Novo rukovodstvo i nova smrt u Haškom tribunalu

Prošle nedelje MTBJ je dobio novo rukovodstvo. Za predsednika tribunala izabran je sudija K. Agijus, a Liu Dakun za potpredsednika. Na taj način je okončana čitava epoha punovlašća Amerikanca Teodora Merona koji je više od deset godina upravljao tribunalom.

Interesantno je istaći da su za razliku od prošlih izbora od pre dve godine, ovaj put Agijus i Liju bili izabrani aklamacijom, to jest bez glasanja. Na prošlim izborima situacija je bila sasvim drugačija: bilo je nekoliko kandidata i Meron je pobedio većinom glasova.

Novi predsednik MTBJ Karmel Agijus je predstavnik Malte. Svoju pravnu karijeru on je prvo započeo u Alepacionom, a potom u Ustavnom sudu svoje zemlje. Međunarodna pravna karijera Agijusa počela je 1999. godine kada je postavljen za sudiju Stalnog arbitražnog suda u Hagu (on je tu dužnost obavljao do 2008. godine). No, posebnost te dužnosti je takva da se on realno u sastavu tog suda nije bavio nikakvim predmetima i samo je egzistirao na spisku sudija.

Međutim, glavna karijera Agijusa je – politička. On je uvek bio predstavnik Malte na glavnim međunarodnim konferencijama po međunarodnom pravu. Tako je tokom više od 10 godina (od 1990 do 2001. godine) K. Agijus predvodio delegaciju Malte na zasedanju komisije OUN po pitanju sprečavanja zločina i krivičnom pravosuđu. On je takođe predstavljao vladu zemlje na čitavom nizu kongresa OUN-a za odnos prema kršiteljima prava. Od 1996 do 1998. godine Agijus je aktivno učestvovao u stvaranju Međunarodnog krivičnog suda: prvo na pripremnim sesijama kada se razrađivao Rimski status MKS, a potom ga je i potpisao u svojstvu šefa delegacije zemlje u ime vlade Malte.

Sudija Agijus je izabran u sastav tribunala za bivšu Jugoslaviju 2001. godine. Dugo vremena je radio u Sudskim većima, bio je predsednik Sudskog veća II. Među najpoznatijim predmetima gde se “istakao” K. Agijus bili su procesi protiv Radislava Brđanina, Nasera Orića, Vujadina Popovića i drugi. Agijus je 2010. godine uvršten u Apelaciono veće kako tribunala za Jugoslaviju, tako i za Ruandu. Od samog početka Agijus ulazi u sastav vladajuće elite MTBJ, postavši član Biroa tribunala. Agijus je 2013. godine bio izabran za potpredsednika MTBJ gde se približio T. Meronu. Od 2011. godine Agijus takođe postaje sudija Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (MRMKT).

Novi potpredsednik MTBJ Liu Dakun postao je sudija tribunala za bivšu Jugoslaviju 2000. godine. Za razliku od većine sudija on nije bio izabran već postavljen na tu dužnost od strane Generalnog sekretara OUN umesto umrlog kineskog sudije. Bez obzira na odsustvo u Statutima međunarodnih tribunala bilo kakvog pominjanja o čuvanju mesta u tim tribunalima za ovu ili onu zemlju, to se pravilo neprekidno poštuje. Umesto umrlih ili penzionisanih sudija, uvek se postavljaju sudije iz te iste države. To prećutno pravilo ne jednom se potvrdilo u čitavom nizu sudova i tribunala, a posebno u MTBJ, MKS, Međunarodnom sudu za morska prava… Tokom pet godina sudija Liu je radio u sudskim većima. Među najpoznatijim predmetima u kojima se “istakao” sudija Dakin – spadaju procesi protiv generala V. Blagojevića, Naletilića i Martinovića, a takođe i S. Halilovića. Sudija Liu Dakun od 2005. godine je postao sudija Apelacionog veća u predmetima J. Stanišića i F. Simatovića, M. Stanišića i V. Župljanina, a takođe i Prlića i drugih.

Biografija sudije Liu Dakuna sadrži pomen i o njegovoj “blistavoj” akademskoj karijeri. Međutim, u stvari je Liu ceo život radio u svojstvu diplomate. On je zauzimao različite dužnosti u MIP-u KNR, u većini slučajeva ne visoke. Maksimum koji je Liu Dakun dostigao bilo je mesto ambasadora Kine na Jamajci. “Blistava” akademska karijera sastoji se od svega 6 godina rada (do postavljanja za sudiju MTBJ) na Pravnom univerzitetu KNR. Formalno je on produžio rad na tom univerzitetu, međutim, svima je jasno da bavljenje tom dužnošću istovremeno sa sudijskim poslom u MTBJ – predstavlja svadbeno generalstvo. Na taj način sudiju Liu Dikuna sa sigurnošću možemo nazvati ne pravnikom, već funkcionerom MIP-a, što naravno, nije nikakva retkost u međunarodnim tribunalima. Podsećamo da u sastavu MKS postoji nekoliko sudija koji uopšte nemaju pravno obrazovanje.

Formalno gledano, punomoćja predsednika MTBJ nisu tako velika. Međutim, pored formalno zagarantovanih prava i obaveza, predsednik MTBJ ima ogromnu vlast. To je svojim primerom dokazao Amerikanac Teodor Meron koji je samostalno upravljao delatnošću MTBJ. Tako je formalno sve glavne odluke trebalo da donosi Biro MTBJ u sastavu uskog kruga “izabranih”. Takođe je posebno važno i to što je predsednik MTBJ istovremeno i predsednik Apelacionog veća i posredstvom toga se može definisati tok čitave suske delatnosti tribunala. Posebno jasno se to pokazalo u predmetu M. Perišića i predmetu J. Stanišića i F. Simatovića.

Pošto je K. Agijus još na prošlim izborima bio jednoznačno pozicioniran kao verni saradnik T. Merona, može se pretpostaviti da izbori neće doneti nikakve promene u politici tribunala. Meron ostaje predsednik drugog tribunala – MRMKT. Pošto predmeti iz MTBJ prelaze u MRMKT – to znači da će T. Meron sačuvati svoju kontrolišuću poziciju i samo je prepustio problematični deo rada svom bliskom saučesniku Agijusu.

*          *          *          *          *

Izbor novog rukovodstva MTBJ propraćen je novim skandalom. Sutradan po izborima – 22. oktobra – u hotelskoj sobi je nađen mrtav svedok odbrane generala Ratka Mladića, sudski autopsist Dušan Dunjić. Dušan Dunjić je sedam puta bio svedok u MTBJ – uglavnom kao svedok odbrane. On je svedočio u korist R. Karadžića, Stanislava Galića, Dragoljuba Kunarca i Vujadina Popovića. On je tri puta bio i svedok optužbe (u predmetima M. Milutinovića, V. Đorđevića, Haradinaja, Balja i Brahimaja).

Pristigla saopštenja sadrže protivurečne informacije. Tako je prema zvaničnom saopštenju MTBJ telo D. Dunjića bilo otkriveno od strane “saradnika hotela i predstavnika tribunala”. Međutim, ta tvrdnja izaziva pitanja: na koji način su se ta dva čoveka našla zajedno? Ako se kod saradnika hotela pojavila sumnja da nije sve normalno u sobi, zbog čega je onda stigao samo predstavnik tribunala? Zašto nije pozvana policija? Zašto tamo nije bilo predstavnika odbrane generala? Jer se radilo o njihovom svedoku! Na koji način je telo bilo “pronađeno” bez prisustva policije? Ako su se morala otvarati vrata, shvatajući da se gost nalazi unutra, onda odsustvo policije i predstavnika odbrane izaziva još više pitanja…

Nije to prvi slučaj smrti svedoka u MTBJ. U zatvoru MTBJ 2006. godine je bio ubijen Milan Babić, koji je, iako je bio poznatiji kao optuženik pred tribunalom, upravo u tom trenutku nastupao kao svedok u procesu protiv Milana Martića (a ubistvo je zamaskirano kao samoubistvo).

Tribunal je 26. oktobra izdao zvanično saopštenje o rezultatima autopsije. U saopštenju se kaže da su autopsiju sprovele vlasti Holandije i da joj je prisustvovao neimenovani patolog iz Srbije. Zaključak je iznet na sledeći način: “Zaključeno je da je smrt nastupila zbog prirodnih uzroka”.[1] Obratite pažnju da uzrok smrti nije naveden. Ime srpskog patologa nije izneto. Toksikološka ekspertiza nije urađena. Na taj način se može izvući zaključak da nikakva istinska istraga nije uopšte ni sprovedena.

Zvanično saopštenje MTBJ glasi da istragu vode holandske vlasti. To je tačno, međutim, čudno izgleda to što vlasti tribunala nisu objavile da one vode svoju sopstvenu unutrašnju istragu. U slučaju sa M. Babićem odmah je dato obaveštenje o tome. Teško je utvrditi da se D. Dunjić nalazi samo pod jurisdikcijom Holandije. Od trenutka dolaska na teritoriju Holandije svedok Dušan Dunjić je odmah potpao pod odgovornost i zaštitu MTBJ. I zbog toga je novo rukovodstvo tribunala u obavezi da odgovori na pitanje kako je umro svedok odbrane generala Ratka Mladića.

_____________________________

[1] Statement regarding the autopsy results of defence expert witness Mr. Dušan Dunjić // http://www.icty.org/en/press/statement-regarding-autopsy-results-defence-expert-witness-mr-du%C5%A1an-dunji%C4%87

Izvor: Fond Strateške Kulture