Omidjarova mreža ili silikonski sponzor Majdana

Kako su do sada svi već shvatili, kijevski majdan uopšte nije predstavljao spontanu reakciju na odluku V.Janukoviča da privremeno prekine pripremu potpisivanja ugovora o pridruživanju Evropskoj uniji. Majdan je planiran mnogo pre toga i jako daleko od Ukrajine. Ako se u prvoj deceniji 2000. godine često pojavljivalo ime Džordža Soroša, sada su se pojavila nova lica koja u ovoj ili onoj zemlji plaćaju za „revolucionarni entuzijazam“ zbog kofinansiranja vlasti SAD.

Jedno od njih je i multimilijarder Pjer Omidjar… Praktično svako ko koristi internet zna za postojanje sajta „ibej“ (eBay). Tu kompaniju je formirao, a zatim preko nje zaradio i svoj imetak Pjer Omidjar, emigrant iz Francuske, iranskog porekla. Sumnja se da su u tom poslu učestvovale i tajne službe SAD, baš kao u priči o Marku Cukerbergu iz Gugla, koji se sve do sada zaklinje da nije imao baš nikakve veze sa agencijama CIAi NSA.

Omidjar je, baš kao i Soroš, 1996. on-lajn prodajom avionskih karata na lak način zaradio novac, a zatim je proširio spektar ponuđenih usluga i značajno podigao svoj prihod prelaskom u investitore. 2004.godine je sa suprugom Pamelom izjavio da mu je velika želja filantropija, te je osnovao kompaniju Omidyar Network. Njegov dobrotvorni rad je išao ne u Ameriku, već u druge zemlje, te se među njima našla i Ukrajina.

2013.godine Omidjar je uložio 25 miliona dolara u medijski projekat First Look Media, za koji je angažovao nekoliko kultnih imena iz sveta novinarstva – Glena Grinvalda iz britanskog „Gardijana“, koji je stekao ime zahvaljujući objavljivanju materijala Edvarda Snoudena, Džeremi Skehila, poznatog po reportažama sa najvrelijih mesta i Loru Poitras iz fonda Mekartura, koja je bila povezana sa Freedom of the Press Foundation.

Međutim, Omidjarovo finansiranje antivladinih grupa u Ukrajini, nazivano demokratskim promenama, počelo je pre toga, još onda, kada je Omidyar Network započeo rad na medijskom projektu „Centar UA“, 2011. godine. Novac je, zvanično, slat za formiranje mehanizma koji bi obezbeđivao transparentnost i mogućnost za finansijsko kontrolisanje rada vlade. Virus groznice koja je obuhvatila aktiviste majdana koji su vikali „Bandu get!“ i sve vreme ubeđivali da su Janukovič i „Porodica“ korumpirani dolazile su iz organizacija kakve su bile „Centar UA“, „Novi građanin“ „Pošteno“[1], „Stop cenzuri“. Sve njih je finansirala Omidjarova mreža. Neposredno ih je kontrolisao Anatolij Ribačuk koji je u vreme Juščenka bio odgovoran za integrisanje Ukrajine u EU i NATO. Omidjar lično se hvalio da će preko tih organizacija on u Ukrajini formirati javno mnjenje.

Najveći deo novčanih sredstava ukrajinskih NVO je u tu mrežu ulazio preko američke vladine strukture USAID. Mediji su konstatovali da „Omidjar“ radi rame uz rame sa organima za spoljnu politiku SAD kako bi se mešali u rad stranih vlada, učestvujući u finansiranju smena režima…“

Pjer Omidjar nije jedini u tom nizu „biznismena- filantropa“ koje američke vlasti angažuju za kofinansiranje svojih spoljnopolitičkih projekata. U SAD ih često nazivaju silikonski milijarderi, jer su njihove centrale obično smeštene u poznatoj Silikonskoj dolini u Kaliforniji. U savetu Omidjarove kompanije je, na primer, takav „silikonac“ kao Mark Andresen, jedan od osnivača Netscape Communications Corporation i poznati inženjer koji radi sa najvećim firmama informacionih tehnologija . Zatim je osnovao venčurni fond Andressen Horowitz i otvorio prvi komercijalni internet-resurs koji je podržavao virtuelnu valutu – bitkoin, koja je ubrzo, ako ćemo otvoreno, zabranjena u SAD. „Anfan teribl“ – Mark Andresen voli da kaže da se danas vrednost humanitarnog obrazovanja spušta prema nuli i da je jedino neophodno učenje matematike.

Potpuno su uobičajene veze silikonskih milionera sa američkim vladajućim krugovima, baš kao i tajnim službama. Tako, na primer, firmi Palantir, koju je 2004. osnovao Piter Til, jedan od „silikonaca“ i tvorac sistema PayPal, prvi spoljni investitor je bila venčer-firma agencije SIAIn-Q-Tel. Među klijentima Palantir-a su Stejt department SAD, CIA, FBI, armija, pomorska mornarica, VVS, policijske uprave Njujorka i Los Angelesa, kao i veliki broj finansijskih ustanova. Firma Palantir je poznata i kao firma koja je bila umešana u veliki skandal kada je okrivljena za „formiranje elektronskih dosijea političkih oponenata – članova predstavničke palate, za šta je koristila nedozvoljena sredstva“.

U priči o Omidjarovom finansiranju ukrajinskih nevladinih organizacija interesantno je da šema finansiranja tih organizacija koje su pripremale majdan uopšte nije bila tajna – bila je otvorena i nju je glasno obnarodovao Marsi Viler, analitičar sajta The Intercept, posvećenog problemima nacionalne bezbednosti. Istražujući finansijske tokove koji su stizali u Ukrajinu, on je pretpostavio da tamošnja revolucija predstavlja prevrat koji su, u interesu Pax Americana, organizovale „duboke“ snage. Vilerova istraživanja su nastavili drugi novinari koji su pratili ko je koga na majdanu finansirao. Za vlasnika eBay to je značilo svojevrsni informacioni bumerang.

Treba konstatovati i da sada, kako to piše internet-izdanje „Pando“ u Omidjarovoj ekipi rade dva čoveka koji imaju pristup celokupnoj bazi podataka kojom raspolaže Edvard Snouden. To su Glen Grinvald i Lora Poitras. Proizilazi da silikonski sponzor majdana koji je zajedno sa USAID-om finansirao prevrat u Ukrajini, poseduje ekskluzivan pristup tajnama Agencije za nacionalnu bezbednost SAD.

_____________________________

[1] Pogl. Detaljan Finansijski izveštaj te kompanije za 2012. g.

Izvor: Fond Strateške Kulture