O dogovorima sa nečastivim

Znate li šta se desilo 9. juna?

Ne čudi me ako ne znate. Današnjim naprednim, liberalnim i demokratskim deformatorima veoma je u interesu da se zaboravi deveti jun, godišnjica sporazuma koji je skoro istog dana prekršila Atlantska imperija. A ona je, u njihovim očima, svemoćna, nepogrešiva i nepobediva. Pa ne bi bio red da se njeno verolomstvo pamti.

Teško da ima boljeg dokaza o karakteru Imperije od vojno-tehničkog sporazuma potpisanog tog junskog dana u Kumanovu. Dan posle, po NATO računanju (a ono se jedino i priznaje, je li) zvanično je prestala agresija na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Trajala je 78 dana i imala je banalno zlo ime „Operacija Saveznička sila“ (a ne „Milosrdni anđeo“, kao što neki misle). Mislim, ako ste zaboravili.

Elem, u tom sporazumu sa NATO obavezao da će preduzeti „sve neophodne mere da uspostavi i održi bezbedno stanje za sve građane (sic) Kosova“ (u engleskom originalu: „all necessary action to establish and maintain a secure environment for all citizens of Kosovo“).

Masovno proterivanje, ubistva, otmice, paljevina i pljačka koji su neposredno potom usledeli (i trajali godinama) valjda se nisu desili? Ili su se možda desili osobama koje komandant KFOR-a, britanac Majkl Džekson, nije računao kao „građane Kosova“? Inače, samo njegova reč se računala kao konačno tumačenje sporazuma. Piše u članu pet.

Pišući u Evropskom žurnalu međunarodnog prava (EJIL) sada već davne 2003. godine, Enriko Milano (Enrico Milano) je uočio da je VTS prekršaj člana 52 Bečke konvencije, jer je iznuđen pod pretnjom ili upotrebom sile suprotno principima međunarodnog prava iz Povelje UN.

Sećate se, valjda, da je NATO agresija bila direktni prekršaj Povelje UN i samim time zločin protiv mira? Mislim, moguće je da ste zaboravili.

Milano je tada napomenuo da i član 10 aneksa 2 Rezolucije UN 1244 (koji se odnosi na VTS) krši Bečku konvenciju, i napisao da je pravni problem NATO okupacije Kosova i Metohije rešiv potpisivanjem sporazuma o statusu snaga (tzv. SOFA).

Režim Vuchych-Dači je taj sporazum potpisao januara 2014. godine.

SR Jugoslavije već odavno nije bilo; ukinuta je 2003, sporazumom koji je sred Beograda potpisao bivši gensek NATO a tadašnji komesar inostranih dela EUropske unije Havijer Solana.

„Republiku Kosoviju“, proglašenu februara 2008 a priznatu od strane stotinjak satelita i podanika Imperije – faktički je priznao isti taj režim, u ime silovane, oskrnavljene i okupirane Srbije, Briselskim „sporazumom“ o granicama. Mislim, ako ste zaboravili.

A da je bilo ko pamtio 9. jun 1999. u Kumanovu, i šta je bilo posle, bilo bi mu jasno da Imperija ne namerava da se pridržava niti jednog slova na ma kojem papiru kojeg potpiše, i da tumači sve svoje sporazume kako joj drago. Da poznaje samo pravo svog topuza, i da nikakvu pravdu od nje niko nikad nije mogao da očekuje, a kamoli dobije. Poslušnici i poklisari najmanje.

Amerikanci slabo poznaju sopstvenu istoriju, a kamoli tuđu, pa sumnjam da je za mesto potpisivanja VTS – koji su uvek nameravali da protumače kao bezuslovnu kapitulaciju – namerno izabrano Kumanovo kao mesto velike srpske pobede u prvom Balkanskom ratu. Bilo bi u tome neke šejtanske simetrije, da eto baš na tom mestu savremeni naslednici Turaka i Švaba uteruju Srbe u grob predkumanovskih granica koji su im namenili.

Doduše, previše je neverovatna podudarnost da su američki politički konsultanti za izvođača poslušničkih radova posle potrošenih Demokrata odabrali isto ime kao za podaničku stranku austrofila sa kraja XIX veka; pri čemu su i ti Naprednjaci bili smrtni neprijatelji Radikala.

Mislim, ako ste zaboravili.

Izvor: Sivi Soko