Ослобађање Палмире је значајно за Човечанство

Сиријска војска, уз подршку руских ваздушних снага, ослободила је Палмиру, и то је несумњиво добра вест. Добра вест због тога што је из мрачних раља Даеша ослобођен један од најстаријих локалитета Сирије. Добра и због тога што представља додатни корак ка тоталном колапсу Даеша, отварајући пут за пробој опсаде Дејр Ез-Зора и ослобађање Раке.

Ослобађање Палмире је добра вест и за цело човечанство не само због тога што убрзава тренутак коначног пораза Даеша већ и зато што је Палмира један од највећих археолошких локалитета на свету, где се налазе неки од највећих споменика античке културе.

То је место невероватне историјске важности, главни град државе велике арапске Краљице Зенобије, која борила против Римљана. То је пре свега власништво Сиријаца и арапског народа, али такође и власништво целог човечанства у правом смислу те речи.

Сваки цивилизован човек искрено жели да Палмиру види очувану. Да су се оствариле претње Даеша о њеном уништењу, то би била културна катастрофа упоредива са готским пустошењем Рима или монголским уништавањем Багдада.

Они којима су људска права и демократија важнији од очувања Палмире не схватају да су управо у тренуцима уништења места попут Палмире људска права и демократија – као и људски живот сам по себи – највише угрожени.

Постављајући се индиферентно пред претњама уништења места попут Палмире није став хуманог, цивилизованог и демократски оријентисаног човека, чак ни – или боље рећи посебно не тада – под маском лажне хуманости. То је варварски став.

Западни лидери за себе тврде да су цивилизовани. Кад је у мају Даеш заузео Палмиру, хорски су почели са јадиковкама лицемерног згрожавања. Потом нису учинили ништа иако спасавање Палмире није превазилазило оквире њихових могућности.

Уместо тога, још енергичније су наставили са вођењем погубне политике обарања сиријског режима, испоручујући додатно оружје опозицији и понављајући захтеве за Асадовом оставком и претње да ће, ако се то не догоди, увести зону забране летова.

У међувремену, њихово бомбардовање Даeша било је спорадично и неефикасно. Нису успели чак ни да му поремете руте за шверц нафте.

Палмира је препуштена на милост и немилост Даешу да у њој изводи своје језиве покоље и разара културне споменике. Ствари су се се погоршале до те мере да су прошлог лета западне силе рекле Русима да ће, уместо да буде истеран из Палмире, Даеш у октобру бити у Дамаску.

Када је Русија у септембру интервенисала да спречи ову катастрофу, на њу се обрушила салва критика. Критикована је због спасавања Башара ел Асада иако је он легитимни сиријски председник, чија војска се бори против Даеша. Русија је критикована да бомбардује противнике председника Асада, а не Даеш, као да највећи број Асадових непријатеља нису такође џихадистички терористи, ништа мање подли и опасни од Даеша.

Шест месеци касније, као директан резултат руске интервенције, Дамаск је сачуван, уговор о прекиду ватре у којем је посредовала Русија донео је мир већем делу Сирије, најзад су покренути преговори – без предуслова – усмерени на проналажење политичког решења за сиријски конфликт, Даеш је у повлачењу, а Палмира је ослобођена и готово у потпунпсти очувана.

Ништа од овога не би се догодило да Русија није правовремено интервенисала.

Са друге стране, судећи по ставу који су заузимале, да је све препуштено западним силама, Сирија би данас била уништена, а у тренутку кад би Даеш – некада у далекој будућности – напустио Палмиру, питање је да ли би у њој остао и камен на камену.

Превео – Александар Вујовић

Извор: Спутњик