“ bilo bi pogodnije da je Server rekao da je informaciju o skorom ulasku Srbije u NATO dobio od „Zmije“ a ne od ptičice.

Međutim, najvažniji razlog za stav da Srbija polako ulazi u Severnoatlantski savez je indikativno ponašanje visokih funkcionera Srbije. I pored formalnih izjava o vojnoj neutralnosti zvaničnici srpske vlade čine sve da približe državu EU i NATO paktu. Tako je jedan od savetnika Aleksandra Vučića postao Franko Fratini koji se otvoreno zalaže za ulazak Srbije u NATO i koji je kandidat za generalnog sekretara NATO-a. Kandidaturu Fratinija za generalnog sekretara NATO, koju je podržala vlada premijera Marija Montija, najavio je prošle godine predstavnik u sedištu Alijanse, ambasador Rikardo Sesa. Fratini je kandidat za naslednika Danca Andersa Foga Rasmusena, a u Savetu NATO nije se čula nijedna reč protiv njegove kandidature, objavio je italijanski dnevnik „Republika“.[4] Objašnjavajući razloge za novi angažman u Srbiji Franko Fratini je istakao da je prihvatio mesto savetnika kao „prijatelj Srbije“ i zbog specijalnog odnosa koji ima s prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.[5] Specijalni odnosi o kojima govori Italijan su ustvari njegovi odnosi sa bivšim patriotom, koji u poslednje vreme Zapadu dokazuje da je postao veći katolik od pape. A ko bi tu novu Vučićevu ulogu bolje potvrdio od Italijana? Cilj tih odnosa je nema sumnje privođenje Srbije NATO paktu, bez obzira na proklamovanu vojnu neutralnost Beograda.

Pored Fratinija na Vučićevo insistiranje Vlada Srbije je postavila još jednog NATO lobistu na značajnu funkciju. Tanja Miščević nekadašnji pomoćnik Dragana Šutanovca nedavno je postala šef pregovaračkog tima sa EU. Ona je na Fakultetu političkih nauka koji je jedan od centara NATO lobista u Srbiji, predavač na predmetu Međunarodno javno pravo. Ironično Miščevićeva uči studente poznavanju međunarodnog javnog prava čija je okosnica Povelja UN i pri tom lobira za NATO koji je agresijom na SRJ kršio istu tu Povelju. Politika zvaničnog Beograda prema NATO-u je očigledno identična njihovoj politici prema KiM u okviru koje državni funkcioneri javno izjavljuju da su protivnici kosovske nezavisnosti, ali u praksi čine sve kako bi pomogli Zapadu i Hašimu Tačiju da stvore nezavisnu državu na srpskoj teritoriji. Upravo kooperativnost vlade naprednjaka i socijalista po pitanju KiM daje povod stručnjacima sa Zapada da zauzmu stav kako se Srbija kreće ka članstvu u NATO paktu. Ugaoni kamen te kooperativnosti je potpisivanje protivustavnog Briselskog sporazuma i izdaja Srba sa KiM, jer režim koji je spreman da preda Južnu srpsku pokrajinu, spreman je i da uvede Srbiju u NATO, čim dovoljno obradi javno mnenje i biračko telo.

Međutim Zapad ne prepušta ništa slučaju. Njegovi stratezi, bez obzira na formalne izjave Fratinija i drugih, sigurno nemaju visoko mišljenje o srpskim političarima koji često menjaju mišljenje i ideologije, jer ukoliko su prevarili jednog gospodara, mogu da prevare i drugog. Iz tih razloga SAD i EU preko svojih agenata od uticaja nastoje da stave pod kontrolu i oblikuju celo srpsko društvo kako bi ga usmerili prema NATO paktu. U tom procesu oni ne štede novac i druge resurse. Posebnu pažnju posvećuju vrbovanju mladih ljudi – budućih lidera. Tako je npr. NVO Afikad od 11. do 15. novembra organizovala studentski skup – simulaciju rada NATO pakta.[6] Ovu NVO su osnovali većinom studenti FPN-a. FPN je već godinama centar NATO lobista. Dekan Ilija Vujačić je svojevremeno pokrenuo inicijativu da se profesoru sa Prinstona Majkl Volceru, zagovorniku NATO agresije na SRJ dodeli počasni doktorat Univerziteta u Beogradu. Volcer se tokom 1999. godine zalagao ne samo za vazdušne udare već i za kopnenu agresiju.[7] Šef Odeljenja za žurnalistiku na FPN-u Čedomir Čupić se takođe otvoreno zalaže za ulazak Srbije u NATO pakt. On smatra da Srbija bez Severnoatlantskog saveza nema preduslove za ulazak u EU.[8] I šef Odeljenja za međunarodne studije FPN-a Predrag Simić ističe da Srbija treba da postane punopravni član NATO pakta.[9]

Pored toga, FPN i Atlantski savet Srbije učestvuju u projektu „Nato u udžbenicima istorije“ koji ima za cilj da u studentskim knjigama cenzuriše sve što je negativno napisano o Severnoatlantskom savezu. Atlantski savet Srbije u ovom i sličnom projektima predstavlja civilni sektor Srbije, na poziv Fakulteta političkih nauka u Beogradu koji „tradicionalno doprinosi ovim značajnim događajima“. Cilj navedenog projekta bio je sagledavanje i iznalaženje načina kako NATO i civilni sektor mogu „pomoći profesorima istorije da prezentuju i prikažu današnje kompleksne bezbednosne pretnje i izazove, kao i doprinos istoričara na planu pružanja informacija šta NATO danas jeste i kakva je njegova uloga u rešavanju kriza i obezbeđenju mira u svetu.“[10]

Severnoatlantski savez ne zaboravlja ni vodeće svetske kompanije i medije. U organizaciji Majkrosofta čiji vlasnik Bil Gejts promoviše smanjenje svetske populacije i eugeniku[11], Bi-Bi-Si-ja i NATO-a oragnizovan je zjednički skup na temu “Promoting Peace, Openness and Development”. Forum je održan u Noordwijk an Zee u Holandiji. Ideja ovog foruma bila je da prezentuje zajedničku saradnju tri organizatora kao i da pripremi novu viziju i locira nove izazove. Na skupu su učestvovali top menadžment Majkrosofta na čelu sa Stivom Balmerom, dok je ispred Bi-Bi-Si -ja bio Ričard Sambruk direktor za globalne vesti, kao i sam vrh administracije NATO-a.[12] Nakon ovog podatka moglo bi da postane jasnije zbog čega Aleksandar Vučić i Ivica Dačić posvećuju toliku pažnju dolasku Majkrosofta u Srbiju.[13]

Strategija koju primenjuje Zapad protiv Srbije je duboka i sveobuhvatna. Njen cilj je uvlačenje Srbije u zločinački NATO i potpuna kontrola celog Balkana. Bez obzira na veliki procenat građana koji se protivi približavanju države Severnoatlantskom savezu Vašington i Brisel preko marionetskih vlada u Beogradu i brojnih projekata koje finansiraju menjaju srpsko društvo u željenom pravcu. Zbog toga stav Danijela Servera da bi do 2020. godine ceo Balkan mogao biti pod kontrolom NATO pakta, ne zvuči više kao naučna fantastika.

Izvor: Fond Strateške kulture