Oslobađanje Palmire je značajno za Čovečanstvo

Sirijska vojska, uz podršku ruskih vazdušnih snaga, oslobodila je Palmiru, i to je nesumnjivo dobra vest. Dobra vest zbog toga što je iz mračnih ralja Daeša oslobođen jedan od najstarijih lokaliteta Sirije. Dobra i zbog toga što predstavlja dodatni korak ka totalnom kolapsu Daeša, otvarajući put za proboj opsade Dejr Ez-Zora i oslobađanje Rake.

Oslobađanje Palmire je dobra vest i za celo čovečanstvo ne samo zbog toga što ubrzava trenutak konačnog poraza Daeša već i zato što je Palmira jedan od najvećih arheoloških lokaliteta na svetu, gde se nalaze neki od najvećih spomenika antičke kulture.

To je mesto neverovatne istorijske važnosti, glavni grad države velike arapske Kraljice Zenobije, koja borila protiv Rimljana. To je pre svega vlasništvo Sirijaca i arapskog naroda, ali takođe i vlasništvo celog čovečanstva u pravom smislu te reči.

Svaki civilizovan čovek iskreno želi da Palmiru vidi očuvanu. Da su se ostvarile pretnje Daeša o njenom uništenju, to bi bila kulturna katastrofa uporediva sa gotskim pustošenjem Rima ili mongolskim uništavanjem Bagdada.

Oni kojima su ljudska prava i demokratija važniji od očuvanja Palmire ne shvataju da su upravo u trenucima uništenja mesta poput Palmire ljudska prava i demokratija – kao i ljudski život sam po sebi – najviše ugroženi.

Postavljajući se indiferentno pred pretnjama uništenja mesta poput Palmire nije stav humanog, civilizovanog i demokratski orijentisanog čoveka, čak ni – ili bolje reći posebno ne tada – pod maskom lažne humanosti. To je varvarski stav.

Zapadni lideri za sebe tvrde da su civilizovani. Kad je u maju Daeš zauzeo Palmiru, horski su počeli sa jadikovkama licemernog zgrožavanja. Potom nisu učinili ništa iako spasavanje Palmire nije prevazilazilo okvire njihovih mogućnosti.

Umesto toga, još energičnije su nastavili sa vođenjem pogubne politike obaranja sirijskog režima, isporučujući dodatno oružje opoziciji i ponavljajući zahteve za Asadovom ostavkom i pretnje da će, ako se to ne dogodi, uvesti zonu zabrane letova.

U međuvremenu, njihovo bombardovanje Daeša bilo je sporadično i neefikasno. Nisu uspeli čak ni da mu poremete rute za šverc nafte.

Palmira je prepuštena na milost i nemilost Daešu da u njoj izvodi svoje jezive pokolje i razara kulturne spomenike. Stvari su se se pogoršale do te mere da su prošlog leta zapadne sile rekle Rusima da će, umesto da bude isteran iz Palmire, Daeš u oktobru biti u Damasku.

Kada je Rusija u septembru intervenisala da spreči ovu katastrofu, na nju se obrušila salva kritika. Kritikovana je zbog spasavanja Bašara el Asada iako je on legitimni sirijski predsednik, čija vojska se bori protiv Daeša. Rusija je kritikovana da bombarduje protivnike predsednika Asada, a ne Daeš, kao da najveći broj Asadovih neprijatelja nisu takođe džihadistički teroristi, ništa manje podli i opasni od Daeša.

Šest meseci kasnije, kao direktan rezultat ruske intervencije, Damask je sačuvan, ugovor o prekidu vatre u kojem je posredovala Rusija doneo je mir većem delu Sirije, najzad su pokrenuti pregovori – bez preduslova – usmereni na pronalaženje političkog rešenja za sirijski konflikt, Daeš je u povlačenju, a Palmira je oslobođena i gotovo u potpunpsti očuvana.

Ništa od ovoga ne bi se dogodilo da Rusija nije pravovremeno intervenisala.

Sa druge strane, sudeći po stavu koji su zauzimale, da je sve prepušteno zapadnim silama, Sirija bi danas bila uništena, a u trenutku kad bi Daeš – nekada u dalekoj budućnosti – napustio Palmiru, pitanje je da li bi u njoj ostao i kamen na kamenu.

Preveo – Aleksandar Vujović

Izvor: Sputnjik